Izvor: JužneVesti.com, 14.Jan.2021, 11:27

Informisanje u vreme epidemije, istina kao privilegija u rukama vlasti

Informisanje u vreme epidemije, istina kao privilegija u rukama vlasti

Ćutanje nadležnih na probleme građana, skrivanje informacija o toku epidemije i o broju preminulih - primedbe su na informisanje građana u kovid krizi, dugoj više od 9 meseci. Da li su države razvile sistem informisanja građana ili sistem prikrivanja informacija istraživali su novinari Južnih vesti i 360 stepeni.​​​​​​​

U martu, kada su lekari Infektivne klinike u Nišu primili prve obolele od korone, osim zabranjenih poseta - Klinički centar >> Pročitaj celu vest na sajtu JužneVesti.com << u Nišu zabranio je i informisanje javnosti.

Prva informacija koja je stigla do građana bila je da informacija neće biti, lekarima i medicinskim radnicima nije bilo dozvoljeno da govore, a kasnije kada su se "novinari samopozvali u tuđu kuću" portparol je objasnio i zašto - svako ko radi u ovoj kući gde zarađuje hleb mora da poštuje i pravila te kuće, između ostalog i to da mora da ćuti. Tačni različiti brojevi različitih testova, novozaraženih i preminulih bitni su epidemiolozima koji odlučuju kakve će mere za zaštitu stavnoštva doneti; foto: Vanja Keser

Prema procenama, Nišlije su u epidemiji bile najmanje informisane o situaciji u gradu. Sve informacije stizale su iz Kriznog štaba Vlade, iz Beograda, a povremeno i optužbe da država pokušava da sprovede prikrivenu cenzuru i centralizuje informacije.

Jedino što je javnost skoro svakodnevno dobijala jeste statistika o broju novozaraženih i preminulih preko specijalizovanog sajta covid19.rs, a koliko je ta statistika zapravo tačna analize traju.

Da brojeve ne bi ni trebalo objavljivati kaže direktor Psihijatrijske bolnice u Gornjoj Toponici Milan Stanojković, inače psihijatar. Na pitanje o situaciji u ustanovi čiji je direktor kaže da smatra da na tačnim brojevima ne treba insistirati, da ono što se dešava u društvu, uključujući i medijsko izveštavanje, stvara nemir u narodu i nepotreban strah. Da li su građani i lekari znali sve? foto: Vanja Keser

Stanojković: Kao što vidite uz puno poštovanje svih tih mera nažalost ne možemo zaustaviti prirodu. I dobro je što vodimo računa i što primenjujemo mere zaštite, jer respiratornih infekcija ima manje i to je dobro. Ali meni kao psihijatru posebno smeta što pravimo paniku, ljudi su u strahu, u ozbiljnom strahu i mi imamo probleme.

Novinarka: Zašto su u strahu, zato što dobijaju podatke, kao i to da je najveći broj preminulih i zaraženih?

Stanojković: Upravo zbog toga, smatram da je upravo način na koji se to prezentuje izazvao strah. Epidemiolozi, infektolozi, zdravstveni radnici, pokušavaju sve što mogu, daju sve od sebe, ali atmosfera koja se pravi nije dobra. Treba praviti atmosferu u kojoj će se to poštovati, ali ne treba praviti od toga bauk.

Strah stvaraju informacije ili strah stvara nedostatak informacija, rasprava javnosti i nadležnih traje koliko i epidemija u Srbiji.

Da brojke, kako ih zove doktor Stanojković, jesu bitne objašnjavaju eksperti iz oblasti informisanja, ali i epidemiolozi. Kažu da informisanje, koje podrazumeva i objavljivanje statističkih podataka jeste značajno, jer ukoliko građani ne znaju precizno koliko je u nekoj ustanovi obolelih, onda ne znaju ni šta se tačno dešava i stvaraju stravične konstrukcije i brinu za svoje koji su smešteni u različitim ustanovama, o čemu su svedočili prethodnih meseci. Statistika važna zbog mera, lažiranje stvara paniku; foto: Željko Veljković

Tačni brojevi različitih testova, novozaraženih i preminulih bitni su epidemiolozima koji odlučuju kakve će mere za zaštitu stavništva doneti.

