Izvor: RadioCity.rs, 07.Jan.2021, 21:03
Mir Božji, Hristos se rodi!
„Izjutra na Božić neko iz sela, obično je to dete suseda, dolazi da nas polazi. Običaj je da polažajnik, u nekim krajevima polaznik, uzme jednu granu hrasta i njome džara vatru. Tom prilikom on tri puta izgovara: „Koliko žiški toliko godina, toliko žita, toliko pilića, toliko jaganjaca, toliko prasadi.” Nakon toga domaćin ga daruje, obično novcem, a ranije nekim slatkišem i kolačem, specijalno umešenim za njega. Taj kolač naziva se polažajnik po polazniku. Kružnog je oblika >> Pročitaj celu vest na sajtu RadioCity.rs << sa krstom po sredini. Nekada se taj kolač obavijao kudeljkom vune i tu bi se stavio novac, ali je njegova vrednost bila simbolična svega par metalnih novčića zabodena u testo, priseća se običaja iz detinjstva Dragica Milosavljević.
Na Božić je običaj da domaćica mesi i česnicu, od kukuruznog brašna. Prilikom mešenja u česnicu se stavi novčić, dren, iver od kućnog praga, pasulj, zrno kukuruza, seme tikve. Nekada se česnica pekla u crepulji. Domaćin za vreme ručka nožem seče česnicu na onoliko delova koliko je ukućana i svakome daje po jedan deo. Ko pronađe iver sa kućnog praga biće domaćin; ko nađe dren, zdravlje će ga služiti cele godine; onaj ko nađe novčić dobro će mu ići poslovi; ko nađe kukuruz rodiće mu usevi; pasulj znači da će se patiti ovce, a seme tikve svinje. Česnica se jede odmah.
Tog dana je trpeza je mrsna. Božić označava prvi dan posle posta. Za božić se kolje božitnjar, odnosno prase koje ima svrhu žrtve. „U ponoć na Božić, sakupljaju se domaćini iz komšiluka i zajedno peku božitnjara. Običaj je da zajedno sede oko vatre razgovaraju i piju grejanu rakiju. Bila su to lepa vremena. Sećam se da sam često išao sa ocem kada se pekao božitnjar, a kasnije, kada sam ja preuzeo domaćinstvo išao sam bratancem, jer ja imam čerke , seća se Aleksandar Milosavljević. Objašnjava da se sa prvim petlovima završava druženje i božitnjar skida sa varte. Običaj je da domaćin puca iz puške kako bi ostali seljani znali da je prinešena žrtva. „Pečeno prase nosimo kući. Ražanj se nasloni na zid i postavi na nekom hladno mesto. Meso se seče tek koliko je potrebno za trpezu, a glava se čuvala za takozvani Mali Božić odnosno pravoslavnu Novu godinu,“ kazao je Milosavljević.
Po narodnom verovanju na ovaj dan valja započeti radove da bi se u buduće srećno odvijali. Božić traje tri dana, a smeće se ne iznosi iz kuće sve do polednjeg dana praznika. Trećeg dana Božiča, 9. januara u zoru domaćin iznosi badnjak i slamu iz kuće i ostavlja je na neko rodno drvo, kako bi cela godina bila berićetna.
„Božić kao praznik pre svega predstavlja dolazak Boga u svet. Isus Hrist sin božji rađa se kao čovek i to je smisao ovog praznika. Mi se nažalost često iscrpljujemo u običajima u smislu da veliku pažnju poklanjamo badnjaku, slami, česnici, svim tim lepim i dobrim običajima, ali nije Božić samo u običajima. Božić je pre svega u tome da mi dođemo na svetu liturgiju, da se pričestimo telom i krvlju Isusa Hrista, da se sjedinimo sa samim Bogom, da krenemo i nastupimo ka tom carstvu nebeskom koje bi trebalo da bude cilj svih nas,“ kazao je sveštenik Miloš Jelić.
On je u svoje ime i u ime Bratstva svetog hrama poželeo srećan bogom blagosloven praznik rođenja Hristovog, svim vernicima sa željom da dane koji su pred nama, upkos situaciji koja nas je sve zadesila, provedu u zdravlju, radosti i zajedništvu sa onima koje vole i koji njih vole. „Јer tu jeste smisao praznika, smisao običaja, ali i samog života da zajedničarimo i delimo ljubav i radost”, zaključio je sveštenik.
