Izvor: Medijski istraživački centar, 30.Okt.2012, 11:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

EPIDEMIJA NARKOMANIJE MEDJU ROMIMA

U romskim mahalama u Srbiji dramatično je porastao broj narkomana, drogiraju se i deca od desetak godina, a policija jedva da reaguje, upozoravaju romske nevladine organizacije. Na čemu se zasnivaju ovakve tvrdnje i šta je moguće preduzeti, istraživala je Zorica Miladinović
Juče sam skinula crninu, tužna je Ana Saćipović sa kojom razgovaramo u njenoj kući u romskom naselju Beograd mala u Nišu.
 
Ana Saćipović

Ana je direktorka niškog Udruženja >> Pročitaj celu vest na sajtu Medijski istraživački centar << Romkinja “Osvit” i koordinatorka SOS telefona za žene i decu žrtve nasilja. Crninu je nosila zbog bliskog i dragog rodjaka koji je umro od prevelike količine droge. Imao je 28 godina.
Njen mladi rodjak  je jedna od sve brojnih žrtava droge medju Romima u Srbiji. Romske nevladine organizacije tvrde da je narkomanija u ovoj populaciji  “poprimila razmere epidemije“, a broj narkomana u mahalama dramatično uvećan. Medju konzumentima opijata ima i “dece od osam godina”. Uprkos tome, policija “ne ulazi dovoljno” u mahale kako bi zaustavila narkodilere koji su takodje Romi.  
DROGIRAJU SE DECA, DROGU PRODAJU ŽENE
Na pitanje: od koga kupuje drogu, mladić (19) iz mahale Stočni trg, koja je navodno najugroženije romsko naselje u Nišu , neodredjeno kaže: “Snalazim se”. Govorljiviji je kada objašnjava da se drogira “godinama”. Narkotike uzima  jer se “oseća dobro. Moćno”. Do novca dolazi tako što “uzme od drugova, keve, dede”. “Jebi ga, ponekad moram nešto i da ukradem…“, kaže.
Pedesetogodišnja Romkinja iz niškog naselja Crvena Zvezda kaže da je droga “raširena”  i u ovoj mahali. Priča da se narkomani, medju kojima “ima i oženjenih”, „fiksiraju”  baš ispod njenog prozora. ”Skoro su mi razbili prozor kamenom. Nisam zvala policiju, bilo me strah. Samo sam jednom od njih, znam ga kad je bio dete, kazala da moraju da mi ga kupe i on je obećao“.   
Osman Balić, koordinator Lige za dekadu Roma i direktor niškog YUROM centra, ocenjuje da je porast narkomanije medju Romima “dramatičan” i da se beleži u čitavoj Srbiji. On smatra da problem postoji od kraja devedesetih, a da je eskalirao  po povratku readmisanata iz zapadne Evrope. Oni su iz Nemačke, Holandije ili Danske “doneli  i ovu zavisnost”.
Osman Balić