Međutim, situaciju u Srbiji i Nišu u doba kovida obeležili su lažni brojevi, kaže novinar Newsmax Adria Željko Veljković, koji je u vreme vanrednog stanja bio dopisnik Južnih vesti iz Beograda.

Svakoga dana u 15, kada je novinarima bilo dozvoljeno da prisustvuju, bio je na konferencijama na kojima su saopštavani podaci, a za koje je istraživanje Birna pokazalo da su bili lažni.

Pre same konferencije za medije njima je to neko dostavljao na papiriću, kao izvod iz elektronske baze. Ta osoba najčešće je bio Mladen Bašić iz kabineta prremijerke Brnabić. Meni to govori da je odluka o prikrivanju podataka doneta na najvišem državnom nivou i da deo lekara iz Kriznog štaba do nekog momenta zaista nije znao stvarne brojeve. To onda znači da su oni tada, a ko nam pa garantuje da danas nije tako, odluke o merama donosili na osnovu pogrešnih podataka. A onda ni odluke nisu mogle, a možda ni danas nisu odgovarajuće - ističe Veljković.

Izveštavanje je bio u rukama vlasti, kaže Veljković, a njihov fokus ne da informišu građane, već da ostvare korist za sebe i plasiraju sliku koju žele preko medija u kojima se o lažima nikad nije progovorilo. Izveštavanje je bio u rukama vlasti, kaže Veljković, a njihov fokus ne da informišu građane

Njihova publika, taj deo Srbije, veruje da smo mi u svemu najbolji u Evropi, pa i u broju mrtvih, ma koliko to morbidno zvučalo. Zato verujem da je sve ovo najmonstruoznija od svih monstruoznih laži režima Aleksandra Vučića, jer nas je lagao o tome kakva je pretnja po naše zdravlje. Neki ljudi su zbog toga sada mrtvi, jer su poverovali u neku od laži režima - od one o najsmešnijem virusu, do onih da nam je zdravstveni sistem spreman, a virus pobeđen - napominje.

Manipulisanje brojevima je jedna od uobičajenih tehnika propagande u kriznim situacijama, objašnjava profesor Departmana za novinarstvo na Filozofskom fakultetu u Nišu Zoran Jevtović.

Osim manipulisanja ciframa koje je u krizama poput ove uobičajeno, profesor poslednjih meseci takođe primećuje i pomenutu relativizaciju, koja je počela sa novim talasom i većim brojem nastradalih - gotovo svakodnevno, kao da je reč o takmičenju, od nadležnih čujemo da smo najbolji u Evropi po broju preminulih. Još traju analize podataka koji su sakrivani od javnosti; foto: Vanja Keser

Ako imate kao što sada imamo sve veći broj nastradalih, sve veći broj zaraženih, a istovremeno pravite priču o najuspešnijoj državi u Evropi koja se na najbolji način bori sa kovidom, onda je očigledno da nešto tu nije u redu. Tako da nije ništa čudno da se društvo inficira, kada govorimo o metafori virusa, znači inficira se dezinformacijama, glasinama, nepouzdanim informacijama. U krizama te glasine dobijaju na težini, jer onda nemate puno dobrih informacija, onda javnim prostorom caruje strah, neizvesnost, onda su one jako opasne i destruktivne - zaključuje.

