Izvor: B92, 26.Avg.2009, 20:20   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Na birou ne nude posao u policiji

Beograd -- Iako u Beogradu ima 20.626 nezaposlenih između 20 i 29 godina, beogradska policija mora da angažuje čuvare reda iz drugih gradova, piše "Politika".

Godinama Policijska uprava za grad Beograd ima problem pri regrutovanju policajaca, posebno onih koji su rođeni ili odrasli u prestonici. Da bi službene potrebe MUP-a Srbije na području glavnog grada bile zadovoljene jedino rešenje pronađeno je u angažovanju policajaca koji žive u drugim gradovima, recimo iz Novog >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Pazara, Niša ili Loznice.

A nezaposlenih Beograđana od 20 do 29 godina, koji su u dobi poželjnoj za zasnivanje radnog odnosa u policiji, na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje ima 20 626. Ali , u službi za zapošljavanje, posao u MUP-u se ne nudi.

Kako smo saznali od Nemanje Novakovića, iz beogradske filijale Nacionalne službe za zapošljavanje, MUP i vojska se ne oglašavaju preko ove ustanove, već putem posebnih konkursa, pa tako ovaj zavod ni ne nudi posao potencijalnim čuvarima reda.

"Radi se o zatvorenim, državnim institucijama sa sopstvenim mehanizmima zapošljavanja i rigoroznim testovima za kandidate", objašnjava Novaković.

Kako je objasnio dr Dobrivoje Radovanović, psiholog i dekan beogradskog Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, razlozi za kadrovske probleme beogradske policije su složeni i višestruki, ali jedan od osnovnih jeste to što policajac praktično svakodnevno život izlaže riziku.

"Takođe, beogradska deca imaju više šanse da nađu posao u drugoj branši. Plate policajaca su male. Kada platite stanarinu, koja je neretko i do 300 evra, od plate vam ne ostaje dovoljno za normalan život. Šanse za trajno rešavanje stambenog problema su minimalne, a država bi u to morala da ulaže mnogo više sredstava", ističe Radovanović.

Angažovanje policajaca koji nekoliko sati svakog dana putuju do posla i natrag ima i bezbednosni rizik budući da je na ovim ljudima da hladne glave odlučuju o delikatnim stvarima kao što su upotreba sredstava prinude, posebno vatrenog oružja.

"Još jedna loša strana je da vas šef može prekomandovati kad god mu se učini da ste ga popreko pogledali. Povrh svega u unutrašnjosti je ekonomska situacija teža, a rad u policiji nakon završenog jednogodišnjeg kursa u Sremskoj Kamenici pruža nekakvu sigurnost što se gubitka posla tiče, pa makar radno mesto bilo i daleko od kuće", kaže Radovanović.

Rad u policiji nije dovoljno cenjen u društvu, smatra i mr Blagoje Milinić, ekspert za pitanja bezbednosti saobraćaja i bivši visoki rukovodilac Uprave saobraćajne policije MUP-a Srbije. Beograđani, smatra on, imaju mogućnost da traže lakše a bolje plaćene poslove, koji ne traže celog čoveka 24 časa.

"Ipak, ima naznaka da mladi iz Beograda postaju policajci češće nego ranije verovatno prinuđeni nemogućnošću nalaženja drugog posla", tvrdi Milinić.

On ističe da su Beograđani veoma poželjni za profesiju saobraćajca u prestonici i to iz jednostavnih razloga: navikli su na saobraćaj velegrada od malih nogu, poznaju ulice i što je za svakog policajca važno – komšije u kraju u kojem su odrasli ili u kom duže vreme stanuju.

Mile Novaković, bivši načelnik Uprave kriminalističke policije MUP-a Srbije, danas zaposlen u detektivskoj agenciji „Mikra”, osnovnim problemom smatra nerešeno stambeno pitanje policajaca bez obzira na to da li žive ili rade u Beogradu ili u unutrašnjosti.

"Rešenje je možda u obezbeđivanju povoljnih kredita. Policajci koji u Beogradu rade sa završenom srednjom školom uglavnom bi se rado vratili u svoje gradove ako bi tamo bilo mesta za njih. Kada je reč o visoko obrazovanim policijskim kadrovima za njih važi ono što i za druge profesije – ko završi fakultet u Beogradu po pravilu želi karijeru u glavnom gradu, ne želi da se vraća u rodno mesto u kome ima manje mogućnosti za profesionalno napredovanje", kaže Novaković.

Nastavak na B92...