Izvor: Glas javnosti, 10.Nov.2009, 04:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dobro došli u dečji svet
U kolektivnom centru „Selova“ kraj Kuršumliji u montažnim, radničkim barakama živi oko sto porodica izbeglih iz Hrvatske i raseljenih sa Kosova i Metohije, a među njima je i dvadesetak mališana. Upravo želeći da im detinjstvo u ovakvim uslovima učine koliko je moguće lakšim, koordinatori nevladine organizacije „Društvo“ iz Niša već sedam godina realizuju program psihosocijalne podrške za decu, organizujući im brojne obrazovne, rekreativne i psihološke radionice. Projekat >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << finansira UNHCR, a nadležni tvrde da je podrška mališanima u centru „Selova“ neophodna upravo zbog teških uslova u kojima odrastaju.
Pozitivne vrednosti
Trenutno u kolektivnom centru živi dvadesetoro dece, od jedne do 18 godina i većina ovih starijih dolazi na radionice, koje doprinose ublažavanju problema izbegličkog života i posledica koje izbeglištvo nosi. Deca do četvrtog razreda idu u školu u susedno selo Žuč, gde se u jednoj učionici odvija nastava za decu od prvog do četvrtog razreda. U istoj učionici se obavlja i predškolska nastava. Ostala deca putuju u školu u Kuršumliju.
Prema rečima Radice Gavrilović, koja deci drži radionice od početka projekta, njihov cilj je da se deci pomogne u savladavanju raznih problema s kojima se susreću.
- Ciljevi radionica su prevazilaženje trauma izbeglištva, usmeravanje dece ka pozitivnim vrednostima, učenje o pravima dece i pomoć da se lakše integrišu u sredinu u kojoj žive. Radionice pomažu deci i da pokažu koliko su kreativna, maštovita i da određene zadatke realizuju do kraja - kaže Gavrilovićeva i dodaje da je na radionici dosta dece naučilo da napiše prvo slovo, prvu recitaciju, da nacrta nešto najednostavnije, jer su radionice prilagođene i najmlađem uzrastu.
Učenje kroz igru
Od 2002. godine, kroz radionice je prošlo oko 50 mališana, a dosta njih se u međuvremenu trajno odselilo iz kolektivnog centra. Radica kaže da joj je svaki rastanak sa decom težak, ali da je, sa druge strane, srećna jer su odlazili u drugu sredinu, u kojoj će imati mnogo bolje uslove za život.
- Pratim njihovo odrastanje, dobro znam šta žele i koliko mogu da postignu. Za mnoge stvari su uskraćeni, ali to ne znači da će odustati od svojih ciljeva i ambicija. Vrlo su uporni i istrajni - hvali decu Radica.
Deca su prezadovoljna radionicom i u glas ističu da im je ovde zaista lepo.
- Učimo, stičemo nova znanja, družimo se. Posebno nam je lepo kad putujemo i družimo se sa decom iz drugih kolektivnih centara - kaže jedanaestogodišnji Aleksandar, koji je sa porodicom izbegao sa Kosova.
Sedamnaestogodišnja Saška, koja pohađa srednju školu u Kuršumliji, dodaje da starijoj deci iz kolektivnog centra nedostaju izlasci i putovanja.
- Zajednička putovanja su za mene bila posebna. Izdvojila bih boravak u Beogradu. Svi mi imamo istu želju, da imamo svoj dom - kaže Saška, pokazujući fotografije sa putovanja koje su postavljene na panou.
I roditelji dece imaju samo reci hvale za organizatore radionica. Jer, kažu, vreme je izuzetno teško, a ljudi u Centru pomažu koliko mogu, a to deci mnogo znači.
A, na radionici je sve intezivno - deca se trude da urade postavljene zadatke, Radica sve strpljivo prati, pokazuje i pregleda: „Ovo je dobro, ovo treba ispraviti“. Najmlađe hrabri osmehom, a šestogodišnjem Danijelu kaže da pokuša ponovo.