U mesecima kada se država borila sa prvim talasom epidemije, a građani bili u panici zbog nedostatka informacija, oni sa juga jedina pitanja o situaciji u njihovim mestima mogli su na konferencijama da čuju nakon pitanja Željka Veljkovića, tada dopisnika Južnih vesti. Čuli su pitanja, odgovore ređe. Neki ljudi su zbog toga sada mrtvi, jer su poverovali u neku od laži režima; foto: KC Niš

Moj je subjektivni osećaj da, kad god bih izgovorio: „Željko Veljković, Južne vesti, Kakva je situacija u Nišu i okolini i koliko...“ govornici na konferenciji počnu da dremaju i čuju kako izgovaram: „Željko Silabanda, Bulavajo Njuz, Kakva je situacija u Harareu i okolini...“ A onda shvate „a to je onaj mali negde s juga, kazaćemo mu da je sve u redu.“ I kažu. Niš ili Zimbabve, delovalo je najčešće kao da im je ravno sve do Kosova i još dalje - tako je opisivao utiske.

U tada ključnoj nedelji epidemije na jugu bili su zaraženi korisnici domova za stare i psihijatrijske bolnice, ustanova za smeštaj osoba sa poteškoćama u razvoju. Javljali su se ljudi za koje nema mesta u bolnicama, halama, kao i oni koji su smešteni, ali nisu testirani i oni koji jesu, ali nisu dobili terapiju. Oni koji su ozdravili, ali ne mogu kući jer nisu testirani, oni koji su se zagubili u tabelama, statističkim greškama, oni čije roditelje u bolnici nema ko da nahrani.

Međutim, samo retki dobili su odgovore i rešenja, a Veljković je tada situaciju opisao kao tunel u kome je fina magla. Da li je Krizni štab krio podatke od građana; foto: Željko Veljković

Prosečni građanin sasvim izvesno živi u medijskom i informativnom tunelu. U tom tunelu nije mrak, jer mrak bi lako opazio. U njemu je magla, fina magla nastala pažljivo smišljenim zasipanjem ogromnom količinom raspršenih informacija, poluinformacija i laži - opisuje Veljković.

I profesor napominje da što je više bilo dezinformacija, fama, glasina, lažnih vesti, kao što je to bilo u tada epidemiji kovida i (ne)informisanja - manje je činjenica i istine i naravno da građani sumnjaju da li su vlasti saopštile sve, da li je istina pred njima i da li oni na osnovu toga mogu da donose ispravne odluke ili ne.

Zato smatra da način medijskog izveštavanja, prethodnih meseci baziran na sistemu prikrivanja informacija, u Srbiji nije bio dobar - javnost je isprva bila žestoko kontrolisana od strane nekoliko mejnstrim medija koji su bliski predsedniku i njegovom okruženju, a onda je kasnije došlo do toga da su svi počeli da vode svoje politike, dovode svoje goste i onda se čitava jedna šuma dezinformacija pojavila u javnom prostoru. Krili su se podaci od građana i stvarao strah; foto: Vanja Keser

Građanima je bilo teško da se snađu u toj šumi i da razlikuju propagandu od istine, ističe, a to će biti problem sa kojim ćemo se sretati sasvim sigurno i u narednim mesecima.

Raste zabrinutost javnosti, anksioznost je sve veća iz dana u dan i onda tim malipunisanjem ciframa vi pokušavate da na neki način tu vrstu zabrinutosti i društvene odgovornosti utemeljite kao jednu vrstu kolektivnog osećanja da se promene i nesigurnost u tom vremenu krize na neki način intenziviraju kako bi to vlast želela - objašnjava.

Jevtović podseća da je Krizni štab Vlade Srbije više puta, umesto da informiše i uputi javnost ostajao nedorečen, vlast je nekoliko puta pokušavala da prikrije razorne posledice korone, a kada je sve isplivalo građani su izgubili poverenje i buknuli su problemi i u medijskom izveštavanju.

Zato danas nemamo javnost koja veruje i sve su to posledice tog nekog propagandnog rata. Možda je to gruba reč, ali reći ću da je korona kod nas korišćena za ideološka sukobljavanja i ideološko-propagandne i marketinške bitke, umesto da se svi jedinstveno, i vlast i opozicija aktivno uključe u rešavanje ovog društveno važnog problema - ističe.

