Izvor: Politika, 29.Jul.2009, 22:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gde su pare „Niteksa”?
U Samostalnom sindikatu tvrde da je Kompanija „Irva investicije”, novi vlasnik niške fabrike, nezakonito prisvojila milion evra naplaćenih od Robnih kuća „Beograd”, a hoće i 4,5 miliona evra koje je „Niteks” odlukom Vrhovnog suda Srbije dobio za robu isporučenu Iraku pre više od 20 godina
Niš – Ovogodišnje niško štrajkačko leto, za mnoge iznenađujuće burno i neočekivano „vruće”, na veoma slikovit način pokazuje sve probleme >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << proizašle iz „preko kolena” obavljenih privatizacionih procesa. Na primer, građevinsko preduzeće „Građevinar”, firma koja je decenijama upošljavala najmanje oko hiljadu neimara i uspešno radila skoro na celoj planeti, najviše u zapadnoj Evropi, Africi, Rusiji i na Bliskom istoku, prodato je prošle godine kompaniji „Irva investicije”. Proletos, zbog neisplaćenih plata i nepovezivanja radnog staža (a sve je to bila obaveza novog vlasnika), izbili su protesti i štrajk. Agencija je pre mesec dana poništila ugovor o kupoprodaji. Sada se traži način da se spreči odlazak „Građevinara” u stečaj, a za to vreme zaposleni štrajkuju i traže svoje.
Slučaj Industrije tekstila „Niteks” još ubedljivije „govori” šta sve zainteresovani rade i pokušavaju. S jedne strane radnici, koji mesecima i godinama ne primaju plate, i, s druge novi vlasnik, igrom slučaja, kao i u slučaju „Građevinara”, Kompanija „Irva investicije”. Od početka novembra traje štrajk, sa manjim prekidom u januaru, a „dve strane” nikako da se dogovore.
Izbio je sukob, a došlo je i do fizičkog obračuna jednog broja radnika „Niteksa” (u protestu je oko 700 tekstilaca i njih oko 90 odsto su članovi Samostalnog sindikata) sa nekolicinom članova ASNS, kada većina nije dozvolila da u njihovo ime neko ko nije radnik „Niteksa” potpisuje sporazum sa poslodavcem i vlasnikom, a koji je, kako tvrdi Zoran Tošić, predsednik Štrajkačkog odbora, bio „isprovociran”.
– Prvo, ASNS nije reprezentativan sindikat u „Niteksu”, a, drugo, u ime svih nas koji štrajkujemo, koji nismo znali sadržinu dokumenta, sporazum je trebalo da potpiše čovek koji uopšte nije radnik naše fabrike, a predstavlja se kao čelnik ASNS „Niteks”.
Ipak, ova provokacija je „primorala” Tošića da progovori i o nečemu o čemu se do sada nije znalo:
– Nismo hteli da iz fabrike iznosimo „prljav veš”, jer smo se nadali dogovor, ali javnost mora da zna šta iza svega stoji: do sada se od nas radnika vešto skrivalo da je naša fabrika dobila oko milion evra od firme „Verano motors”, koja je postala vlasnik Robnih kuća „Beograd”. To je novac na ime duga koji su Robne kuće imale prema „Niteksu”. Iako na to nije imao pravo, pare je prisvojio novi vlasnik preko u međuvremenu osnovane „kćerke firme” – „Niteks-komerca” i od tih sredstava, koje smo zaradili sredinom devedesetih godina 20. veka, radnici nisu imali nikakve vajde. Takođe, potvrđeno nam je da je Vrhovni sud Srbije pre petnaestak dana doneo izvršnu presudu da Kompanija „Cepter”, kao novi vlasnik nekadašnjeg „Centrotekstila”, treba da uplati na žiro račun „Niteksa” 5,7 miliona dolara, odnosno oko 4,5 miliona evra. „Centrotekstil” nam je dugovao za izvoz naše robe u Irak još u 1986. godini i naplatio je dug od Iračana! Sada postoji opasnost da novi vlasnik prisvoji i taj novac.
Objašnjava Tošić da rešenje za „Niteks” postoji:
– Od „Verana” i „Ceptera” naša fabrika dobija oko 5,5 miliona evra koje su nam dugovali „Centrotekstil” i Robne kuće „Beograd”. To su naše, radničke pare i tim novcem mogu se izmiriti sva dugovanja prema poveriocima, koje „Niteks” ima, sve zaostale zarade, regres, topli obrok, i još da ostane. Znači, ne da „Niteks” bude „na nuli”, već da ima i za pokretanje proizvodnje.
Toma Todorović
[objavljeno: 30/07/2009]
