Izvor: Glas javnosti, 24.Jun.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Godišnje progutaju 10 miliona pilula
NIŠ - U državnim apotekama u Nišu se prošle godine dnevno na recept izdavalo između 1.500 i 2.000 kutija sa „pilulama sreće“, a prema raspoloživim podacima bar isto toliko prodalo se u privatnim apotekama, sa i bez recepta, što je na godišnjem nivou oko 10 miliona tableta. U prvih pet meseci ove godine, prema podacima Apotekarske ustanove „Niš“, zabeležen je rast prometa lekova za smirenje za više od deset odsto u odnosu na isti period prošle godine. Apotekarska ustanova Niš, >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << inače, ima 24 objekta, dok svaka od domaćih farmaceutskih kuća ima bar još po jednu apoteku, a u gradu je i više od stotinu privatnih apoteka.
Načelnik Psihijatrijske službe Doma zdravlja i predsednik Upravnog odbora Apotekarske ustanove „Niš“ dr Tugomir Popović, kaže da „stanovnici Niša i okoline bukvalno žive na sedativima“ i da je to „realnost ne samo u Nišu već i u čitavoj Srbiji“. On smatra i da je masovna potrošnja sedativa, pa i alkohola i opijata, „pokušaj nemoćnih ljudi da razreše brojne probleme“.
JEFTINA SREĆA
Dr Miljković kaže da korišćenje sedativa u slučaju anksioznosti ne predstavlja znak zdravstvene kulture jednog naroda, naprotiv. Najpre, građani Srbije lako posežu za njima zbog toga što su jeftini. Zatim, takvi lekovi su lako dostupni i zbog sve slabije kontrole njihovog izdavanja, odnosno činjenice da se mogu uzeti i bez recepta u privatnim apotekama, što u nekim prethodnim godinama nije bio slučaj.
On dalje napominje da je u razvijenim evropskim zemljama potrošnja ovih lekova manja, ali nam i „utešno“ napominje da to ipak ne znači da smo „mi bolesniji od ljudi na zapadu“.
- Naši građani samo imaju nešto veće i drugačije probleme od onih na zapadu, zbog kojih su u većem stanju strepnje. Anksioznost, zapravo, i predstavlja stanje strepnje i napetosti. A anksiozni čovek „boluje“ od slutnje da će mu se u budućnosti „dogoditi nešto loše“. LJudi u Srbiji imaju niske plate i penzije, nezaposlenost je velika, pogotovu među mladim osobama. U Nišu ima i dosta izbeglica. Loša ekonomska i socijalna situacija ne izaziva samo anksioznu pretpostavku kod ljudi da će im budućnost biti loša, već i stvarno može dovesti do loših posledica. Nije retkost da dovede, recimo, do razvoda ili „pomogne“ pojavi nekih oboljenja, ili oteža njihovo lečenje-kaže profesor dr Miljković.
Lekovi bez recepta
Uzimanje „tableta sreće“ bez postavljene dijagnoze, svakako, nije dobro, upozorava dr Miljković. Anksioznost može biti deo nekog drugog, ozbiljnijeg psihičkog oboljenja, kakva je, na primer, depresija. Čovek koji uzme ove, i jeftine i dostupne „pilule sreće“, de fakto se oseti bolje, pošto deluju odmah. Ali, one izazivaju sindrom navikavanja, tako da ljudi postaju tabletomani. Još je gore što čovek anksiolepticima leči anksioznost, koju lakše primeti i zbog toga što ima telesne manifestacije, dok se u pozadini razvija depresija. A prema dostupnim podacima, depresija je uzrok samoubistva u čak 70 odsto slučajeva, naglašava dr Miljković.