- Najveći problem  Roma u Srbiji nije ni obrazovanje ni stanovanje nego narkomanija koja ima epidemijske razmere. Predjena je crvena linija. Sve češće se uzima heroin, „lepak“  je odavno prevazidjen. Drogiraju se deca od osam, deset, jedanaest godina. Sakupljaju otpad ili peru šoferšajbne, a onda odlaze da kupe drogu, pa i onu najgoru moguću i lošeg kvaliteta. U niškom naselju Stočni trg maltene svaka druga kuća ima ovakav problem- kaže Balić.
On dodaje da se u romskim mahalama narkoticima  trguje „otvoreno i skoro nesmetano“. Drogom se bave svi, od sakupljača sekundarnih sirovina do profesora univerziteta. Na ulici je prodaju i žene, tvrdi.
- To što se sada dogadja kod nas predhodno sam video u Bukureštu, gde je celo jedno naselje prodavalo drogu. Svi, od deset do 60 godina, bili su na ulici i bavili su se ovim  „biznisom“. Video sam ljude koji se bodu u vrat ili imaju rane. Kroz naselje je išao kombi koji je delio prezervative i sterilne špriceve, a ispred kombija je bio red k’o za penziju- kaže.
Balić dodaje da se više puta obraćao policiji,  i zvanično i putem medija. Ali, nije bilo efekta. Pripadnici policije i dalje „vrlo retko“  ulaze u romska naselja. Oni su tu „samo kada nekoga hapse“. Hapšenja su prilično retka, a policija nije prisutna u naseljima preventivno, što bi morala da bude s obzirom na veličinu problema.
Povodom dilovanja narkotika i ostalog kriminala  u mahalama njegov YUROM centar ovih dana još jednom je uputio pisanu  „sugestiju“  Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije. Centar ocenjuje da „broj krivicnih dela i njihovih počinilaca iz romske zajednice predstavlja ozbiljan problem o kome se nerado i sa nedovoljnom paznjom govori”. Pošto predstoji izrada nacrta Strategije policije u zajednici, ta nevladina organizacija  smatra da je prava prilika da se situacija promeni.
- Naša laička procena je da su Romi više izloženi bezbedonosnim rizicima unutar same zajednice nego spolja. Bezbedonosna kultura unutar romske zajednice zasniva se na paušalnom ili tradicionalnom nepoverenju prema neromima. Tu iracionalnu i lažnu solidarnost najčešće zloupotrebljavaju Romi kriminogenog ponašanja. Ono što nam je potrebno i što u velikoj meri može podići bezbednost samih Roma je policija unutar zajednice. Unapredjenje odnosa izmedju policije i Roma leži u povećanju broja Roma policajaca i uopšte službenika romske nacionalnosti na rukovodećim pozicijama u sektoru policije – navodi YUROM centar.
U dopisu Centra se podseća da model „Rom policajac“  postoji u romskoj zajednici u Madjarskoj i da se pokazao uspešnim. – Taj model je zadržao načela demokratskog rada policije, povećao njenu efikasnost i bezbednost samih Roma, a gradjani su zadovoljni- zaključuje se u njemu.
NEDOVOLJNO POLICAJACA U “NARKOTICIMA”
U Grupi za suzbijanje krijumčarenja i narkomanije Policijske uprave Niš, pak, smatraju da je za efikasniju borbu protiv ovog zla u romskim, ali i svim drugim naseljima u gradu potreban, pre svega, veći broj policajaca. U ovoj Grupi radi samo deset izvršilaca, što „nije dovoljno“  i „potrebno je više“. Sličan nedostatak postoji i u Beogradu- gde je samo tridesetak izvršilaca, Novom Sadu- gde ih je tek par više nego u Nišu ili Vranju, gde ih je samo dvojica, uprkos blizini Velikog Trnovca, Preševa, Kosova..
- Naravno da smo imali hapšenja u romskim naseljima u Nišu, isto kao i u svim drugim. Naravno da bi mogli i češće da „ulazimo“  u romska naselja. Ali, takvu primedbu mogli da nam upute i gradjani iz bilo kog drugog dela Niša jer nas nema dovoljno. Ipak, radimo maksimalno i ulažemo veliki trud u sprečavanju ilegalne trgovine narkoticima na čitavoj teritoriji koju pokrivamo. Postižemo i veoma solidne rezultate. To pored ostalog potvrdjuje i porast cena narkotika na našem  području. Zna se da je cena uvek veća kada je rizik veći, odnosno kada je tlo „nesigurno“ zbog efikasnog rada policije- kažu u Grupi.
Prema njihovim rečima, „ulični gram heroina“  je u Nišu pre više godina koštao 20 evra, a sada staje od deset do 20 evra, ali uprkos nazivu teži samo 0,70 grama. Ulična doza heroina često košta deset evra, a iznosi 0,25, pa i 0,10 grama. Pri tom, na teritoriji Niša danas nema „dobrog heroina“. U uličnoj dozi (kvoteru) ima samo tri do sedam odsto heroina, a sve ostalo su primese. Prodaje se „smeće“, a u heroin se stavlja i mišomor i gips.
Cena marihuane, koja je najzastupljenija medju drogama, mnogo je „pristupačnija“. „Mara“  u kutiji šibice košta oko 300 dinara, koliko staje i tableta ekstazija. Sve više narkomana  koristi metadon, bensedin, tramadol i ostale „legalne droge“  koje se mogu dobiti na recept. Upravo njihovo sve češće korišćenje presudno doprinosi „evidentnom porastu broja konzumenata narkotika u romskim naseljima, ali i čitavom Nišu“.
- Ne delimo konzumente opojnih droga na Rome i nerome. Ne delimo ih po nacionalnosti ili boje kože. Nemamo ni dokumentaciju o njihovoj etičkoj pripadnosti, osim kod krijumčarenja narkotika, što zanima Interpol. Za nas su svi konzumenti isti, imaju istu muku i isto stradaju- kažu u Grupi.
