Izvor: Blic, 28.Nov.2000, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko to tamo škraba po niškim zidovima
Ko to tamo škraba po niškim zidovima
Poslednja faza ispisivanja urbanih grafita započeta je u Nišu pre nešto više od deset godina. Na kućerku pored ondašnjeg Doma JNA osvanule su reči koje su najavile 'nedelju borbe protiv tjedna'. Niko više ne pamti da je iz bele i mermerne vojne zgrade ili boračke organizacije iz komšiluka stigla bilo kakva reakcija. Ali se u niškoj čaršiji još uvek sećaju da je natpis bio primećen odmah, prvog radnog dana.
Kasnije >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << su se zaletele i niške ‘’delije’’ i u narednih par godina političke grafite - recimo, veoma česti 'SPS' - pretvarali jednim polukružnim potezom u 'SPO’’ (reč je o ćiriličnim grafitima, naravno), a potom dodavali slova 'r' i 't'.
Iako su ‘’grobari’’ odgovarali desetometarskim zakletvama, grad je, bar što se grafita tiče, postajao sve dosadniji i ružniji.
Zidovi su definitivno postali 'aut' tokom zimskih demonstracija ‘96/97, jer se najveći broj duhovitosti preselio na transparente. Uz bivšeg predsednika, pekara Bata-Baneta i eksperta za lokalnu samoupravu Mileta Ilića, koji je upravo tada izgubio pomenute izbore, na prikucanim kartonima našla se i junakinja latino-serije: ‘’I Rosa Salvahe se zaposlila! A kad ću ja?', jednostavno je pitala niška studentkinja.
Tokom bombardovanja 1999. godine, interesantno, bilo je ispisano vrlo malo grafita koji su najavljivali kako ćemo da ih bacimo u blato ili šta ćemo da radimo ako dođu njihove trupe. Ipak, iz tog vremena na Margeru još stoji psovka: 'Bile, ćivša nona!', kod Kalinke halucinacija: 'Satano, smiluj se mojoj bednoj duši' ili kod kultne kafe-galerije dilema: 'Sloba ili sloboda, mislite o tome'.
Kada je postalo izvesno da se ovako dalje ne može, na samo dvadesetak metara od zgrade SUP-a lucidni momci su upozorili: 'Milicijo, fali ti princip, Srbijo, fali ti Apis!' U isto vreme neki, izgleda, marginalizovani intelektualac je kod Hotela ‘’Niš’’ tvrdio da je 'u svetu svaki čovek slobodan, a u Srbiji nije ni obrnuto'.
- Počeo sam da se bavim grafitim pre tačno dve godine, kada je u Beogradu uhapšeno i osuđeno na po deset dana troje otporaša zbog crtanja pesnice. E, onda sam rešio da uzmem sprej i obiđem većinu fakulteta i najprometnija mesta u gradu. Nikad nisam brojao svoje natpise, ali ih ima između pedeset i sedamdeset - priča Slavko kome je to, kaže, 'partizansko' ime.
Razgovor prekida njegov drug koji je, osim za dobre ideje - zbog užasnog rukopisa - zadužen još ‘’samo’’ da pazi da ne naiđe policijska patrola:
- Ja sam Tihi, on je Prle, uzmemo sprejeve koje nam džabe daje jedna firma i bez maskiranja ili bilo kakvih priprema napadamo najčešće državne institucije - objašnjava ovaj momak.
Tihi i Prle su i autori sedamnaest metara duge pesme ‘’Spasi Srbiju i ubij se...' urađene samo par dana pred savezne izbore na zgradi Glavne pošte u najstrožem centru Niša.
- Bilo je to oko dva ujuto, a radili smo pun sat jer je još uvek postojala mogućnost da se čuvar u pošti nije uspavao ili da naiđu panduri. I taman kad smo bili pri kraju, neki momak uspori auto, vidi nas, pogleda grafit i produži. Al’ ništa, mi završimo pos’o, okrenemo se i pođemo kući, kad - stvarno nas startuju panduri! Naravno, bez uspeha. Pa nismo ludi da priznamo da je to naše maslo, a tragove na rukama nismo imali. Ujutru su tetkice pokušale da operu grafit, krečili su i šta sve ne, al’ džaba. Sada stoji zamazan, ali ipak može da se pročita - ponosno prepričava Prle.
Sada kada više nema važnih utakmica, bombi sa neba, demonstracija i štrajkova, na scenu su ponovo stupili poluorganizovani skinhedsi, reperi, roleri i lokal-monarhisti 'Kraljevine Palilule' koji su obližnje obdanište odabrali za svoju 'carinsku kontrolu'.
Trenutno najpripremljenije izgledaju ispisivači grafita 'Boys from the hood' i pripadnici 'Dž-nacije' (ćirilično 'dž', op. aut) koji su se oglasili na keju, u glavnoj ulici i na trafo-stanici u Čairu. Na ulasku u park, pored bista sestara Baković, ogromno slovo 'dž' smejući se poručuje: 'Da je samo malo više sreće, DŽ bi bilo mnogo veće'.
Ovim grafitima je, ako ništa drugo, dokazano da je nova moda u Niš donela švrljanje uz pomoć nekoliko boja. Znači, ni krečenje ne bi pomoglo. Jer, em što su autori grafita inventivniji i raspoloženiji za šaranje, em su auto-lakovi, ipak, daleko jeftiniji od kreča i farbe za zidove. A ni fasada nije papir da može da se pocepa. Mada, na fudbalskom Čairu jasno stoji: 'Iscepi gi svi!' Z. Nestorović
Pravi urbani grafit u Nišu pojavio se pre desetak godina, najavljujući 'nedelju borbe protiv tjedna', a onda je krenulo šaranje
