Izvor: Medijski istraživački centar, 29.Jan.2014, 17:06   (ažurirano 02.Apr.2020.)

NEMA ŽIVOTA BEZ ŽANDARMA I TELEVIZIJE

Piše Zorica Miladinović
Niški odred Žandarmerije odlučio da medijima pokaže svoje lepše lice umesto učestalih vesti o incidentima ili kriminalu. 
Pošto smo ozloglašeni, moramo da vodimo računa da i rotaciju ne koristimo svuda.Da ne ispadne da i na taj način uznemiravamo gradjane, kaže Miroslav, pripadnik niškog Odreda Žandarmerije i naš vozač, malo u šali, a malo u zbilji, odgovarajući na naše totalno laičko pitanje: da li kada voze uvek koriste rotaciono svetlo?
>> Pročitaj celu vest na sajtu Medijski istraživački centar << /> Objašnjava nam da je rotacija sada upaljena jer je reč o „koloni vozila“. Nju čine tri crna džipa sa novinarima koje niška Žandarmerija vodi „na izlet“ u kopnenu zonu bezbednosti (KZB),  na administrativnoj liniji sa Kosovom i Metohijom. Jedan od motiva za takvu akciju je želja da se javnosti pokaže njeno lepše lice umesto niza vesti o incidentima ili kriminalu za koje se sumnjiče neki njegovi pripadnici, komentarišemo. Naši domaćini i ne skrivaju da im veoma smeta loša slika o njima u delu javnosti. Ili nedavna poruka na jednom transparentu u Nišu: „Dajte nam azilante, evo vam Žandarmerije“.
Ipak, ne žele da preciziraju koliko njihovih pripadnika je pod istragom zbog sumnji da su akteri tih incidenata i kriminala. Komandant Žandarmerije Srbije Milenko Božović je pre dve sedmice kazao da je iz niškog Odreda udaljeno deset pripadnika zbog narušavanja radne discipline i pokrenutih prekršajnih i krivičnih postupaka, a da je on lično suspendovao šestoricu. Pojedini mediji su krajem prošle godine objavili da se u tom Odredu 17 žandarma navodno sumnjiči za krivična dela iznude, zelenašenja, nasilničkog ponašanja, kao i zloupotrebe materijalnih sredstava jedinice ili “nečinjenje” u slučaju kršenja zakona i drugih propisa.
                    – U svakom slučaju, ti ljudi ne čine ni jedan procenat našeg Odreda, pre su jedan promil. Postupci protiv njih su u toku, i to radi i Služba unutrašnje kontrole (SUK) i mi. Ne bežimo od odgovornosti, i nama je u interesu da pročistimo redove od onih koji nanose ljagu jedinici, koja ima svetlu tradiciju. Takvi ljudi nemaju našu podršku i zbog njih se stidi 99,9 odsto nas. Mi sve to tragično doživljavamo, tim pre što radimo izuzetno važan, težak i rizičan posao, koji ne donosi privilegije već samo veliku odgovornost- kaže Dejan Branković, zamenik komandanta niškog odreda Žandarmerije, dodajući da bi predstojeće izmene Zakona o policiji trebalo da omoguće “pravilniji izbor ljudi u Žandarmeriji, kao i lakše čiščenje njenih redova”.
Branković dodaje da u nadležnost niškog Odreda spada pomoć redovnoj policiji u suzbijanju kriminala, kao i obezbedjivanje sportskih i drugih skupova većeg rizika ili diplomatskih predstavništva. U najopasniji deo posla spadaju, ipak, antiterorističke i druge akcije u KZB, što se čini zajedno sa Vojskom Srbije, i uz saradnju sa KFOR-om. Osim što pomažu policiji pri sprečavanju ilegalne trgovine oružjem i narkoticima, niški žandarmi sprečavaju i seču šuma ili šverc stoke i druge robe. Reaguju u slučaju oružanih upada i pljački kosovskih Albanaca. Danonoćno stražare i patroliraju duž administrativne linije, a dnevno prepešače i po 20 kilometara. “Čuvaju” naseljena mesta, čak i kada u njima živi samo 15 ljudi, uglavnom staraca, kao što je slučaj sa selom Borovac, u kojem imaju bazu.
