Izvor: Blic, 01.Okt.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Masakr u Nišu
Masakr u Nišu
Vladan Rovčanin, operativni radnik Centra bezbednosno-informativne agencije Niš za Kosovo i Metohiju, ubio je juče oko 8 časova u prostorijama ovog odeljenja, na Trgu radničkih saveta, iz vatrenog oružja četvoro kolega, dok je trojicu teško ranio - saopštila je niška policija.
Istražni sudija Okružnog suda u Nišu Novica Stefanović potvrdio je za 'Blic' da su ubijeni načelnik odeljenja BIA Niš za Kosovo i Metohiju Radoje Novićević (49), >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << pomoćnik načelnika Momčilo Momčilović (41), pripadnik BIA Tomislav Dragović (38) i sekretarica biroa Ana Radulović (27). Dragović je bio iz Gračanice, a poslednjih godina je živeo u Prokuplju, dok su ostali tragično postradali pripadnici BIA bili iz Prištine i živeli su u Nišu.
Pripadnici BIA Nebojša Vasić (38) i Rade Aksić (39), obojica iz Gračanice a nastanjeni u Nišu, zadobili su teške telesne povrede, dok je Slaviša Derikravić (38) iz Prištine, sada nastanjen u Nišu, lakše povređen. Stefanović je rekao da do juče u 14 časova osumnjičeni za četvorostruko ubistvo nije saslušan.
Nezapamćeni zločin, koji je snažno potresao javnost u Nišu i celoj Srbiji, dogodio se u zgradi Međuopštinske regionalne zajednice, gde se nalaze prostorije izmeštenog odeljenja BIA za Kosovo i Metohiju. Po izjavama očevidaca, rafali i pojedinačni pucnji začuli su se u 7.55 časova i sa pauzama odjekivali su oko 20 minuta.
Kako 'Blic' nezvanično saznaje, Rovčanin, kome je nadimak Brzi, pre tri dana se vratio sa odmora. Juče izjutra je došao na posao u uobičajeno vreme, nakon čega je uzeo 'hekler' sa okvirima i započeo pucnjavu.
Kako 'Blic' saznaje, Dragović je usmrćen na stepeništu unutar zgrade. Po svemu sudeći, naleteo je na Rovčanina dok je silazio niz stepenice. O tome svedoči i izrešetan plafon.
U jednoj kancelariji najverovatnije su se nalazili načelnik Novićević, njegov pomoćnik Momčilović i sekretarica Ana Radulović, koji su pili jutarnju kafu. Prema prvim informacijama, ne bi li se spasao od kuršuma, Momčilović je iskočio kroz prozor s drugog sprata, visine oko 10 metara, ali je Rovčanin sišao ispred zgrade i ispalio mu hitac u glavu.
- Na prozoru je stajao elegantno obučen čovek, u odelu sa kravatom. Neko je pucao na njega i on je pao kroz prozor. Čula su se tri hica zaredom, a onda je čovek na prozoru, držeći se za lim, pao na zemlju - ispričao je prolaznik koji je posmatrao stravičan prizor sa 30 metara udaljenosti.
Jedan od očevidaca ispričao je novinarima da je Rovčanin, nakon što je pucao na Momčilovića ispred zgrade, prišao okupljenim prolaznicima i prodavcima koji su stajali ispred obližnjeg supermarketa i rekao im smireno: 'Ne bojte se, neću da vas ubijem.' Nakon toga je sačekao interventnu patrolu policije na parkingu ispred zgrade, kojima se mirno predao. Rovčanin je navodno sam pozvao policajce i predao im oružje. Sa spoljne strane zgrade, na prozorima tri kancelarije, mogli su se videti tragovi hitaca iz vatrenog oružja. Na jednom prozorskom staklu su četiri rupe od hitaca, na prozoru u drugoj kancelariji tri, a u trećoj jedna.
- Pucnjava je trajala petnaestak minuta. Čulo se kako meci koji su proleteli kroz prozore udaraju i zid zgrade preko puta Bulevara braće Tasković - rekao je 'Blicu' jedan od svedoka.
