Izvor: Blic, 23.Jan.2011, 01:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Haiti čuvaju i od kolere
U poslednja dva meseca otkako je Haiti pogodila kolera, srpski kontingent u mirovnoj misiji UN na tom karipskom ostrvu ni u jednom trenutku nije bio ugrožen. Sačuvali smo se u jeku epidemije, izbegavajući sveže voće i povrće. Hranom i vodom se snabdevamo samo u proverenim objektima. Situacija je daleko od normalne, ali nas to ne sprečava da besprekorno obavljamo poverene zadatke, kaže za „Blic nedelje” srpski policajac Aleksandar Pavlović, komandant našeg kontingenta u misiji na >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Haituju.
Pavlović je se kolegama Vojkanom Ivanovićem iz niškog odreda Žandarmerije, Đorđem Dobrašinovićem (Uprava za obezbeđenje MUP), Ivanom Simonovićem (Specijalna antiteroristička jedinica) i Mirkom Arbutinom (Protivteroristička jedinica) na Haitiju već šest meseci.
- Bez obzira na višemesečne pripreme u organizaciji MUP-a Srbije, kurseve u inostranstvu, višegodišnje iskustvo, za sve nas je to bio put u nepoznato - priseća se Pavlović početaka i dodaje da su im u prvim danima najviše značili saveti kolega iz prethodnih kontingenata.
Odmah su smešteni u Petionvile, jedino planski izgrađeno naselja u Port-o-Prensu, gde živi imućnije stanovništvo. U ovom naselju se može bezbedno kretati, osim tokom policijskog časa između ponoći i šest sati.
- Tu su posledice zemljotresa skoro neprimetne. Uslovi za život su relativno dobri i jedini problem predstavlja nedostatak struje, a samim tim i prestanak rada pumpi za vodu, klima-uređaja i interneta - kaže srpski mirovnjak i dodaje da „lokalni vlasnici stanova i kuća za izdavanje to nadoknađuju generatorima, ali taj luksuz ne propuštaju da naplate kroz mesečni najam od nekoliko hiljada dolara”.
Elitni Petionvil, međutim, ne oslikava pravo stanje na Haitiju.
- Razorni zemljotres prošlog januara gurnuo je na rub egzistencije narod, već ranije osiromašen zbog dugogodišnje nestabilne političke situacije. I danas nešto manje od milion ljudi živi u šatorima. Najgora situacija je u oblasti Artibonite gde je zabeležena kolera - navodi Pavlović i dodaje da su „nedostatak hrane i neispravna voda za piće doveli do širenja epidemije".
Stanovništvo je i pored upozorenja da je voda reke Artibonite kontaminirana, nastavilo da je koristi za poljoprivredu, kuvanje, pa čak i piće, jer drugu nije imalo. Međunarodne organizacije, sa UN na čelu, ulažu nadljudske napore da se situacija stavi pod kontrolu. U svemu im odmažu loše higijenske navike Haićana.
Stanje u Port-o-Prensu, gde su i naši mirovnjaci, relativno je normalno i nakon pojave kolere koja nosi procenat smrtnosti od 2,2 odsto.
- Stanovnici prihvatnih centara zavise od stranih donacija i pomoći. Strah je da se kolera ne proširi nekim kampom jer bi posledice bile ozbiljne. Pripadnici UN patroliraju 24 sata dnevno ovim naseljima i obezbeđuju podelu hrane, vode i lekova. Još nema reči o epidemiji - navodi Pavlović.
Srpski policajac napominje da su božićni i novogodišnji praznici bacili epidemiju kolere u drugi plan. U međuvremenu, Haićani čekaju drugi krug predsedničkih izbora posle koga bi, kako se nadaju, mogli da krenulu u bolji život.
Doček za pamćenje
Naše mirovnjake po sletanju na aerodrom u Port-o-Prensu sačekalo je iznenađenje.
- U velikoj masi crnaca, belac je upadljiv, a naročito ako na sebi ima majicu crvene boje sa velikim ocilom preko grudi. Blagoje, momak sa Kosmeta, inače snimatelj pri UN, čuo je za naš dolazak i sačekao nas je na aerodromu. Bio je to trenutak za pamćenje - priseća se sa osmehom Pavlović.
Švedska večera
Slobodno vreme članovi misije iz Srbije provode u jednoj od privatnih gimnastičkih sala. Održavaju fizičku kondiciju, dok na malobrojnim terenima sa Haićanima igraju fudbal. Pavlović kaže da se u slobodno vreme druže sa kolegama iz drugih država, i da su poslednje druženje organizovali Šveđani na Božić, uz bogatu i raznovrsnu večeru.
