Izvor: Blic, Tanjug, 15.Avg.2009, 08:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kvadrat stana do 600 evra
Projekat masovne stanogradnje pred Vladom Srbije trebalo bi da se nađe u septembru, a prvi radovi mogli bi da počnu već u martu sledeće godine. Po novom proračunu, kvadrat će da košta između 400 i 600 evra, a jeftini stanovi biće građeni u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Užicu, Kragujevcu i Kraljevu, kaže u intervjuu za "Blic” Milutin Mrkonjić, ministar za infrastrukturu i inicijator ovog projekta.
Ko će moći da učestvuje na konkursu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << za kupovinu ovih stanova? Da li su utvrđeni kriterijumi?
- Moći će da konkurišu svi građani Srbije. Naravno, nećemo dozvoliti špekulacije. Prednost će imati ljudi koji stvarno nemaju stan i pre svega mlađe generacije. Trenutno kriterijume razrađuje radna grupa na čelu sa Ministarstvom životne sredine i prostornog planiranja i vrlo skoro će oni biti razrađeni.
Rekli ste da će se ti jeftini stanovi graditi u samo šest gradova u Srbiji.
- Da, jer upravo ti gradovi imaju najveće potrebe za realizacijom ovog projekta. Pošto smo smanjili broj mesta koja dolaze u obzir, kvadrat će da košta najviše 600 evra. Projekat će najverovatnije finansirati Evropska banka za obnovu i razvoj, a videćemo koliko ćemo od njih dobiti novca. Postoji ideja i o učešću građana prilikom njihove kupovine.
Koliko će učešće da bude?
- Nije to još utvrđeno, a nisam siguran ni da će ga biti. Mislim da to nije dobro jer mnogi građani koji nemaju stan, neće imati ni za učešće.
Koliko stanova će godišnje biti građeno?
- U Beogradu verovatno oko 20.000.
Jeste li sigurni? U Ministarstvu za prostorno planiranje su rekli da će se godišnje graditi između 5.000 i 10.000 u Srbiji?
- Naravno da sam siguran, ali ne može da se radi kao i do sada. Moramo da zasučemo rukave. Ako se bude gradilo 20.000 stanova, garantujem da će se na konkurs javiti oko 100.000 građana. Dakle, interesovanje je jako veliko.
Šta se dešava sa međunarodnom arbitražom koju je zahtevao koncesionar "Alpina-Por” za izgradnju autoputa Horgoš-Požega?
- Ništa konkretno. Ja sam za to da im damo pare i završimo s tim. To sam predložio i predsedniku Tadiću.
Zašto?
- Na sednici Nacionalnog saveta za infrastrukturu pitao sam ministre ko je od vas nekad bio na arbitraži. Nije bio nijedan od njih. Mi ni na jednoj nismo dobro prošli. Ja sam lično izgubio četiri. Sad neki prebacuju što smo "Alpini” dali da gradi 11 kilometara magistralnog puta na granici sa Crnom Gorom.
Pa, Vlada je razmatrala da ih stavi na crnu listu.
- To nije tačno. Neko je pomenuo na sednici Nacionalnog saveta za infrastrukturu da ih stavimo na neku crnu listu, koja inače i ne postoji, ali to nije prošlo. Pa "Alpina” i "Por” imaju stotine hiljada zaposlenih. Ja njima zameram samo to što su obmanuli našu vladu da imaju bankarske garancije.
Oni takođe nisu poštovali ugovor i predviđene rokove.
- To ćemo tek da vidimo.
Hoćete da kažete da su to ispoštovali?
- Oni nisu ni počeli da rade.
Zar to nije bio jedan od problema?
- Nije to. U pitanju su bili politički razlozi.
Koji?
- Nije bitno. To je sad prošlo. U svakom slučaju, bilo bi dobro da se dogovorimo. Oni će da prihvate što god da im damo.
Koliko bi oni novca prihvatili?
- Dva, tri ili deset miliona. U svakom slučaju, nije dobro da idemo na arbitražu. Oni imaju pet advokata. Mi imamo javnog pravobranioca koji je pre četiri meseca uzeo papire, a javio se tek pre tri dana.
Da li ste im dali nedavno posao samo da biste ublažili njihov stav pred međunarodnu arbitražu?
- Naravno da ne. Dali su najjeftiniju ponudu.
Šta je sa koridorom 10?
- Ja sam prezadovoljan onim što smo do sada uradili. Otvorili smo radove na 40 kilometara puta, a završili 20 kilometara. Ove jeseni bi trebalo da budu raspisani tenderi za deonicu od Dimitrovgrada do granice i od Grabovnice do Grdelice. Radićemo i deonicu od Dimitrovgrada do Pirota. Trebalo bi ove godine da počnu radovi.
Da li postoje šanse da se domaćim građevinarima da prednost u odnosu na strane?
- Nije prošao moj predlog da se u zakon stavi da svaka strana kompanija koja bude gradila po Srbiji ima domaćeg partnera, pa makar on učestvovao i sa pet odsto. Tako da prednost mogu imati samo ukoliko daju najjeftiniju ponudu. Kada novac daje Evropa, prolazi samo najpovoljnija ponuda.
Obilaznica oko Beograda
- Trebalo bi uskoro da počnu radovi na delu obilaznice od Batajnice do Dobanovaca. Očekujem da će brzo biti završena eksproprijacija. Tamo nema tajkuna i niko nam ne pravi problem. Sve ide po planu i verujem da će radovi krenuti već ove jeseni. Takođe, u to vreme trebalo bi da počnu radovi i na deonici od Orlovače do Bubanj potoka. Tu trenutno radimo kružni put.
Samo jeftina stanogradnja može da spasi građevinu
Masovnom izgradnjom jeftinih stanova za tri do šest meseci moglo bi da se uposli oko 100.000 ljudi. Osim građevinskog sektora oživelo bi još 40 pratećih delatnosti, rekli su predstavnici najvećih srpskih građevinskih preduzeća na jučerašnjem sastanku sa ministrom Milutinom Mrkonjićem.
- Građevinski sektor je trenutno u velikoj krizi. Ako se ovaj trend nastavi proizvodni kapaciteti će da se gase. Od 10.000 do 15.000 ljudi moglo bi da ostane bez posla. Proizvođači građevinskog materijala posluju sa nelikvidnošću i velikim zalihama, koje nemaju kome da prodaju – rekao je Ljubodrag Knežević, predsednik Grupacije industrije građevinskog materijala.
Predstavnici ovog sektora istakli su da im je projekat masovne stanogradnje jedina šansa da opstanu i da njegova realizacija mora da počnu što pre. Navode da se samo u Beogradu, koji je bio pokretač razvoja Srbije, gradi četiri puta manje nego prethodnih godina.
- Prinuđeni smo da otpuštamo ljude ili da ih šaljemo na prinudne odmore. Vreme je da se sve nadležne institucije pozabave sa ovim problemom. Čak i za vreme bombardovanja se radilo više nego danas. Bez potražnje za stanovima mi nemamo šta da radimo – kaže Đorđe Antelj iz kompanije „Gemaks".
