Izvor: Medijski istraživački centar, 14.Dec.2012, 11:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Gimnazijalci na usijanom krovu

Piše Vesna Petrović
Maturanti Filološkog odeljenja Prve niške gimnazije „Stevan Sremac“ za obeležavanje 134.godišnjice svoje škole iznenadili su sve predstavom „Mačka na usijanom limenom krovu“ Tenesi Vilijamsa koju su odigrali celu i to na engleskom jeziku i još sa odličnim južnjačkim američkim naglaskom iz Kanzasa.
Na premijernom izvođenju za dan škole doživeli su ovacije svojih vršnjaka, ali oni koji su imali tu privilegiju da predstavu vide kao i profesori iz gimnazije otvoreno kažu da su maturanti iz predstave svojom glumom daleko prevazišli, možda u početku očekivani đački nivo glume i da su se približli umeću glimačke trupe koja za sobom ima pozamašan broj predstava i dosta iskustva.Svi u školi se nadaju da će maturanti predstavom da se predstave i niškoj publici i da će ona „izaći“ iz školske sale.Prvi poziv je stigao sa Filozofskog fakulteta, a uveliko se razmišlja i o sceni Litkarskog pozorišta, pa, možda i o bioskopu Kupina koji najviše odgovara planovima za dalje izvođenje „Mačke na usijanom limenom krovu“.
Gimnazijalci ne kriju da je Marko Stojanović briljantno odigrao ulagu Brika, a njegova drugarica iz razreda Radica Nikolić je, dodaju profesorice ebgleskog jezika koje su radile sa njima Daniela Gigov i  Jelana Jović, bila gotovo nenadmašna igrajući Megi koju je, u istoimenom filmu igrala Elizabet Tejlor.Ideja da pripreme „Mačku na usijanom limenom krovu“ potekla je sa časova engleskog jezika.
-Sve je počelo u vreme kada smo iz lektire radili Tenesi Vilijamsa i dramu „Mačka na usijanom limenom krovu“ – kažu profesorice Danieala Gigov i Jelena Jović. – Drama pripada 20 veku i radnja se dešava na Jugu Amerike 50 godina, ali je aktuelna zbog teme kojom se bavi, porodičnim tajnama duboko zakopanim koje u jednom trenutku isplivavaju na površinu.Kada smo počeli da je pripremamo na insistiranje učenika bilo je pomalo straha kako će đaci da „iznesu“ likove jer je drama prepuna emocija i u tom smislu izuzetno zahtevna.Ipak su uspeli u tome u nekim trenucima kao pravi glumci pa i bez lažne skromnosti čak i bolje od njih.
Maturani su pokazali da su spremni i za velike izazove.Podeljene su uloge, krenulo čitanje teksta, prve probe.Radilo se i po više sati dnevno, a subota i nedelja su već bili dani rezervisani za rad na predstavi.
     -Kako bih lakše ovladala likom Megi nekoliko puta sam gledala film sa Liz Tejlor – kaže  Radica Nikolić. –To mi je pomoglo da shvatim lik, ali sam, ipak, u predstavi želela da mu dam neki svoj lični pečat.
Uloga Brika naprosto kao da je napisana za Marka Stojanovića kome je puno tokom rada na probama pomogao i boravak u Americi od godinu dana.To mu je pomoglo i da na ausiciji bez većih probelma dobije glavnu ulogu.
     -Engleksi nikome od nas nije bio problem jer mi, naprosto,mislimo na engleskom tako da smo tokom pripreme teksta bili rasterećeni sa te strane – kaže Marko. – Osim toga svi volimo i da glumimo pa smo se i na tom polju snašli sasvim dobro.
Veliku Mamu u predstavi glumi Olivera Popović koja naglašava da su mnogi od glumaca u ekipi već imali javne nastupe, da govore više stranih jezika i da im je to, u neku ruku, olakšalo rad na predstavi.
     -Ulogu Velike Mame sam pripremala pomalo na neobičan način želeći da joj dam svoj lični pečat – ističe Olivera.-Neko vreme sam posmatrala mamine prijateljice ili osobe tih godina na ulici da vidim kako se ponašaju, kako reaguju u nekim situacijama, i to krala za svoju ulogu, ali sam osnov ipak uzela iz filma.
Janko Belopavlović je dobio ulogu Velikog Tate.Ni on, kao ni njegovi drugovi, nije olako shvatio zadatak pred kojim se našao.
     -Nije bilo teško shvatiti lik jer je američka konomatografija prepuna Amerikacana koji namrgođeni gunđaju kada im neko gazi travnjak – priča kroz smeh Janko. – Kada se nešti želi i ozbiljno shvati lako može da se i ostvari.I mada smo predstavu izveli u školskoj sali glumili smo kao da smo na velikoj sceni.
Gimnazijalci su se pobrinuli i za scenografiju, a tu je bio i radio pozajmljen iz direktorove kancelarije.Razmišljali su i o velikom satu koji bi upotpunio scenu ali je bio malo pretežak za nošenje.Kostime koje su nosili u drami deo su njihove svakodnevne garderobe koju su malo prilagodili zahtevima predstave i vremena.I za muziku su se pobrinuli njihovi drugovi pa je na celoj predstvi radilo oko dvadesetak gimnazijalaca.

Nastavak na Medijski istraživački centar...