Da se poverenje vrati mnogi smatraju da je kasno, a profesor kaže i da je teško, jer je jedini način da Krizni štab počne da daje kompletne informacije, bez bilo kakvog prećutkivanja ili prikrivanja podataka, jer što su posledice teže i surovije po društvo, to bi i propagandni odgovor države trebalo da bude adekvatniji i snažniji.

Takođe smatra da je neophodno da se dvoje, troje čelnih ljudi u tom Štabu promeni i da dođu oni koji su kritički nastrojeni, koji neće biti ideološki servilni, već profesionalno orjentisani da se bore protiv bolesti, a ne ideologije.

Veruje da će se u budućnosti raditi analize medijskog izveštavanja i da će one pokazati i da su neki lekari ovu krizu iskoristili na kreiranje sopstvenog identiteta nekih megamedijskih zvezda. Podseća da je jedna od njih postala ministarka u međuvremenu. Zato zaključuje da možemo reći da je kovid kriza poslužila kao poligon za promociju ličnosti, umesto da bude za promociju zajedničke borbe protiv bolesti.

Transparentnost i otvorenost institucija su najefikasnija vakcina protiv nepoverenja građana u institucije, lažnih vesti i dezinformacija. Ali, koliko je na vrhuncu globalne pandemije kovida-19 narušena transparentnost i pravo javnosti u Severnoj Makedoniji i Srbiji? Transparentnost i otvorenost institucija su najefikasnija vakcina protiv nepoverenja građana u institucije, lažnih vesti i dezinformacija; foto: 360 stepeni

Kriza u obe države započela je na sličan način, u intervalu od 10 dana registrovani su prvi slučajevi virusa korona. U Severnoj Makedoniji 26. februara, a u Srbiji 6. marta 2020. Obe Vlade uvele su mere bezbednosti i uložile napore da blagovremeno obaveste javnost.

Međutim, razvoj događaja i iskustva pokazuju da je virus uticao na to da vlasti u Severnoj Makedoniji i Srbiji promene transparentnost i odgovornost prema javnosti. Vlada u Beogradu, na primer, pokušala je da utiša kritike o suočavanju sa virusom donoseći uredbu o vanrednom stanju, kojom se zabranjuje objavljivanje informacija u vezi sa kovidom-19 iz bilo kog drugog izvora, osim iz zvaničnog, pravdajući ovaj postupak željom da se izbegnu lažne vesti i uznemiravanje građana.

Zbog pritisaka takva odluka je povučena. Uhapšena, a zatim oslobođena, bila je novinarka zbog teksta koji je, navodno, okaljao ugled jednog Kliničkog centra i podstakao paniku. Novinarska istraživanja otkrila su i manipulaciju stvarnim brojevima novozaraženih i umrlih, o kojima vlast svakodnevno izveštava. U Severnoj Makedoniji, s druge strane, dnevne statistike o statusu kovida-19 se objavljuju redovno i do sada nije bilo naznaka manipulacije, ali se čini da institucije na pasivan način zanemaruju transparentnost.

Jedan je od njih je kršenje prava na pristup informacijama od javnog značaja, pod izgovorom da je "kriva pandemija". Odgovori se čekaju dugo, a kada se dobiju, često su nepotpuni. Transparentnost i otvorenost institucija su najefikasnija vakcina protiv nepoverenja građana u institucije, lažnih vesti i dezinformacija; foto: 360 stepeni

Maja Jovanovska, novinarka Laboratorije za istraživačko izveštavanje (IRL), kaže da njeno iskustvo pokazuje da je kriza uzrokovana kovidom smanjila transparentnost i ograničila pristup informacijama.

