Izvor: Glas javnosti, 14.Jul.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Đubre samo što ne pukne
NIŠ - Stara gradska vlast u Nišu će novoj ostaviti, pored brojnih drugih, i nerešen problem sanacije sadašnje gradske deponije. Bolje rečeno, smetlišta i samo načelne dogovore i nacrte regionalne deponije za problem takozvanog „upravljanja komunalnim otpadom“, a iste glavobolje muče mnoge lokalne samouprave u Srbiji.
Niško gradsko smetlište je pre dve godine dva puta zatvarano katancem republičkih sanitarnih inspektora, što je u gradu samo privremeno izazivalo „uzbunu, >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << dok se ne umilostive inspektori da skinu katanac, uz obećanje grada da će deponija moći dalje da se koristi ako pod hitno bude i propisno sanirana. Međutim, ta briga o sanaciji prepuštana je gotovo samo JKP „Medijana“.
Pomoćnik generalnog direktora tog preduzeća Bratislav Vučković kaže da su oni do sada mogli da realizuju samo deo projekta sanacije.
- Gradski novac namenjen sanaciji već duže vreme je blokiran na računu Direkcije za izgradnju grada. Za realizaciju prve faze sanacije potrebno nam je 57 miliona dinara, od kojih je 20 miliona gradskih para blokirano. Nešto se, ipak, radilo jer nam izvođači radova veruju na reč, ili ih plaćamo iz kase preduzeća na uštrb drugih usluga - objašnjava Vučković.
VIŠE NEGO OPASNO
Niško smetlište je pretrpano đubretom iznad svih kapaciteta i nezaštićeno od moguće eksplozije gasova koji se stvaraju u njegovoj „utrobi“, što može ugroziti ceo grad. Uostalom, takva eksplozija zabeležena je u blizini Sarajeva sedamdesetih godina prošlog veka.
Požar, inače, svakog trenutka može izazvati i malo parče stakla koje prelama svetlost na jakom suncu. Zbog toga na niškoj deponiji postoje „dežurni rezervoari“ sa vodom.
KASNI CELA SRBIJA
Širom Srbije trenutno postoji više od 160 opštinskih i gradskih deponija koje po načinu na koji su uređene više zaslužuju naziv smetlišta. Državnom strategijom usvojenom još pre pet godina bilo je planirano da se do kraja 2010. godine uredi 29 regionalnih deponija, od kojih bi svaka koštala po oko 6 miliona evra. Zasada je projekte završilo i gradnju tih deponija započelo samo 9 regiona, pa je više nego jasno da će planirani rok biti „probijen“.
Sadašnja deponija može da „izdrži“ priliv komunalnog otpada još najviše dva meseca, upozorava pomoćnik generalnog direktora za investicije u „Medijani“ Svetislav Jovanović.
- Vidimo da regionalne deponije nema na vidiku i zato smo već našli novu lokaciju nadomak postojeće deponije, ali bi mogla biti opet privremeno rešenje za tri godine - kaže Jovanović.
Prva faza sanacije, započeta u maju prošle godine, trebalo je da košta oko 20 miliona dinara. A kako para nema, izvedeni su radovi vredni nešto iznad četiri miliona, dok je na račun „Medijane“ iz gradske kase u tu svrhu do sada uplaćeno samo 177.000 dinara. Radnici ovog preduzeća su do sada uradili oko 650 metara obodnih kanala dubokih od dva do 4,6 metara, a izbetonirano je oko 200 metara kanala. U njih će biti položene cevi za odvođenje otpadnih voda, a sve je spremno i za postavljanje prečistača tih voda. Međutim, besparica je zaustavila betoniranje, pa jače kiše mogu obrušiti i zatrpati iskopane kanale, što bi predstavljalo „nevolju na nevolju“.
