Izvor: Medijski istraživački centar, 22.Jun.2013, 14:24   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Državni univerziteti traženiji od privatnih

Piše V.Petrović 
Lakši put do priznavanja fakultetskih diploma, za šta je trenutno potrebno i puno vremena i dodatnog učenja, samo je jedna od olakšica koja se može očekivati pošto je Komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta postala punopravni član ENQUA, Evropske agencije za obezbeđenje kvaliteta u visokom obrazovanju, kazao je, između ostalog professor dr Endre Pap na konferenciji za novinare koja je u petak 21.juna održana u Nišu.
Na pitanje da li će akademci morati >> Pročitaj celu vest na sajtu Medijski istraživački centar << da polažu diferencijalne ispite i koja će biti procedura prilikom zapošljavanja u inostranstvu, Pap kaže da to zavisi od zakona svih država ponaosob.
- Ne znamo da li će biti potrebno da se polažu diferencijalni ispiti jer to ipak zavisi od države do države, odnosno od njihovih zakona – kaže Pap i dodaje kako se članstvo odnosi i na državne i na privatne fakultete koji su dobili akreditaciju.
Komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta održala je  sastanak na Elektronskom fakultetu Univerziteta u Nišu u okviru održavanja Međunarodne konferencije posvećene transferu tehnologije koja je održana na Univerzitetu u Nišu.Sastanku Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta prisustvovali su i profesor dr Vera Dondur, predsednik Nacionalnog saveta za naučni i tehnološki razvoj Republike Srbije kao i profesor dr Srđan Stanković, predsednik Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje.
            -Komisija za akrditaciju i proveru kvaliteta je postala punopravni član ENQUA, Evropske agencije za obezbeđenje kvaliteta u visokom obrazovanju koja predstavlja glavnu pokretačku snagu evropskog sistema obezbeđenja kvaliteta u zemljama potpisnicama Bolonjske dekleracije, 23.aprila ove godine i za nas je to veliki datum – kazao je dr Pap.
            -Punopravno članstvo u ENQUA donosi niz prednosti našem visokom obrazovanju- dodao je Pap. -Kroz ovo članstvo, visoko školstvo Srbije moći će da prati najnovija dešavanja iz Evrope i primenjuje njihove standarde, imaće pristup glavnim partnerima ENQA kao što su Evropska asocijacija univerziteta, organizacija “Biznis Evropa” i Unija evropskih studenata.Da se radi o velikoj prednosti govori i činjenica da je Srbija tek druga zemlja iz regiona, posle Hrvatske, koja je postala punopravni član ove agencije.
Profesor dr Pap je dodao da je pred Komisijom ozbiljan posao budući da je u toku drugi krug akreditacije univerziteta u Srbiji i najavio je od jeseni postavljanje novih standard institucijama koje se akredituju a koji su u skladu sa standardima zemalja EU.
 -Trenutno u Srbiji imamo osam državnih univerziteta koji su akreditovani i isto toliko privatnih akreditovanih univerziteta – kazao je dr Pap. – Potrebno je naglasiti kada se govori o akreditacijama da 85 odsto studenata studira na državnim, a samo 15 odsto studenata je na privatnim univerzitetima.
Da bez akreditacija nema visokog školstva, kategoričan je stav profesora dr Srđana Stankovića,predsednik Nacionalnog saveta visokog obrazovanja.On je naglasio da je punopravno članstvo Komisije ENQUA priznanje i za samo visoko obrazovanje u Srbiji.
            -Komisija trenutno trpi pritiske u radu jer se suočava sa mnogim problemima, pa i finansijske prirode,koji nisu rešeni – kazao je dr Stanković. –Akreditacija se napada gotovo sa svih strana.Prosto se stiče utisak da iza svake krivine stoji neko ko će napasti akreditaciju.Kada bi smo sada odustali od akreditacije visokoškolskih ustanova nastao bi pravi haos.
Profesor dr Vera Dondur,predsednik Nacionalnog saveta  za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije je istakla da do Strategija obraovanja predviđa da do 2020.godine imamo 38 odsto visokoobrazovanih ljudi starosti od 30 do 34 godine.Budemo li forsirali samo kvantitet, ali ne i kvalitet, nećemo dugo zadržati dobre pozicije, kazala je ona.
            -Veliki problem naše zemlje je sve manje dece – kazala je ona. – Sada samo nešto preko 70.000 osnovaca upisuje srednje škole, a za četiri godine to će biti naši potencijalni brucoši.Bojim se da će jednog trenutka na univerzitetima  njihovim fakultetima biti znatno više mesta za studije od dece koja te studije mogu da upišu.
Dr Vera Dondur navodi da trenutno u Srbiji imamo 234.000 studenata na svim nivoima studija, a da svake godine 40.000 studenata diplomira. Od ukupnog broja akademaca njih 5.500 je na studijama po starom program, a ostali su “bolonjci”.
            -Mnogo studenata se upiše, a onda se dobar broj njih izgubi u toku studija – objašnjava dr Vera Dondur. –Stignu do treće ili četvrte godine i onda se ispisuju jer roditelji ne mogu dalje da ih školuju zbog loše materijalne situacije. Bolonja predviđa samo dupli broj godina studiranja od godina koliko studije traju.Pitanje je šta posle.Morali bi smo ovakvim studentima na neki način da pomognemo i to je sada pitanje o kome možemo da raspravljamo.
U Srbiji i dalje postoji odliv mozgova,dodala je dr Vera Dondur.
            -Ne kažem da veliki procenat studenata ode iz zemlje,ali najviše odlaze oni koji prvi diplomiraju, a oni su i najbolji.
Razlog za to ona pronalazi u činjenici da je među nezaposlenim licima u Srbiji najveći broj osoba sa diplomom fakulteta, a razlog tome je sto se ne pokreću privredne grane koje bi upošljavale visokoškolce.
                                                                       

Nastavak na Medijski istraživački centar...