Institucije pandemiju neprestano koriste kao izgovor za to što informacije ne stižu na vreme ili ne stižu uopšte. Takođe, institucije jako često zloupotrebljavaju Zakon o pristupu informacijama od javnog značaja, odnosno čekaju poslednji dan za predaju traženih podataka, koji su često nepotpuni ili je zahtev odbijen. Zatim počinje duga procedura preko drugih institucija za dobijanje informacija važnih za građane, ali se institucije na svaki način trude da ih ne dostavljaju javnosti, kaže Jovanovska.

Ona navodi primer iz svog iskustva koje je imala sa Vladinom komisijom za imenovanja, kojom je predsedavao potpredsednik Vlade Ljupčo Nikolvski, kojoj se obraćala i tražila zapisnike sa sednica na kojima su imenovani zvaničnici.

Nisu odgovorili, uz obrazloženje da postupak izbora funkcionera nije završen, ali to, kaže Jovanovska, nije tačno, jer su od početka mandata ove Vlade izabrani direktori, članovi upravnih i nadzornih odbora.

Drugi primer netransparentnih institucija je MALMED (Agencija za lekove), gde je u avgustu IRL podnela zahtev u skladu sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, ali još uvek nemamo odgovor. Iskoristili smo se zakonske mogućnosti da dobijemo odgovor, nekoliko puta smo se žalili Agenciji za slobodan pristup, ali od MALMED-a nismo dobili nikakav odgovor. Postoji još jedan način da se dođe do informacija koje MALMED duguje javnosti i koje ne sme da krije, a to je pokretanje postupka pred Ustavnim sudom, rekla je Jovanovska.

Da je pandemija smanjila transparentnost institucija i ograničila pristup informacijama od javnog značaja, zaključak je koji je proizišao iz nedavne debate koju je organizovao Nezavisni sindikat novinara i medijskih radnika (SSNM). Transparentnost i otvorenost institucija su najefikasnija vakcina protiv nepoverenja građana u institucije, lažnih vesti i dezinformacija; foto: 360 stepeni

Biljana Bejkova iz NVO Infocentar fondacije naglašava da bi u pandemiji transparentnost trebalo da bude veća, ali njeno iskustvo govori suprotno. Ona se poziva na opštine i lokalne vlasti u kojima je uočila isti trend - da se pandemija koristi kao izgovor.

Generalno, znanje zasnovano uglavnom na osnovu rada i iskustvu sa opštinama je da transparentnost, odgovornost i učešće građana idu nizbrdo. Neke lokalne vlasti pandemiju koriste kao izgovor, pokriće za smanjenu transparentnost i građansko učešće u lokalnoj politici. Trebalo bi da se dogodi upravo suprotno. U vreme krize transparentnost, odgovornost i učešće građana moraju i trebalo bi da budu ojačani. Ove godine, na primer, u opštinama gotovo da nije bilo foruma i javnih rasprava o godišnjim programima, budžetima i trošenju budžetskih sredstava. Građani i sve zainteresovane strane pozvani su da svoja mišljenja i predloge predaju u pisanoj formi (i to elektronskim putem), što ni približno nije dovoljno, kaže Bejkova.

Prema njenim rečima, to je zbog nespremnosti i nedostatka političke volje lokalnih vlasti da ulože sve napore u transparentnost, otvorenost i odgovornost.

Iz Agencije za zaštitu prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja, s druge strane, vodeći se brojem pristiglih žalbi, kažu da nije povećan broj žalbi na institucije. Broj žalbi ostaje isti - oko 750 godišnje, a najčešći razlozi su to što institucije ne ispunjavaju uslove za slobodan pristup informacijama.

U pogledu žalbi podnetih tokom 2020. godine, ne možemo reći da je epidemija kovida-19 narušila transparentnost institucija i pravo na slobodan pristup informacijama od javnog značaja. Poređenje broja primljenih žalbi, ukupno 745 do 25.12.2020. i ukupnog broja pristiglih žalbi do kraja 2019. godine- 755, pokazuje da nema značajnih promena. Zaključuje se da je više od 80% podnetih žalbi nastalo zbog „ćutanja administracije/uprave“, odnosno propusta nosioca informacija da postupe po podnetim zahtevima za slobodan pristup u zakonski utvrđenim rokovima, kaže direktorka Plamenka Bojčeva.

