Izvor: Blic, 19.Nov.2010, 20:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Miletić: U vojsci sveštenici sa činovima
Načelnik Generalštaba Vojske Srbije general potpukovnik Miloje Miletić izjavio je večeras da će Vojska Srbije dobiti sveštenike koji će imati i činove.
"To je inače u tradiciji srpske vojske i nešto što imaju mnoge savremene armije u svetu", rekao je Miletić za televiziju B92.
Prema njegovom mišljenju, uvođenje sveštenika u vojsku je potreba.
Miletić je rekao i da će morati da budu urađene dopune i izmene pravila službe kako bi se našlo >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << rešenje za način obraćanja sveštenom licu koje ima čin.
Ministar odbrane Dragan Šutanovac najavio je u utorak u Nišu da će od polovine naredne godine u sastavima vojske biti sveštenici, koji će i sami proći vojnu obuku, ali neće nositi oružje.
"To je tradicija srpske vojske, ali i potreba savremenih vojski", kazao je Šutanovac i dodao da su sve zakonske pretpostavke za prisustvo vojnih sveštenika završene.
Usvajanjem Zakona o Vojsci Srbije decembra 2007. stvoreni su uslovi da se u srpskim oružanim snagama organizuju verske službe po ugledu na savremene svetske armije i srpsku tradiciju.
Ideja o uvođenju verske službe u vojsci nije nepoznata i datira iz 2000. godine na osnovu analiziranih iskustava stranih armija i srpske tradicije.
To je podrazumevalo i prisustvo sveštenika u kasarnama, kao i obezbeđivanje posebnog prostora za upražnjavanje verskih potreba vojnika svih nacionalnosti.
Inače, do 1918. godine u vojsci Kraljevine Srbije u sastavu štaba komande postojao je vojni prota, a vojni sveštenici su bili raspoređeni u štabovima divizijskih komandi i u štabovima aktivnih pukova.
Posle Prvog svetskog rata u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, pri Ministarstvu vojnom i mornarici postojalo je telo koje je rukovodilo svešteničkom strukom, a u njemu su bili po jedan vojni sveštenik prve klase za pravoslavnu, rimokatoličku i muslimansku veroispovest.
Vrhovni vojni sveštenik (referent) za pravoslavnu veru potpadao je pod crkvenu jurisdikciju srpskog patrijarha, za vojnike bogosluženja su održavana u kapelama i crkvama u krugu vojnih objekata, a tamo gde ih nije bilo u mesnim verskim objektima.
Miletić protiv smanjenja broja vojnika Kfora
Načelnik Generalštaba Vojske Srbije (VS) Miloje Miletić izjavio je danas da je bezbednosna situacija na Kosovu i Metohiji "relativno stabilna", ali da postoje
rizici i da se zbog toga ne slaže sa odlukom Kfora da smanji broj vojnika u pokrajini.
"Sa sadašnjih osam i po hiljada do marta sledeće godine snage Kfora će biti smanjenje na pet hiljada", rekao je Miletić i dodao da ga je komandant Kfora Erhard Biler na sastanku juče u Nišu obavestio da je odluka doneta zbog poboljšanja političke i bezbednosne situacije na Kosovu.
Miletić je rekao da će Kfor smanjenje broja vojnika pokušati da nadoknati većom pokretljivošću, kao i da se zato snage Kfora reorganizuju.
"Ne možemo se složiti da se smanjenje snaga Kfora može obrazložiti poboljšanjem bezbednosne situacije", rekao je Miletić govoreći o situaciji na Kosovu.
Govoreći o situaciji na administrativnoj liniji centralne Srbije i Kosova i Metohije, Miletić je rekao da je iz godine u godinu sve manje incidenata i da postoji stalna razmena informacija Vojske Srbije i Kfora.
Na pitanje o profesionalizaciji Vojske Srbije, Miletić je rekao da trenutno 84 odsto pripadnika vojnih jedinica čine profesionalni
vojnici, a da je cilj da do kraja godine taj procenat bude preko 90 odsto.
Upitan kako na odziv na vojne konkurse utiče slučaj pogibije dvojica gardista u Topčideru i vesti o skrivanju Ratka Mladića u objektima Vojske, Miletić je rekao da se sve to dogodilo pre više godina i da ne utiče na zainteresovanost za vojni poziv koja je velika.
On je dodao da Vojska Srbije "nikada neće zaboraviti Topčider (slučaj pogibije dvojice gardista)".
"To je bilo pre sedam, osam godina. Ubistvo gardista i priče o skrivanju Ratka Mladića su bile davno", rekao je Miletić.
"Mi bismo najviše želeli da se to rasvetli. To je sada u rukama sudskih organa", rekao je načelnik Generlaštaba Vojske Srbije na pitanje u vezi sa pogibijom gardista Dražena Milovanovića i Dragana Jakovljevića, 5. oktobra 2004. u Topčideru.
