Izvor: S media, 31.Maj.2009, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dva veka od bitke na Čegru
Premijer Mirko Cvetković poručio sa Čegra, kod Niša, da Srbija danas šalje poruku svetu da se zalaže za mir koji je na ovim prostorima najpotrebniji i da se zato naša borba za suverenitet i integritet zemlje vodi mirnim, diplomatskim i pravnim sredstvima.
Savremena Srbija, u čije su stvaranje utkane i čegarske žrtve, opredeljena je da živi u miru, saradnji i prijateljskim odnosima sa susednim i drugim narodima i državama, naglasio je predsednik Vlade Srbije.
>> Pročitaj celu vest na sajtu S media <<
Odajući počast svim žrtvama Bitke na Čegru, Cvetković je napomenuo da je to realnost i najsigurniji put očuvanja svih resursa koje Srbija ima.
"Umesto teških reči i nepromišljenih poteza izabrali smo miran put. Umesto rizika izabrali smo sigurnu strategiju utemeljenu na poštovanju medjunarodnog prava", poručio je premijer govoreći na skupu povodom obeležavanja 200. godišnjice bitke na Čegru.
Cilj Srbije je jasan - to je izgradnja stabilne zemlje koja će biti stožer mira u regionu, uredjena po evropskim principima moderne civilizacije, za šta imamo snage, istakao je Cvetković i precizirao da su to ljudski i prirodni resursi, povoljan geostrateški položaj i dobar privredni potencijal.
Vizija Vlade Srbije, dodao je, je demokratska i prosperitetna Srbija, integrisana u Evropu.
"Dugoročna strategija Srbije je ulazak u porodicu modernih evropskih zemalja. Pred nama je period ubrzanog uredjenja zemlje, vreme kada sve stvari moraju biti postavljene na svoje mesto", naveo je premijer.
On je kazao da nam improvizacije i neslogu neće oprosti ni preci koji su živote ugradili u slobodu Srbije, niti potomci koji s pravom očekuju miran i bolji život.
Cvetković je poručio da i ovde u Nišu, na svojevrsnom času istorije, prošlost nas opominje da nemamo prava na grešku, da moramo jedinstveni i solidarni da pokrenemo istorijski proces pomirenja na Balkanu.
Položeni venci na Spomenik poginulim ustanicima
Predstavnici Vlade Srbije, vojske i udruženja koja neguju tradiciju oslobodilačkih ratova Srbije položili su danas vence na Spomenik podignut ustanicima koji su, boreći se protiv Turaska pružili primer bezmerne hrabrosti i patriotizma.
Venac je u ime Vlade Srbije položio premijer Mirko Cvetović, zatim delegacija Vojske Srbije, niške opštine Pantelejmon na kojoj se nalazi ovo veliko bojište, kao i delegacija ambasade Republike Turske.
To je bio prvi put da predstavnici Turske prisustvuju činu obeležavanja bitke na Čegru.
Time je počela centralna manifestacija kojom Srbija obeležava veliki jubilej, dva veka od bitke na Čegru, na Spomen-kompleksu podignutom na mestu znamenitog boja, kod sela Kamenice nadomak Niša.
Bitka na Čegru
Srbija danas obeležava veliki jubilej, dva veka od bitke na Čegru koji je označio početak sloma srpskog ustanka protiv Turaka u Beogradskom pašaluku.
U tom boju život je izgubilo više od 3.000 ustanika dajuću herojskim činom kolektivnog žrtvovanja izuzetan primer junaštva u borbi srpskog naroda za slobodu.
Povodom velikog jubileja, domaći istoričari ukazuju da je slavna bitka na brdu Čegar kod sela Kamenica nedaleko od Niša ujedno i velika opomena zbog iskazane nesloge srpskih vojvoda i starešina i da iz mnogih okolnosti u vezi sa tim porazom i danas možemo izvući pouke.
Kako je zapisano u istoriji, na Uskrs 1809. godine, srpski prvaci doneli su odluku da započnu ofanzivu protiv turskog osvajača i van granica Beogradskog pašaluka.
Medjutim, odlukom Sovjeta, umesto ofanzive u jednom pravcu, srpski ustanici "rasuli su snage"i krenuli u ofanzivu u više pravaca, što je umanjilo i njihovu vojnu efikasnost.