                     – Ova baza je na samo 150 metara od administrativne linije sa Kosovom. Evo, sa osmatračnice se vidi Podujevo, koje je na sedam do osam kilometara vazdušnom linijom. Imamo zaista odličnu saradnju sa meštanima. Naš doktor im pruža pomoć, a mi im donosimo robu ili lekove iz grada- kaže Bojan Dikić, komandir čete opšte namene niške Žandarmerije.
Milica Pavlović (72) iz Borovca to potvrdjuje. Zatičemo je u bazi, “došla je na kafu”, kao prva komšinica. Ne radi to često, ubično se samo prošeta do baze ali ne ulazi unutra. Više voli da žandarmi piju kafu kod nje kući. Pomažu joj, donesu iz grada šta treba, nacepaju drva za zimu. Deca su joj u Nišu i Prokuplju, ne dolaze baš često. Ona je operisana, a živi sama, muž joj je umro prošle godine.
                      – Da nije Žandarmerije i televizora poludela bih. Ne bih ni živela ovde da nije njih. Albanci sa Kosova su ulazili u selo, ulazili su i u naš zabran, a kad odem u grad kod lekara, pljačkali su mi kuću. Sada toga više nema, mnogo sam sigurnija, mada se i dalje plašim, posebno kad zapucaju sa druge strane- kaže Milica.
Na električnom i šporetu na drva žandarmi stavljaju i džezve za nas. Voda za pasulj, koji ih “spasava” od hrane iz konzervi, već uveliko vri. Pored šporeta su stari stolovi i klupe, umesto udobnih stolica. Tu su televizor i klima uredjaj, ali svetlo škilji iz sijalica koje vise. Krovovi  i zidovi su limeni i drveni, a ulazna vrata slaba i sa rasklimanom bravom. Prostor je prilično hladan. Sve je to, zapravo, jedan stari kontejner, koji je policija svojevremeno pravila za sebe, kao privremeni smeštaj.
                      -  Imamo mi i improvizovano kupatilo. Nije nešto, ali mnogo je bolje nego kada smo došli, pre više godina. Tada smo se kupali direktno na snegu, unutar četiri raširena šatorska krila. A baze su nam bile zemunice pod zemljom, pošto su napadi bili česti- objašnjavaju.
Potom nas vode u bazu u Merdaru, gde su uslovi “mnogo bolji”. Baza ima podstanicu za daljinsko grejanje, agregat za struju i kuhinju u kojoj se profesionalno sprema hrana za 50.tak ljudi.
Neposredno ispod nje, u malenom selu Merdare, nalazi se istureno odeljenje Osnovne škole “Drinka Pavlović” iz Kuršumlije. Pohadjaju ga samo tri djaka, Rajko Perovanović i Aleksa i Svetislav Bojović. Svetislav, najmanji medju njima, putuje svakoga dana po sat i po do škole. Na tom putu ima vukova, a i metak može da “zaluta”, kažu.
Sva tri dečaka učestvuju u recitalu povodom školske slave, Svetog Save. Pripadnici niške Žandarmerije već godinama unazad dolaze na slavu i donose učenicima na poklon odeću i obuću, što čine i sada. Učiteljica Jasmina Petrović uz poklon dobija i ružu. To je, objašnjavaju žandarmi, samo delić humanitarnih akcija koje imaju. Računaju da su “za poslednjih desetak godina sakupili više od 100.000 evra”.
 U povratku za Niš opet smo u crnom džipu, i iza rotacije. Žandarm i vozač Miroslav kaže kako “nikada ne bi mogao da radi novinarski posao”. Gledamo automatsku pušku “kolt M4”, koju drži naslonjenu na naše sedište, pošto od nje ne sme da se odvaja, i zaključujemo: “Ni mi vaš”.

Nastavak na Medijski istraživački centar...