Izvor: Politika, 30.Nov.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako sahraniti mrtvorođene bebe
Više od dve godine novorođenčad koja nažalost nisu ugledala svet drže se u hladnjacima, jer ih roditelji ne preuzimaju, a u niškom porodilištu još vlada strah od optužbi i čuvaju „dokaze“
TRAGOM VESTI
Niš – Juče i prekjuče na nekoliko zvaničnih mesta u Nišu najodgovorniji iz gradskog rukovodstva, predstavnici pravosudnih organa i pojedinih inspekcijskih službi i medicinskih ustanova pokušavali su da reše veliki problem za koji se nije >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << znalo i o kojem se do sada ćutalo: šta i kako činiti sa mrtvorođenim bebama, koje nisu sahranjene i više od dve godine čuvaju se u hladnjacima.
Koliko je problem veliki, a u isto vreme i ne baš lako rešiv, najbolje govori podatak da su ga pokušali da reše gradski većnici, predsednici niških sudova, okružni i opštinski tužilac, predstavnici Ginekološko-akušerske klinike, u sklopu koje je porodilište, i Kliničkog centra.
Dr Blagoje Bradić, gradski većnik zadužen za koordinaciju između gradskog rukovodstva i niških zdravstvenih ustanova, nam je ispričao:– Problem je veliki i on nije nov. Rekao bih da je iskrsao iz više razloga, ali da se sve svodi da se ljudi, zbog neprijatnih i loših iskustava koje su imali sa roditeljima i rodbinom mrtvorođene dece, ponašaju kao u narodnoj poslovici: „koga je ujedala zmija, taj se i guštera plaši". Naime, prethodnih godina, a to je široj javnosti veoma dobro poznato, bilo je pokušaja da se napravi velika afera oko navodnog nestajanja novorođenčadi pre dve decenije i više, iz mnogih pa i niškog porodilišta. Iz tog razloga, sigurno je da je postojala doza straha među zdravstvenim radnicima u niškom porodilištu, mrtvorođene bebe nisu sahranjivane pune dve, skoro dve i po godine. Prosto rečeno znalo se da se povremeno, iako je smrtnost novorođenčadi veoma mala, dogodi da porodilja ne donese na svet zdravu bebu, da se rađaju bez znakova života. Majke mrtvorođene dece po pravilu odmah napuštaju porodilište i nikada se više ne javljaju, niti se one i njihove porodice interesuju šta je bilo.
Znači, u kapeli bolnice su čuvana, nisu sahranjivana mrtvorođenčad? – Tako je, i to je s jedne strane, sa aspekta zdravstvenih radnika donekle bilo i opravdano. Ali, ni to ne može u nedogled. Priča je dosta degutantna, možda i morbidna, ali o tome se ne sme više ćutati – rekao nam je dr Blagoje Bradić.
Koliko je mrtvorođene dece koja su u hladnjacima i nisu sahranjena? – U poslednje dve i po godine bilo je pedesetak slučajeva da se ne rode živa deca. U najvećem broju tih slučajeva roditelji i rodbina su već obaveštavani da se mora pristupiti sahranjivanju posmrtnih ostataka, a po zakonu traži se i mora da se dobije saglasnost da se sahrane. Mali broj, tek desetak odsto obaveštenih roditelja dao je pristanak, ostali ćute, odbijaju svaki kontakt. Zato smo sa pravosudnim organima i zdravstvenom inspekcijom odlučili da nam porodilište ustupi dokumentaicju, pojedinačne predmete o svakoj mrtvorođenoj bebi, na osnovu čega ćemo svi zajedno sačiniti zvaničan dopis i još jednom pismenim putem obavestiti roditelje i tražiti saglasnost da se obavi ukop.
Nastojaćemo, kaže dr Bradić, da se svima uruče pozivi i zahtevi za pristanak na sahranu posmrtnih ostataka. Sada, kada će to raditi tim medicinskih, pravosudnih i radnika gradskog rukovodstva i zdravstvene inspekcije, detaljno će biti obrađen svaki slučaj i, ako se dogodi da opet nema odziva od roditelja, komisijski će se sahraniti svaka mrtvorođena beba iz prethodnog perioda, a koja je sada u hladnjacima kapele. Time će se izbeći svaka sumnja i mogućnost da se neko od rodbine sutradan pojavi i kaže nešto drugo. Baš iz tog razloga na rešavanju očigledno velikog problema radiće ekspertski tim i ekipa stručnjaka iz svih oblasti – rekao nam je dr Bradić.
Toma Todorović
[objavljeno: 01/12/2008]
.jpg)