Na nagovor predsednika Sovjeta Mladena Milovanovića za komandanta na jugoistočnom pravcu, vodja ustanika Djordje Petrović Karadjordje (1762-1817) imenovao je Miloja Petrovića Trnavca.
To je bio povod za sukob Petrovića sa Petrom Dobrnjcem i Hajduk Veljkom koji će izbiti odmah po dolasku nadomak Niša.
Prema pisanju Vuka Karadžića, Mladenović (Trnavčev kum), računao je da će Niš sigurno biti oslobodjen i da će najveći deo plena podeliti sa zapovednikom posle zauzimanja Niške tvrdjave.
U istorijskim izvorima nema saglasnosti ko je od vojvoda odugovlačio sa napadom na Niš dok su turske snage bile malobrojne i nedovoljne za odbranu grada.
Jedni tvrde da je Trnavac naredio da se čeka, dok drugi pak smatraju da su upravo Dobrnjac i Hajduk Veljko smatrali da će strategija iznurivanja neprijatelja dugotrajnom opsadom dati bolje rezultate.
Neaktivnost ruskih trupa omogućila je Turcima da sa istoka dovuku pojačanje, ali je ono, dok se sa napadom odugovlačilo, pristiglo i iz drugih pravaca turskog carstva.
Srpski ustanici bili su rasporedjeni u šest šančeva iznad Niša. Glavnokomandujućem su ledja štitili borci vojvode Paulja Matejića, a ispred njega, na brdu Čegar iznad sela Kamenice, ušančio se vojvoda Stevan Sindjelić sa svojim Resavcima.
Na levom i desnom krilu bile su snage Dobrnjca i Hajduk Veljka, odnosno vojvode Ilije Barjaktarevića. Posle velikih svadja i prepirke medju vojvodama, Hajduk Veljko i Dobrnjac napustili su položaje kod Niša, a odlučni boj odigrao se 31. maja 1809. godine.
Glavni pravac nadiranja Turaka, sa brojčano ojačanim snagama, išao je iz Niša preko brda Vinik, kao i iz pravca napuštenih položaja koje su držali Dobrnjac i Hajduk Veljko (Ćopin grob).
Sindjelić i njegovi Resavci do podneva su odbili pet turskih napada, a kada je poraz bio neminovan, Sindjelić je pucao u barutanu. U snažnoj eksploziji izginulo je oko 3.000 srpskih i 6.000 turskih vojnika, koji su pre toga započeli neravnopravnu borbu prsa u prsa.
Uvidevši da će Sindjelićeve snage pasti, srpski ustanici počeli su da napuštaju položaje i povlače se u neredu, dok ih je turska konjica sustizala i mnoge u tom povlačenju ubila.
Zapovednik Niša Huršid-paša naredio je posle Bitke na Čegru da se poseku glave srpskih ustanika i uzidaju u kulu - nazvanu "Ćele kula" kako bi se zastrašio srpski narod.
U ovaj jedinstveni spomenik koji na stravičan način svedoči o stradanju Srba u borbi za slobodu uzidane su 952 lobanje u 56 redova - po 17 u svakom, od kojih je 58 sačuvano do danas s tim što je jedna od njih izdvojena na posebnom pijedestalu za koju se veruje da je glava samog vojvode -mučenika Stevana Sindjelića.
Kapela je sazidana 1892. godine, a obnovljena je uoči obeleževanja 180. godišnjice cegarskog boja. Spomenik je 1979. godine odlukom Skupštine Srbije proglašen kulturnim dobrom od izuzetnog značaja.
Prvi spomenik na Čegru otkriven je u prisustvu srpskog kralja Milana Obrenovića (1854-1901) u leto 1878. godine po oslobodjenju Niša, a današnja kula otkrivena je 1927. godine povodom 50. godišnjice oslobodjenja grada od Turaka, kojoj je prisustvovao jugoslovenski kralj Aleksandar Karadjordjević (1888-1934).
Sumirajući razloge poraza na Čegru, istoričari navode da je do tragedije došlo zbog prerane srpske ofanzive i zakasnelog dejstva ruskih snaga, pogrešnog ratnog plana ustanika, sukoba vojvoda oko izbora komandanta na jugiostočnom pravcu dejstva i oskudne vojne opremljenosti srpskih snaga koje su bile ušančene na Čegru.
