Izvor: Politika, 27.Mar.2010, 23:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ideje devedesetogodišnjaka o mleku i zdravoj hrani
Sreten Živković, inženjer poljoprivrede u penziji, osnivač i bivši direktor Mlekare Niš, prvi tenor Niške opere, ima rešenje za oživljavanje stočarstva i razvoj mlekarstva
Niš – Ko ne pogleda u prošlost, teško može da vidi budućnost, a onaj ko nema pravu viziju vremena koja dolaze, teško da može opstati. Ovim rečima u dopisništvu „Politike” u Nišu započeo je svoju bogatu životnu priču Sreten Živković Keta, stari Nišlija, čistog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i bistrog uma, iako već zašao u 90. godinu.
– Moj život se bliži kraju, svestan sam koliko su godine pritisle, ali imam još mnogo toga da kažem, ako budem stigao i da uradim. Žao mi je mladih i ambicioznih stručnjaka koji nemaju šansu da se dokažu. Zato sam pripremio projekat koji može doprineti oporavku naše zemlje kroz oživljavanje opustošenih regiona i sela u jugoistočnim i južnim krajevima i nudim ga svakome ko voli ovu našu prelepu Srbiju. Odmah moram da kažem da nisam ništa novo izmislio, jednostavno, imam iskustva, a redovno pratim aktuelna zbivanja u svetskoj i evropskoj poljoprivredi, energično objašnjava Sreten Živković.
Poslednjih godina, nastavlja starina, priča se o razvoju zimskih i skijaških centara u Srbiji. On pozdravlja inicijativu, ali kaže da pre toga Srbija mora da uradi nešto drugo, korisnije, lepše i ozbiljnije.
– Veliki regioni poput niškog, knjaževačkog, pirotskog i vlasinskog su bez stočarstva, sve je uništeno. Naša perspektiva su farme ovaca i goveda, mlekarstvo, zdrava hrana. To je spas za Srbiju, jer imamo potencijale kakve nema mnogo zemalja u svetu. Pitam se šta turista iz inostranstva može da vidi na Kopaoniku, Vlasini, Babinom zubu ili Devici svrljiškoj, na Midžoru? Pustoš! Šta će da pojede – da li će se turistima nuditi meso iz uvoza, sirevi i kačkavalj iz neke druge zemlje? Zato pre ski-centara, hotela, restorana, dobrih puteva i žičara, treba ulagati u poljoprivredu, u srpska sela, oživeti ih i razvijati. U gradovima, definitivno, više nema posla kao nekada ni za stanovnike Niša, Knjaževca, Pirota... I, naravno, primeniti visoku tehnologiju, koja nam nije strana, proizvesti kvalitetno, domaće i zdravo. To je ono što se traži. To će pre razvijati turističku Srbiju sa njenim ogromnim potencijalima, od bilo čega drugog – tvrdi Sreten Živković.
Rođen je 1921. godine u Nišu, gde je završio gimnaziju. U jesen 1940. odlazi u Zemun, na Poljoprivredni fakultet, a 26. marta 1941. godine život mu se iz temelja promenio.
– Te večeri u Beogradskoj operi prisustvovao sam predstavi „Turandot”, sa sopranom svetskog glasa Marijom Nemet iz Budimpešte. Noću sam se pešice vraćao za Zemun i video mnogo vojske i vojnih vozila. Zanesen i oduševljen viđenim u operi pevušio sam, ne sluteći sutrašnje događaje. U Beogradu je 27. marta izvršen prevrat, osećalo se da se rat brzo približava Srbiji i Jugoslaviji i ja sam se vratio u Niš. Radio sam dve godine u kafani „Marger”, koju je moj otac kupio, a 1943. godine otišao u partizane. Vraćam se u Zemun i Beograd posle rata, nastavljam studije poljoprivrede, ali zahvaljujući Oskaru Danonu, od koga dobijam sobu sa klavirom na korišćenje, upisujem i Muzičku akademiju. Privatno učim opersko pevanje kod Evgenije Valjani, mecosoprana, ruske emigrantkinje, koju je posle Drugog svetskog rata iz Italije u Beograd doveo Milan Grol. Diplomirao sam agronomiju 1950. godine i završio opersko pevanje, nastupao sam u Operi i zaposlio se u beogradskoj Mlekari, koja me šalje u Holandiju, na specijalizaciju tehnologije proizvodnje mleka.
Početkom 1953. godine Sreten Živković se vraća u Niš.
– U Beogradskoj operi sa Jovom Srbuljom, dirigentom i kompozitorom pripremali smo „Seviljskog berberina”, kada je proba prekinuta i rečeno mi je da odmah dođem u Niš i počnem pripreme za izgradnju mlekare. Pristajem pod uslovom da se formira i opera u Nišu. Nekoliko godina bio sam direktor Industrije za proizvodnju mleka. U niškom Narodnom pozorištu, uz pomoć Ilije Marinkovića iz Beograda, spremili smo „Travijatu”... Bio sam prvi tenor u ulozi Alfreda, a dve godine kasnije opet prvi tenor u ulozi Vojvode u „Rigoletu”. I vodio Mlekaru.
Do penzije, 1978. godine, Sreten Živković četiri puta je iz Mlekare prelazio u Narodno pozorište u Nišu, gde je postavljan u najviše rukovodstvo, i isto toliko puta se vraćao na mesto tehničkog direktora Mlekare... Danas, sa skoro 90 godina, živi sam, ali ne miruje. I duboko veruje da njegovi programi mogu da doprinesu razvoju naše zemlje.
Toma Todorović
[objavljeno: 28/03/2010]
