Izvor: JužneVesti.com, 20.Apr.2017, 11:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na ušću Kutinske reke više smeća nego vode
U niškom naselju Nikola Tesla, u delu gde se voda iz starog korita Nišave uliva u Kutinsku reku puno je smeća koje građani bacaju u reke, a koje se nakupilo na ušću dveju reka i za meštane, kako kažu, predstavlja ekološku bombu.
Kutinska reka i staro korito Nišave; foto: M. S.Kese, flaše, plastični džakovi i drugo smeće svuda je po reci, a ponegde i na obali.
Gomile otpada, plastične i staklene ambalaže, stiropora. Ekološka bomba! - kažu meštani ovog >> Pročitaj celu vest na sajtu JužneVesti.com << dela Niša.
Podsetimo, Kutinska reka je ranijih godina, gotovo uvek posle obilnih kiša plavila okolne kuće i njive. Razlog za to je delom bilo neuređeno korito reke, ali i smeće koje i tek kako zna da ztvori prolaze, pa se voda izliva u oranice i dvorišta.
Smeće na obali reke; foto: M. S.Krajem decembra 2016. godine Republička direkcija za vode usvojila je Startegiju upravljanja vodama do 2034. godine gde je posebna pažnja posvećena zagađenju vodotokova u Srbiji i rešavanju ovog problema po ugledu i u skladu sa standardima koji važe u Evropskoj uniji. Ipak, i u strategiji je naglašeno da je za čišćenje srpskih reka potreban duži period od ovog koji je predviđen strategijom.
Polazeći od ocene postojećeg stanja, može se zaključiti da period do 2034. godine nije dovoljan za dostizanje svih standarda koji važe za zemlje članice EU. Najveći stepen usklađenosti očekuje se u delu vodne delatnosti koji se odnosi na korišćenje vode za ljudsku potrošnju, dok će za dostizanje propisanih standarda u delu koji se odnosi na zaštitu voda od zagađivanja biti potreban period duži od posmatranog ovim dokumentom - piše u strategiji.
Zagađenju reka komunalnim otpadom, koji evidentan i u Kutinskoj reci, posvećena je posebna pažnja u Strategiji, a kao jedno od rešenja predlaže se bolja organizacija prikupljanja komunalnog otpada i njegova reciklaža, što u EU postaje standard.
Prema podacima beogradskog EU info centra iz semptembra 2016. godine, u Evropi se godišnje proizvede oko 500 kg otpada po stanovniku. 25% otpada se reciklira, 15% otpada se kompostira, 23% otpada se spaljuje, a 37% završi na sanitarnim deponijama.
