Izvor: RTS, 31.Maj.2009, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dvesta godina od Čegarske bitke
Veliki jubilej, dva veka od čuvenog Boja na Čegru obeležen je danas na brdu kod Niša. Savremena Srbija, u čije su stvaranje utkane i čegarske žrtve, opredeljena je da živi u miru, saradnji i prijateljskim odnosima sa susednim državama, poručio premijer Mirko Cvetković.
Srbija obeležava veliki jubilej, dva veka od bitke na Čegru, na mestu znamenitog boja, kod sela Kamenice nadomak Niša. Bitku na Čegru istoričari smatraju presudnom za oslobađanje Srbije viševekovnog >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << turskog ropstva u Prvom srpskom ustanku.
Domaćinu spomen kompleksa na Čegru Selomiru Markoviću uručena je Povelja za životnu posvećenost čuvanju i uređivanju tog kompleksa.
Markoviću su uručena i dva zlatnika, jedan sa likom Stevana Sinđelića i drugi na kome je izgled spomenika na Čegru.
Priznanje je Markoviću uručio predsednik Organizacionog odbora obeležavanja dva veka od bitke i predsednik gradske opštine Pantelej Slaviša Dinić na prijemu za visoke zvanice koji je tim povodom priredio niški gradonačelnik Miloš Simonović.
Marković se zahvalio na priznanju porukom "sej, a za žetvu ima vremena" i predložio da se buduća putna Matejevačka petlja, koja je u planu da se gradi, nazove Čegarska petlja.
Marković je više od 20 godina domaćin spomen-kompleksa, a u tom poslu, koji obavlja bez naknade, pomažu mu i svi članovi njegove porodice.
Domaćin na Čegru sačekuje đačke ekskurzije, strane i domaće goste, među kojima su često ljudi iz sveta diplomatije i politike, biznisa, sveta nauke i umetnosti, pripovedajući na zanimljiv način o velikoj srpskoj tragediji i srpskoj neslozi.
Svaku besedu đacima o čegarskom događaju završava porukom: "Deco, ratujte i vi, ali knjigom, sportom, kulturom, naukom i kad porastete borite se protiv dva najveća srpska neprijatelja - srpske nesloge i srpske bele kuge".
Predstavnici državnog vrha, Vojske Srbije i udruženja koja neguju tradicije oslobodilačkih ratova položili su vence na spomen-kompleks podignut u slavu srpskih ustanika.
Venac je u ime Vlade Srbije položio premijer Mirko Cvetović, zatim delegacija Vojske Srbije, niške opštine Pantelejmon na kojoj se nalazi ovo veliko bojište, kao i delegacija ambasade Republike Turske.
To je prvi put da predstavnici Turske prisustvuju činu obeležavanja bitke na Čegru.
Premijer Cvetković poručio je sa Čegra da "Srbija danas šalje poruku svetu da se zalaže za mir koji je na ovim prostorima najpotrebniji i da se zato naša borba za suverenitet i integritet zemlje vodi mirnim, diplomatskim i pravnim sredstvima".
"Savremena Srbija, u čije su stvaranje utkane i čegarske žrtve, opredeljena je da živi u miru, saradnji i prijateljskim odnosima sa susednim i drugim narodima i državama", rekao je predsednik Vlade Srbije.
Odajući počast svim žrtvama Bitke na Čegru, Cvetković je napomenuo da je to realnost i najsigurniji put očuvanja svih resursa koje Srbija ima.
"Umesto teških reči i nepromišljenih poteza izabrali smo miran put. Umesto rizika izabrali smo sigurnu strategiju utemeljenu na poštovanju međunarodnog prava", poručio je premijer.
"Cilj Srbije je jasan, a to je izgradnja stabilne zemlje koja će biti stožer mira u regionu, uređena po evropskim principima moderne civilizacije, za šta imamo snage", istakao je Cvetković i precizirao da su to ljudski i prirodni resursi, povoljan geostrateški položaj i dobar privredni potencijal.
Vizija Vlade Srbije je demokratska i prosperitetna Srbija, integrisana u Evropu, dodao je Cvetković.
Pomirenje na Balkanu
"Dugoročna strategija Srbije je ulazak u porodicu modernih evropskih zemalja. Pred nama je period ubrzanog uređenja zemlje, vreme kada sve stvari moraju biti postavljene na svoje mesto", naveo je premijer.
Cvetković je poručio da i u Nišu, "na svojevrsnom času istorije, prošlost opominje da nemamo prava na grešku, da moramo jedinstveni i solidarni da pokrenemo istorijski proces pomirenja na Balkanu".
"Sloga, demokratija, pravna država i jaka ekonomija, razumevanje i prihvatanje razlika i poštovanje ličnih i građanskih prava i sloboda, to su stubovi savremene i moderne Srbije. To je investicija u budućnost", rekao je premijer.
Cvetković je rekao da istorija Srbije, prepuna ratova i stradanja, svedoči o naporima srpskog naroda da opstane na balkanskoj vetrometini i težnjama da se izbori za sopstvenu slobodu i bolji život svojih potomaka.
"Danas, posle dva veka bitke na Čegru, sećamo se velike žrtve podnete za slobodu, ali i tragedije do koje je dovela nesloga. Istorija na Balkanu, vekovima opominje da samo jedinstveni možemo unaprediti svoju zemlju i da samo mudrošću moramo da se izborimo za velike ciljeve" naveo je premijer i dodao da modernoj i prosperitetnoj Srbiji, kakvu gradimo, potrebni su prijatelji na sve četiri strane sveta.
Pre centralne svečanosti, kod kapele Ćele kula održan je pomen junacima Čegra, a liturgiju je služio vladika niški Irinej uz sasluženje sveštenstva niške eparhije.
Najtragičniji sukob u Prvom srpskom ustanku
Boj na Čegru, koji se dogodio 31. maja 1809. godine, predstavlja jedan od najtragičnijih oružanih sukoba u Prvom srpskom ustanku.
Srpski ustanici, predvođeni Stevanom Sinđelićem, uprkos herojskom otporu nisu uspeli da ostvare pobedu u ovom boju, koji je označio početak sloma ustanka u Beogradskom pašaluku.
Sumirajući razloge poraza na Čegru, istoričari navode da je do tragedije došlo zbog prerane srpske ofanzive i zakasnelog dejstva ruskih snaga, pogrešnog ratnog plana ustanika u Srbiji, sukoba vojvoda (izbor komandanta na jugiostočnom pravcu dejstva ustanika) i oskudne vojne opremljenosti srpskih snaga na Čegru.
Zapovednik Niša Huršid-paša naredio je posle Bitke na Čegru da se od srpskih glava sagradi jedinstven spomenik i svedočanstvo stradanja jednog naroda - Ćele kula.
Uzidano je ukupno 952 glava, u 56 redova po 17, a danas je u tom spomeniku ostalo još 58 lobanja. Među njima je, kako se veruje, i lobanja čegarskog junaka i komandanta Stevana Sinđelića.
Kapela je sazidana 1892. godine, a obnovljena je uoči obeleževanja 180. godišnjice cegarskog boja. Spomenik je 1979. godine odlukom Skupštine Srbije proglašena kulturnim dobrom od izuzetnog značaja.
Prvi spomenik na Čegru otkriven je u prisustvu srpskog kralja Milana Obrenovića (1854-1901) u leto 1878. godine po oslobođenju Niša, a današnja kula otkrivena je 1927. godine povodom 50. godišnjice oslobođenja grada od Turaka kojoj je prisustvovao jugoslovenski kralj Aleksandar Karađorđević (1888-1934).
