Izvor: Politika, 02.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Miris bureka kraj Nišave
Na četvrtoj "buregdžijadi" napravljen "burek za Ginisa" prečnika dva metra, težak oko 50 kilograma
Niš – Miris bureka privlačio je ovih dana Nišlije koji su iz večeri u veče hrlili na četvrte dane bureka koje je pod imenom "buregdžijada" od 28. avgusta do 2. septembra organizovala Unija privatnih pekara. Jedanaest šatri bilo je poređano ispred hotela "My place" pored Nišave. U njima su nadaleko čuvene niške buregdžije veštim rukama razvlačile kore, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << slagale ih sa sirom ili mesom i pekle na licu mesta. Nije bilo uobičajenog pitanja – je l` vruć, jer je to bilo očigledno, a i opipljivo. Bilo je i pomalo komičnih situacija kada ljubitelji ovog specijaliteta, poput vrućeg krompira premeštaju "četvrt sa sirom" iz ruke u ruku i kolutaju očima od vreline.
U Nišu ima oko 150 buregdžinica i narod može gotovo na svakom koraku da uđe i pojede svoj omiljeni obrok, ali burek sa "buregdžijade" je nešto posebno. Prema procenama, dnevno je ovde prolazilo pet do sedam hiljada ljudi. I svi su probali burek. Gužva je bila toliko velika da su ispred šatri bili redovi, a mesto na nekoj od stotinak stolica bilo je premija na lotu. Svađe oko stolova kao da su bile deo programa.
Bila je i jedna buregdžijska radnja iz daleke Australije i njen budući buregdžija Željko Janjić iz Prigrevice kod Apatina. – Ovde sam po treći put. Upravo zbog učešća na dosadašnjim "buregdžijadama", spremam se na put za Australiju gde mi već četrdeset godina žive tetka, sestra i brat. Papiri su gotovi i za oko mesec dana krećem. Već pakujem kofere i mislio sam da ne dolazim, ali gazda je hteo da još jednom pravim burek za Nišlije, pre nego što počnem da ga mesim za Australijance. Moje učešće je i neka vrsta zahvalnosti ovoj manifestaciji koja mi je omogućila da odem van – kaže Željko.
Po rečima Bratislava Vukadinovića, predsednika Organizacionog odbora i prvog čoveka Unije privatnih pekara u Nišu, za "buregdžijadu" je bilo zainteresovano 25 buregdžijskih radnji, ali organizator nije mogao da pronađe toliko pećnica, pa će se potruditi da za iduću godinu otkloni ovaj tehnički nedostatak.
Ideju za organizovanje ove manifestacije pokrenuli su 2004. godine Udruženje samostalnih privrednika i zanatlija i niški dnevnik "Narodne novine". Predsednik tog udruženja Blagoje Stanisavljević priseća se da je tada bilo tridesetak učesnika. Manifestacija je održana u parku "Svetog Save", a burek je deljen besplatno. – Cilj nam je bio da afirmišemo ovaj proizvod kao niški brend. Prvi burek u Nišu ispekao je Turčin Mehmed Oglu pre oko 500 godina. Tada su postojali propisi kojima je regulisan kvalitet brašna, masti, soli i vode, temperatura i vrste peći u kojima se burek peče. Nišlije vekovima usavršavaju tehnologiju pravljenja bureka i danas su najpoznatiji po tome u zemlji. Na svim takmičenjima okite se nagradama – kaže Stanisavljević.
Za vreme "buregdžijade" održana su takmičenja buregdžija, deljene nagrade, a najuzbudljiviji trenutak desio se u petak uveče, kada je na binu donet "burek za Ginisa" prečnika oko dva metra i težine oko pedeset kilograma. Za njegovu izradu upotrebljeno je 50 kilograma brašna, 20 kilograma masti i petnaestak kilograma sira. Pravili su ga majstori pekare "Branković" i MBN pekare, a ispečen je u pekari "Eugenija Krstić" koja jedina u Nišu ima pećnicu veću od dva metra. Burek je isečen i podeljen narodu. Predstavnici "Ginisa" nisu prisustvovali, ali je sve snimljeno i biće poslato nadležnima, a Nišlije već slave svoje dostignuće – najveći burek na svetu.
Sreću zbog toga nije krio ni predsednik gradske opštine Medijana Dragoslav Ćirković: – Nije mala stvar imati burek od dva metra u gradu koji pet vekova gaji ovu tradiciju. Ponosan sam zbog toga što se upisujemo u Ginisovu knjigu rekorda i verujem da će jednog dana naš burek da potisne hot-dogove, pice, eurokremove i druge specijalitete koji mu nisu ravni, kazao je prvi čovek centralne niške opštine.
Milan Momčilović
[objavljeno: 02.09.2007.]