Zato će, dodaje ona, Agencija, koliko god je u njenoj nadležnosti, raditi na smanjenju broja takvih pritužbi i edukovati institucije da imaju obavezu da budu transparentne i odgovaraju na zahteve.

Na pitanje kako vidi transparentnost institucija pod svojom jurisdikcijom, Vlada u Skoplju naglašava da je do sada donosila odluke koje su poboljšale transparentnost institucija, a manjak odgovornosti pronalazi u opštinama. Transparentnost i otvorenost institucija su najefikasnija vakcina protiv nepoverenja građana u institucije, lažnih vesti i dezinformacija; foto: 360 stepeni

Kroz ove odluke izvršna vlast se posvećuje razmeni informacija i transparentnosti i otvorenosti institucija. Štaviše, jedna od odluka odnosi se na unapređivanje transparentnosti lokalnih samouprava jer se pokazuje da lokalna uprava ne prati u dovoljnoj meri vlast kada je reč o otvorenosti i transparentnosti- zato će finansijske transakcije za programe kroz koje Vlada uplaćuje sredstva opštinama, kapitalne investicije, investicije uz podršku Svetske banke, projekti iz TAV fondova, biti uslovljeni vidno povećanom odgovornošću opština, kažu iz Vlade.

Ista vlast, prošle godine usvojila je novi Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, kojim je skraćen rok za odgovor na zahteve sa 30 na 20 dana, a za koji novinarska zajednica smatra da su potrebne dodatne promene, uključujući i skraćivanje dvadesetodnevnog roka.

Iz Vlade, pak, smatraju da bi trebalo da prođe neko vreme jer je novi zakon na snazi samo godinu dana.

Pokazali smo da smo otvoreni za raspravu/dijalog i konstruktivne predloge. Međutim, smatramo da je potreban duži vremenski period za praćenje zakonskih odredbi (njihovih efekata tokom primene, kao i svih nedostataka), kako bi se moglo pristupiti novim, kvalitetnim i sveobuhvatnim rešenjima, koja će odgovoriti na sve otkrivene izazove postojećeg teksta zakona, kažu iz Vlade.

Međutim, to nije mišljenje i Agencije za zaštitu prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja, koja je osnovana pre godinu dana novim zakonom, dok smo sa prethodnim zakonskim rešenjima imali Komisiju.

Komunikolog i specijalista za odnose s javnošću i nove medije Bojan Kordalov, kaže da se ne može uopštavati to kako je pandemija uticala na transparentnost institucija, ali je generalno pokazala važnost komunikacije s građanima.

I pre korone postojale su institucije čijim su uslugama građani bili zadovoljni, ali i one kojima su bili delimično zadovoljni, ili, pak, potpuno nezadovoljni. Pojava virusa još jednom nam je pokazala koliko su upravljanje, dobra organizacija i komunikacija važni, pogotovo u funkcionisanju javnih institucija, istakao je Kordalov.

On takođe naglašava važnost svakodnevne komunikacije institucija sa građanima u pružanju usluga kao važnog faktora koji utiče na poverenje i dalje, sprečavanje dezinformacija i lažnih vesti.

Samo ako imamo građane zadovoljne uslugama javnih službi, možemo govoriti o velikom poverenju u javne institucije. Veliko poverenje u institucije znači neku vrstu „vakcine protiv lažnih vesti, dezinformacija i teorija zavera, rekao je naš sagovornik.

Epidemija korone, procenjuju eksperti komunikologije, trajaće kraće od haosa nastalog u oblasti informisanja i velikog nepoverenja čije će posledice brojna društva tek osećati, sprsko i makedonsko takođe.

Nastavak na JužneVesti.com...






Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta JužneVesti.com. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta JužneVesti.com. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.