Izvor: Glas javnosti, 09.Jun.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Humano, a ne boli
NIŠ - „Pristajem da se u slučaju smrti moji organi mogu upotrebiti za lečenje drugih ljudi“, piše na legitimaciji dobrovoljnog davaoca organa Nišlije Mirka Mlađana (71), koju je uredno overila Klinike za nefrologiju VMA. Mirko je inače rođen u Karlovcu u Hrvatskoj, od 1950. godine živi u Nišu i penzionisan je u činu zastavnika.
- Bez obzira na to što imam 71 godinu, zdravstveno se osećam odlično i ne znam koliko ću još živeti. Odlučio sam se da zaveštam svoje organe >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << kao dobrovoljni davalac jer čitam već godinama u novinama i gledam na TV kako ljudi, često i vrlo mladi, čekaju na transplantacije organa koje bi im spasle i produžile život. Zato, ako nešto od mene ostane što će lekari proceniti kao „upotrebljivo“, neka posluži drugima. Produžavajući tako život nekom drugom, na neki način ću produžiti i svoj - kaže Mirko.
Sa suprugom Draganom, ima sinove Marka i Predraga, kći Marijanu, a i šestoro unučića, za koje kaže da su njegova najveća radost.
- Porodica je podržala moju odluku da zaveštam organe i tako pomognem ljudima u nevolje. Zasada se ne izjašnjavaju, ali čini mi se da će još neko od odraslih u porodici poći mojim putem. Apelujem i na druge ljude da to učine. Bolje je pokloniti neki svoj organ drugima u ime života, nego predati svoje telo zemlji da istruli - kaže nam Mirko.
DONATORSKI POKRET
- Pokušaću da saznam koliko je još Nišlija zvanično zaveštalo svoje organe, pa da, ako treba, napravimo nekakvo udruženje koje bi organizovanim nastupom u medijima ojačalo naš pokret stalnim apelima i drugima da nam se pridruže. Moj kućni telefon je 018/513-089, a mobilni nemam. Zaveštanje tela za života je nadasve humano, a i ne boli - kaže na kraju pomalo u šali Mirko Mlađan.
Dodaje da ipak ne razume one koji u medijima poručuju da su spremni da prodaju bubreg ili neki drugi deo tela „zbog sirotinje“, da bi „preživeli“. Kaže da je za svaku državu i društvo tužno i ružno što ima građane koji su dovedeni do tog stepena sirotinjskog beznađa, ali za sebe dodaje da bi „pre crk’o gladan nego što bi prodavao svoje organe“.
