Izvor: Blic, 06.Maj.2010, 21:10   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Mesari i nakupci deru građane

Cene istih proizvoda, u pojedinim delovima Srbije, razlikuju se i do četiri puta. Primera radi, veza zelene salate na pijacama u Beogradu košta 40, a u Nišu 10 dinara, dok kilogram teletine u Sremskoj Mitrovici staje 795,90, a u Kraljevu 457 dinara. Stručnjaci kažu da za ovolike razlike u cenama namirnica nije kriva samo različita platežna moć građana, već i neuređenost tržišta, koja se ogleda u monopolu i kartelskom dogovaranju cena.

Za razliku od velikih trgovinskih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << lanaca, u kojima su cene u svim delovima Srbije manje-više iste, cene na zelenim pijacama i u mesarama, u različitim delovima zemlje višestruko se razlikuju.

Prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku, u prvoj polovini aprila, najskuplju teletinu u Srbiji po ceni od 795,90 dinara plaćali su stanovnici Sremske Mitrovice, dok su Kraljevčani za istu vrstu mesa trebali da izdvoje 338,90 dinara manje. Neverovatne razlike u cenama ostalih vrsta mesa uočene su i u drugim gradovima Srbije.

Stručnjaci objašnjavaju da je za ovakvu sliku kriva zatvorenost tržišta, budući da u nekim opštinama i gradovima često posluje samo jedna mala klanica, koja je sa svoje tri-četiri mesare jedini snabdevač mesom tih područja. U tom smislu ta klanica određuje cene kako joj je volja. A to je, kažu, čist monopol.

Velike razlike u cenama mogu se videti i na zelenim pijacama. Po skupoći generalno prednjače Beograd i Novi Sad, jer se u konačne cene preprodavci debelo ugrađuju. Međutim, i tu ima izuzetaka. Tako je, na primer, veza blitve prošle nedelje najskuplja bila u Subotici. Brokoli je bio najskuplji u Loznici i Novom Sadu, krastavac u Loznici, a mlad krompir u Zrenjaninu.

Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije, objašnjava da se na zelenim pijacama svakodnevno snabdeva između 60 i 70 odsto građana Srbije, zbog čega su ova mesta idealna za kartelsko dogovaranje cena ili monopol. Tako za proizvođače koji bi želeli da svoje proizvode ponude po nižim cenama, na pijacama nema mesta, jer im oni koji tamo već rade to ne dozvoljavaju.

- To objašnjava činjenicu da se kilogram spanaća od istih proizvođača početkom aprila u Nišu prodavao za 60, a u Novom Sadu za 300 dinara. Što je čak i kada se uračunaju transportni troškovi nenormalno. Realno je da se cene u gradovima mogu razlikovati za 10 do 15 odsto, i to u smislu odricanja proizvođača od dela marže. Ali razlike u ceni i do pet puta su nedopustive i ukazuju na diskriminaciju potrošača - kaže Papović.

On objašnjava da potrošačke organizacije ne mogu da utiču na cene na pijacama, ali dodaje da mogu da kažnjavaju iste proizvođače koji u različitim gradovima svoje proizvode prodaju po različitim cenama.

Da monopolskog ponašanja na pijacama i u manjim sredinama ima, slaže se i Vida Vera, predsednica Centra za zaštitu potrošača Srbije. Ona, međutim, napominje da se cene na tržištu Srbije formiraju slobodno, zbog čega se mogu razlikovati i po nekoliko puta.

- Po Zakonu o cenama, cene istog proizvođača u istim objektima moraju biti iste, dok se cene drugih proizvođača mogu razlikovati. Tako su, na primer, u Srbiji najskuplje beogradske pijace, jer preprodavci znaju da jedino u prestonici još koliko toliko ima para, pa se u skladu sa tim i ugrađuju u cenu. Međutim, beogradski potrošači za razliku od onih iz manjih mesta u unutrašnjosti imaju veću mogućnost izbora i ne moraju da kupuju samo na jednom mestu. Naprotiv, oni mogu da biraju između stotina mesara, ali i različitih trgovina od „Tempa", „Idee", „Merkatora" pa nadalje - objašnjava Vida Vera.

Na neuređenost upozorava i Saša Đogović, ekonomista iz Instituta za istraživanje tržišta.

- Bilo bi u redu da se kaže da razlike postoje zbog različitog nivoa životnog standarda građana. Međutim, to kod nas nije slučaj. Naprotiv, više je verovatno da u određenim područjima postoje određeni monopoli koji diktiraju cene. A to ukazuje na to da u Srbiji zapravo ne postoje mehanizmi koji mogu da koriguju nedostatke na tržištu - kaže Đogović.

Cene povrća na zelenim pijacama

Vrsta Beograd Kragujevac Kraljevo Loznica Niš Novi Sad Subotica

Blitva, veza 20 15 20 25 15 30 50

Brokoli, kg 250 180 - 300 - 300 200

Krompir, kg 50 30 50 30 40 45 30

Kupus, mladi, kg 70 50 60 50 - - -

Crni luk, kg 120 80 100 70 80 90 80

Crni luk, mladi, veza 20 25 20 25 15 30 20

Pasulj, šareni, kg 220 115 180 130 - 200 170

Spanać, kg 70 80 50 40 50 40 50

Zelena salata, kom. 40 25 15 25 10 30 20

*cene su u dinarima

Cene voća na zelenim pijacama

Vrsta Beograd Kragujevac Kraljevo Loznica Niš Novi Sad Subotica

Jabuka, ajdared, kg 50 30 30 30 - 30 40

Jabuka, zlatni delišes, kg 80 30 - 40 - 100 40

Pomorandža, kg 120 70 80 60 80 65 70

Jagoda, kg 250 - 300 300 250 200 250

Banana, kg 120 90 100 80 90 80 80

*cene su u dinarima

Raspon cena mesa

Vrsta Najskuplje Najjeftinije

Teletina 795,90 (Sr. Mitrovica) 457 (Kraljevo)

Svinjetina 500 (Novi Pazar) 289 (Zrenjanin)

Junetina 480 (Užice) 355 (Kralj. i Zrenj.)

Piletina 250 (Užice) 155 (Negotin)

Šaran 350 (Negotin) 250 (Niš)

* cene su u dinarima, izvor Republički zavod za statistiku

Prosečne neto zarade, prvi kvartal

Grad Plata

Grad Beograd 40.006

Novi Beograd 50.289

Grocka 29.758

Novi Sad 36.167

Zrenjanin 32.107

Sremska Mitrovica 30.663

Užice 30.385

Kragujevac 30.191

Subotica 29.919

Negotin 28.556

Kraljevo 27.739

Niš 26.543

Novi Pazar 23.638

Loznica 23.481

Republički prosek za mart 33.508

* Izvor: Republički zavod za statistiku

Nastavak na Blic...