Ipak, za potrebe našeg istraživanja Grupa je pripremila podatke vezane samo za romsku populaciju. Zbog zloupotrebe opojnih droga u poslednjih pet godina privedeno je više od 70 osoba romske nacionalnosti, a protiv njih podneto je 66 krivičnih prijava. Nije zabeleženo da romska deca mladja od deset godina koriste narkotike. Najmladji medju njima imali su 13 godina, kao i u većinskoj populaciji.
- Romska naselja jesu specifična- homogena su i zatvorena. U njima ima porodica koje funkcionišu po principu fisa- familije koja se bavi narko- biznisom. Ima i porodica u kojima se samo jedan član bavi ovim poslom, ali je logično pretpostaviti da ostali članovi to znaju. Ipak, reč je klasičnom biznisu za koji važe zakoni tržišta.  Nije važno ko gde živi ili kakva mu je boja kože. Srbi prodaju drogu Romima, Romi je prodaju Srbima, konzumente zanima samo heroin, a dilere samo zarada- kažu u Grupi.
Naši sagovornici dodaju da su romska naselja zatvorena i za preventivu kojom se ova Grupa bavi. U njenom opisu posla je edukacija koja se sastoji od informativnih predavanja namenjenih pre svega roditeljima. – Stanovnici romskih naselja nas ne zovu. Poslednji put su nas zvali pre osam godina. A potrebno je samo da dodju do nas i obezbede nam neki prostor u kojem bi mi držali predavanja. Nek sami izaberu datum- poručuju u policiji.
LAGAN POČETAK U NEMAČKOJ, MUČAN KRAJ U SRBIJI
Edukaciju o prepoznavanju i  štetnosti narkomanije sprovodi i Nacionalni savet romske nacionalne manjine u Srbiji. U Savetu kažu da  organizuju predavanja i u romskim i u mešovitim sredinama. Takodje, Savet pokušava da se suprotstavi širenju narkomanije i kroz podršku sportskim i drugim aktivnostima mladih. Problem je nedostatak novca, ali i nezainteresovanost društva za ozbiljnije rešavanje problema, kažu u tom telu.
- Prvi smo došli do saznanja o drastičnom porastu narkomanije u romskoj populaciji, posebno na jugu Srbije, gde živi najveći broj naših pripadnika. Upoznali smo sa tim MUP, kao i druga Ministarstva, ali nismo dobili bilo kakav odgovor. Konkurisali smo kod nekih ministarstava i sa projektima čiji je cilj suzbijanje narkomanije, ali su svi ti projekti odbijeni- kaže Vitomir Mihajlović, predsednik Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine.
On smatra da je jedan od razloga za sve veći broj narkomana medju Romima i činjenica da je „veliki broj dece van obrazovnog sistema“, a da značajan broj Roma vrlo rano- sa 15 ili 16 godina, napušta školu. Romi takodje vrlo teško pronalaze posao. Posledica je da su vrlo rano prepušteni ulici, koja ne nudi perspektivu i uzima danak, zaključuje.
Verica Arsenijević, načelnica Odseka za bolesti zavisnosti Klinike za zaštitu mentalnog zdravlja u Nišu i članica Republičke komisije za prevenciju zloupotrebe droga, takodje “primećuje” da je poslednjih godina medju zavisnicima sve više Roma. Ipak, ona ne može da potvrdi nezvanične pretpostavke da Romi čine deset odsto pacijenata jer još uvek nije radjeno referentno istraživanje na ovu temu.
- Izvestan broj naših pacijenata kaže da je sa uzimanjem narkotika počeo u Nemačkoj, Belgiji ili Austriji, gde su boravili u vreme puberteta ili adolescencije, a onda nastavili po povratku u Srbiju. Potvrdjuju nam i da do droge dolaze preko dilera koji su takodje iz te populacije- kaže ona.
Prema njenim rečima, nema većih razlika izmedju zavisnika romske i drugih nacionalnosti jer “zavisnost je zavisnost”.- Ipak, postoje neke specifičnosti u terapeutskom pristupu pošto romska populacija ima nešto drugačiji odnos prema obrazovanju, kao i “svoje” predrasude i zablude. Takodje, pacijenti iz romske zajednice umeju da budu prijemčiviji i sugestibilniji na terapiju- kaže.
Ona dodaje da romske porodice najčešće dobro saradjuju u lečenju. U tom procesu posebno su angažovane majke pacijenata, ali to je slučaj i sa porodicama iz većinske populacije u Srbiji koje se suočavaju sa ovim problemom.
Ana Saćipović takodje smatra da raste  broj romskih porodica koje su spremne na lečenje svog člana čime pokazuju da su “prevazišle bol, strah i sramotu”. Ipak, one su još uvek opterećene  strahom od narkodilera i policije, kao i stidom od okoline. Narkomanija je još uvek tabu tema o kojoj se najčešće govori “ u kuloarima i na sedeljkama”.
- Nagli porast narkomanije doveo je i do porasta delikvencije, posebno maloletničke, klasičnog kriminala, muške i ženske prostitucije, kao i nasilja u porodici. “Osvit” je, recimo, u poslednje vreme imao pet slučajeva nasilja u porodici koje su prijavljivale žene čiji su muževi postali narkomani. Takodje, narkomanija dovodi i do materijalnog propadanja čitavih porodica. I u mom najbližem komšiliku dve porodice su prodale kuće kako bi isplatile narkodilere kod kojih su se zadužila njihova deca- kaže ona.
Prema poslednjem popisu iz 2002. godine, u Nišu  živi 5687 Roma, ali se procenjuje da ih ima bar dvostruko više. Popis kaže da dosta Roma živi i u Beogradu (19.191), Leskovcu  (6989),  Zemunu  (4952) i Vranju (4647). Veći broj Roma živi u Bujanovcu  (3867), Požarevcu (2603) i Zrenjaninu (2471). U Srbiji ih ima 108.193 i treća su manjina po brojnosti, odmah iza Madjara i Bošnjaka. 
Ovaj tekst je rezultat projekta „Produkcija istraživačkih priča“ , koji Medijski istraživački centar radi uz pomoć „FONDACIJE ZA OTVORENO DRUŠTVO“.

Nastavak na Medijski istraživački centar...