Izvor: RadioCity.rs, 06.Jan.2021, 15:33
Narodni običaji koji se poštuju na Badnji dan
Običaje koji se poštuju na Badnji dan Srbi su nasledili od predaka. U različitim krajevima poštuju se različiti običaji. Aleksandar Milosavljević se priseća da je za Badnjak išao kada se oglasi prvi petao. „Za badnjak smo išli zorom, već sa prvim petlovima. Domaćin koji odlazi za badnjak obavezno nosi kolač koji je domaćica umesila i vino. Pre nego se poseče drvo običaj je da se na tlo u krug oko hrasta posipa vino, domaćin se preksti zahvali se i zamahne sekirom. Na panju se >> Pročitaj celu vest na sajtu RadioCity.rs << potom prelomi kolač, u čast i slavu Badnjaku,“objašnjava sagovornik. Badnjak se unosi u kuću kada padne veče. Pri ulasku domaćin pozdravlja ukućane: „Dobro veče, srećno Badnje veče.“
Sveštenik Miloš Jelić, objašnjava poreklo ovog običaja: „Hrast je u predrišćanskim kulturama, da tako kažem, kod naših predaka predstvaljao sveto drvo. U hrišćanstvu dobija jedan novi značaj, novi smisao, kroz ohristovljenje, kroz uvođenje u Jevanđelje. Mi taj Badnjak sada i posmatramo kao blagovesnika Hristovog dolaska na zemlji.”
Pored badnjaka običaj je da se unosi i slama na kojoj se prostire praznična večera. Svečana trpeza je posna. „Kod nas je Badnjak unosio otac, a slamu baba, kao najstarija u kući. Bio je to vid poštovanja, ne samo tradicija“, objašnjava stare narodne običaje Živana Jocić. Sagovornica se seća da je njena baba Jordana imitirala kvočku, dok bi deca imitirala piliće. „To je običaj koji ima za cilj berićetnu godinu“ Objašnjava da su zatim tu slamu raspostirali na zemlju i da bi se svi ukućani skupili i posedali ukrug, a zatim bi baba poređala posna jela. Bilo je tu posne sarme i pasulja, pirinča koji je sećam se baba kuvala na vodi i pravila zapršku. Odozgo bi poređala sušene sarage (riba nalik giricama), koja se kupovala nanizana na granu vrbe, posna pita od jabuka i suve šljive. Pri kraju večeri baba bi bacala orahe i bombone, a mi deca bi smo se grabili. Za nas decu, tih četrdesetih godina prošlog veka bio je to doživljaj.“
Hrana koja se ne pojede za Badnji dan, prema narodnom običaju čuva se za Krstovdan koji se po kalendaru proslavlja 18. januara.