Uviđaj je trajao do podneva, kada su iz zgrade izneta beživotna tela tragično nastradalih radnika BIA. Na mestu tragedije uviđaj su izvršili istražni sudija Okružnog suda u Nišu Novica Stefanović, uz prisustvo Okružnog državnog tužioca Svetlane Savović i zajedničke ekipe MUP-a Republike Srbije Sekretarijata u Nišu, i BIA centar Niš. Republički ministar unutrašnjih poslova Dušan Mihajlović izrazio je nadu da će istraga dati motive i razloge tragedije koja se dogodila u Nišu, i ocenio da se suočavamo sa vijetnamskim sindromom. Međutim, Vladan Rovčanin odbija da da izjavu policiji i istražnim organima. B. J. - V.T. Suze i tuga u domu Radulovića
U kući roditelja Ane Radulović neverica i tuga... Majka Veselinka, otac Milivoje, sestre Stana i Cvijeta, braća Mićun i Miloš, rodbina i prijatelji kao da ne veruju da se desila strašna tragedija i da Ane više nema.
- Crnojka se zovem, tako ću od sada da se zovem... Jaoj, šta ću jadna, pa zar moje dete da tako nastrada! Šta će sada moje zlato, moja Miona, samo mi je još ona od moje Ane ostala. Ona je moja unučica, i sve mi je na svetu. A ova slika je majčino sunce, to mi je ostalo da je gledam, da je ljubim... - kroz plač nam govori majka Veselinka Radulović, držeći u rukama Aninu fotografiju.
Otac Milivoje je ispričao reporteru 'Blica' da mu je odmah nakon zločina prijatelj javio da se nešto događa na Aninom poslu.
- Moj prijatelj je sedeo u kafani preko puta Lutkarskog pozorišta. Čuo je pucnjavu i odmah mi javio. Rekao mi je da pozovem Anu da vidim da li je dobro. Zovem je na mobilni, a ona se ne javlja... Odmah smo otišli tamo, a tamo... - jedva nam govori Anin otac.
- Odmah sam znala, odmah kad sam videla lice one njene koleginice, znala sam da je Ana mrtva - jedva čujno dodaje majka. Uplakana sestra Stana, pokušava da uteši majku, ali ni sama ne može da zadrži suze.
- Osim naših prijatelja i rodbine, vi ste prvi došli da nas pitate i vidite kako nam je. Niko, ama baš niko sa Aninog posla, iz policije ili iz grada Niša nije nas obišao. Eto, koliko im je stalo - rekao je Milivoje.
Iza Ane je ostala dvoipogodišnja ćerka Miona. Devojčicu je otac, bivši Anin suprug, juče poslepodne odvezao u Kuršumliju kod svojih roditelja. Ana je sa Mionom živela u iznajmljenom stanu u Panteleju. Porodica Radulović živi u iznajmljenoj kući u niškom naselju Čalije od 1999. godine, kad je pobegla od šiptarskih terorista iz sela Ariljača kod Prištine. Ana je počela da radi u tadašnjem prištinskom DB pred NATO bombardovanje Jugoslavije, u proleće 1999. godine. V. T. Zločin zbog prekomande ili psihičko rastrojstvo?
Motiv ovog četvorostrukog ubistva juče nije saopšten zvanično. U novinarskim krugovima mogle su se čuti jedino pretpostavke da je Rovčanin navodno bio na listi za otpuštanje, zbog čega počinio ovaj zločin. Izvor 'Blica' iz prištinskog pravosuđa, koji je insistirao na anonimnosti, izjavio je da Rovčanin nije dobio željenu prekomandu u Beograd.
- Pošto je u planu da se ovo odeljenje BIA za Kosovo i Metohiju transformiše a operativni radnici rasporede u druga mesta, Rovčanin je bio strašno nezadovoljan novim rasporedom. Da je planirao ovakav zločin, ukazuje i to što je porodicu prethodne večeri odvezao u Gračanicu. Normalno je došao na posao u vreme kada se njegove kolege okupljaju i piju kafu. Iz svog ormarića potpuno mirno uzeo je 'hekler' i iz njega ispalio tri okvira sa po 30 metaka. Za ovaj zločin zaprećena je kazna od 40 godina zatvora - naveo je izvor 'Blica'.
Kako 'Blic' saznaje, ima indicija i da je uzrok ubistva psihičko rastrojstvo, jer se Rovčanin 'čudno ponašao' u poslednje vreme. Vladan je čovek bez osmeha
Posle ubistva četvoro i ranjavanja troje pripadnika BIA u Gračanici, rodnom mestu Vladana Rovčanina, zavladali su muk i neverica.
