Izvor: Politika, 06.Sep.2009, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Infarkt za dodatnu zaradu – ili pobuna nesposobnih
Zašto lekarima Kliničkog centra u Nišu, koji to nisu prihvatili, smetaju dodatno angažovanje kolega i njihove velike zarade
Niš – U niškom Kliničkom centru, i pored toga što je dopunski rad lekara regulisan po zakonu i na osnovu posebnog ugovora s Fondom zdravstvenog osiguranja, poslednjih dana zaokupljeni su teškim optužbama i prepucavanjima.
Grupa medicinskih radnika uputila je javnosti dopis u kome „otvaraju” neka pitanja, među >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kojima su najzanimiljivija ona koja se tiču navodnih privilegija pojedinaca iz ove zdravstvene ustanove i enormnih zarada za dopunski rad.
Lekarima četiri klinike niškog centra, ističe se u dopisu, omogućeno je da kroz dopunski rad zarade po nekoliko puta više od ostalih kolega. Na Institutu za radiologiju, Ortopedsko-traumatološkoj, Očnoj i Klinici za kardiologiju svi lekari koji su se prijavili za dodatni rad, preko svojih redovnih dnevnih obaveza, mogu da zarade mesečno i preko 300.000 dinara, a neki i mnogo više.
To je zasmetalo lekarima iz KC Niš, koji nisu angažovani za dopunski rad i koji optužuju kolege da su privilegovani. U isto vreme prema rukovodstvu centra upućene su otrovne strele da koristi različite aršine u isplati zarađenog.
Na klinikama gde se dodatno angažovani lekari posebno plaćaju, uopšte ne demantuju da postoje ekipe, timovi i pojedinci koji zaista zarađuju više od ostalih. Ali, kažu, oni i mnogo više rade i mnogo više vremena, posle redovnih dnevnih obaveza, provode u ustanovama.
Za one koji dopunski rade kaže se da su se uredno prijavili za „prekovremeno”, što je inače bilo omogućeno svima koji su to želeli, ali nisu to učinili i sada se bune.
Isto tako ističe se da dodatne zarade odgovaraju posebnom, u velikom broju slučajeva čak i rizičnom poslu – navodi se primer članova ekipe za invazivne intervencije u situacijama kod srčanog udara na Klinici za kardiologiju.
Oni rade pod vrlo otežanim uslovima koji čak dovode u pitanje njihovo zdravlje i sigurnost – najčešće zbrinjavaju pacijente i spasavaju im živote posle infarkta radeći u uslovima ekstremnog zračenja – tokom cele intervencije i njihovog rada uključen je rendgen aparat. Posebno se odbijaju optužbe da se na tuđoj nesreći, odnosno infarktu srca, zarađuje.
Kao kontraargument koriste se najnoviji izveštaji o rezultatima dopunskog rada koji su izuzetni – broj spasenih života posle intervencija kod pacijenata sa srčanim udarom značajno je, za preko 50 odsto, povećan u odnosu na ranije, kada nije bilo dodatnog rada.
Niški kardiolozi angažovani za dopunski rad su ipak, iako je slična situacija i u drugim delovima KC Niš, posebno na Institutu za radiologiju, gde se takođe rad organizuje u teškim i rizičnim uslovima, najviše napadani.
Sve to navodi na zaključak da je dopis javnosti upućen upravo „od nezadovoljnih i nesposobnih” sa ove klinike, kojima je ponuđeno da dodatno rade, ali su se uplašili i sada, kada njihove kolege zarađuju mnogo više od njih, pokajali su se i ceo projekat žele da sruše.
U odgovoru nezadovoljnima na optužbe ističe da se i da se iz kase Kliničkog centra ne izdvaja ni dinara za dopunski rad zaposlenih u ustanovi, čime je demantovano da zbog toga centar negativno posluje.
Angažovanje u specifičnim uslovima i na specifičnim poslovima van radnog vremena, rečeno je, plaća država. To je regulisano posebnim ugovorom centra i fonda, potvrdio nam je i direktor niške filijale Republičkog fonda u Nišu, Borivoje Milošević, rekavši da je za dopunski rad niškom centru isplaćeno u prvih osam meseci oko sto miliona dinara i da se ne izdvajaju posebna sredstva za to.
Zašto su onda dopunski rad i veće zarade angažovanih nekome zasmetale?
Toma Todorović
[objavljeno: 07/09/2009]