- Vladan je dete učitelja Slobodanke i Miloša Rovčanina. Ubio je drugove iz đačke klupe, one iste sa kojima je zajedno gradio detinjstvo i učio zanat pripadnika bivše Državne bezbednosti. Bio sam im nastavnik - kaže Gligorije Stojanović, direktor škole 'Kralj Milutin'.
Kuća Rovčanina na izlazu iz Gračanice prema Gnjilanu zatvorena je, a učenici dva odeljenja od prvog do četvrtog razreda OŠ 'Kralj Milutin' juče nisu imali nastavu, pošto Slobodanka i Miloš bez javljanja direktoru prvi put za svojih 36 godina staža nisu došli na posao. Vest o ubistvu pripadnika BIA, kolega njenog supruga Vladana, zatekla je Marinu, koja je preksinoć stigla u Gračanicu da prijavi ispite, na Katedri za engleski jezik. Odmah se svratila u Prokuplje odbijajući, pri tom, da bilo šta kaže novinarima.
- Ubijeni su naši učenici, Slobodankini i Miloševi đaci - priča Stojanović i priseća se da je Vladan bio tih i povučen učenik. Niko nije mogao da na njegovom licu primeti osmeh. Bio je stalno potišten i povučen. Zaposlio se u Državnoj bezbednosti kao diplomirani poljoprivredni inženjer, zajedno sa Dragovićem i Vasićem. Njegov otac Miloš, uča iz Bijelog Polja, i majka Slobodanka, rođena Sekulić iz Gračanice, služili su za primer. Uostalom, o njihovom karakteru svedoči i to što su jutros prosvetni radnici u znak neverice odložili prvi čas. Niko ne veruje da je Vladan mogao da počini takav zločin - veli Stojanović.
U školi u Sušici na dva kilometra od Gračanice, školska kapija je zatvorena. Prosvetni radnici i đaci spustili su se do Gračanice da direktoru Bori Dragoviću, čiji je sin jedinac Momčilo ubijen, izjave saučešće. Ispred kuće u kojoj je ostala samo sestra Maja, nekoliko stotina Srba okupilo se ne verujući da je Tomislav, inače idol većini mladića iz Gračanice, ubijen. Jedan od kolega P.T. za 'Blic' kaže: 'Ovo nije slučajno. Vladana znam od malih nogu. U detinjstvu je imao hematome po glavi. Verujem da više nije bio za našu službu. Uostalom, medicinska dokumentacija o njegovoj bolesti, koja se nalazi u bolnici u Mitrovici i u KBC u Nišu, potvrđuje da je naš kolega Vladan Rovčanin bio oboleo i da je, uveren sam, ubistvo počinio u trenutku potpunog rastrojstva.' N. Z.
Od vijetnamskog sindroma pati 10.000 ljudi
Stručnjaci i predstavnici nevladinih organizacija i udruženja ocenjuju da je četvorostruko ubistvo u Nišu posledica vijetnamskog sindroma.
- Možda je Rovčanin bio i ranije psihički labilan, pa je boravak na Kosovu bio okidač da se ta labilnost iskaže - rekao je Aleksandar Resanović iz Centra za antiratnu akciju za Betu.
Prema njegovim rečima, 'vijetnamski sindrom je određen nivo psihičke labilnosti uzrokovan angažovanjem u ratnim ili pararatnim uslovima'.
Psihijatar, profesor Tijana Mandić procenjuje da je u Srbiji puno osoba zahvaćeno posttraumatskim stresnim poremećajem (PTSP), budući da su bili suočeni sa ratovima, iz kojih, po pravilu, ljudi izlaze poremećeni.
- Ne smemo se praviti naivni i tvrditi da nam se to ne dešava. Rat nije normalna situacija i već je kasno da se ta pojava kod nas spreči - naglašava Tijana Mandić.
Član IO Udruženja ratnih i vojnih invalida Srbije Saša Dujović rekao je za Betu da je vijetnamski sindrom bolest koja se pojavljuje 'u proseku posle 10 godina od doživljenih stresova i događaja koje je obolela osoba doživela na ratištu'. Dujović je rekao da je, po podacima tog udruženja, do sada registrovano oko 10.000 učesnika ratova koji su oboleli od vijetnamskog sindroma i koji se leče, ali da je 'mnogo više onih koji se ne leče'.
- Vijetnamski sindrom se manifestuje paranojom, šizofrenijom i nekontrolisanim ponašanjem, i ima dva vida, a to su suicid i nasilnost prema drugima - rekao je Dujović.
