Izvor: Politika, 11.Maj.2008, 00:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Butik umesto poznate knjižare
Prvi potez novog vlasnika „Prosvete” bio je ukidanje izdavačke delatnosti koja je bila u usponu, i znak raspoznavanja Niša na kulturnoj mapi Srbije
Niš – Kulturni poslenici reći će da je stvaralaštvo glavni i početni oslonac sveopšteg preporoda – ne košta mnogo, a daje najbolje rezultate i to odmah. Niški se, pak, slažu da je njihov grad opet na jednom takvom početku, posle propadanja najvećih izdavačkih kuća, „Prosvete” i „Gradine” >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << krajem prošlog i početkom ovog veka.
Prvi potez Jovice Stefanovića Ninija, novog vlasnika „Prosvete”, bio je ukidanje izdavačke delatnosti koja je bila u usponu, i znak raspoznavanja Niša na kulturnoj mapi Srbije. Novi vlasnik nije se ni sreo sa redakcijom koju su činili Bojan Jovanović, saradnik SANU, Goran Maksimović, profesor Filozofskog fakulteta – grupe za književnost, Dobrivoje Jeftić, književnik, i Tihomir Nešić, glavni urednik, književnik i novinar.
– Mi nismo bili zaposleni u „Prosveti” i nismo znali šta se događa, a niko se ni slovom nije zapitao za sudbinu izdavaštva te kuće koja je više puta nagrađivana na sajmovima za svoje edicije, posebno za biblioteku „Duša i kultura” – rekao je za „Politiku” Nešić koji još ocenjuje da se Niš u ovoj oblasti vratio za pola veka unazad.
Nešić podseća da je u trenutku gašenja izdavačke delatnosti „Prosveta” pokrenula časopis za književnost i društvena pitanja „Srpski jug”, da je imala ugovore sa Ministarstvom kulture i gradom za projekte „Književnost juga Srbije” (planirano izdavanje 30 knjiga – pet kola po šest knjiga za pet godina) i „Književnost Niša”. Ta izdavačka kuća imala je i ugovore sa najvećim brojem fakulteta Univerziteta u Nišu, pa je, osim umetničke, imala i naučnu misiju.
– Srećna je okolnost da se, manje-više, održava nekoliko privatnih izdavača. Oni, ipak, nemaju jasno definisan koncept, zamah i snagu da predstavljaju istinsku izdavačku delatnost kakvu zaslužuje Niš – navodi Tihomir Nešić.
Osnivanju izdavačkog preduzeća „Gradina” (prvi korak bio štampanje sabranih dela Branka Miljkovića), kojom je označena renesansa niške kulturne scene početkom sedamdesetih godina prošlog veka, prethodilo je obnavljanje istoimenog časopisa za književnost, umetnost i kulturu – stožerno mesto okupljanja pisaca. „Gradina” je svojim značajem prevazilazila lokalni okvir i zauzimala je visoko mesto na jugoslovenskoj književnoj mapi, ne zanemarujući zavičajno stvaralaštvo i autore iz Niša i njegovog zaleđa. Taj sjaj ugasio se krajem prošlog i početkom ovog veka, a od nekadašnje kuće ostalo je sedmoro zaposlenih koji žive od izdavanja poslovnog prostora. A izdanja, štampana ćirilicom, tada su prodavana i uvažavana u Hrvatskoj i Sloveniji.
„Gradina” se urušavala iznutra i spolja. Kako je imala i svoju maloprodaju i svoju veleprodaju, komercijalni sektor razvijao se neopravdano brže od izdavačke delatnosti koja se, u jednom trenutku, našla u podređenom položaju što je bio paradoks, jer je izdavaštvo bilo i ostalo osnovna delatnost i razlog nastanka te ustanove.
– Na njeno gušenje presudno su uticali događaji 2000. godine. Nova gradska vlast nije ispoljila interesovanje za njeno očuvanje. „Gradina” je podržavala nacionalnu samobitnost i vrednovanje domaćih stvaralaca što je, takođe, nekome zasmetalo – ocenjuje za naš list Saša Hadži Tančić, književnik i jedan od ranijih direktora i glavnih urednika „Gradine”. Kuća je brzo ostala bez svojih prostorija i knjižarskog prostora, pa i bez one knjižare u Obrenovićevoj ulici koja je, od simbola knjižarstva, pretvorena u butik.
Ono po čemu će „Prosveta” i „Gradina” ostati upamćene jesu kapitalna izdanja: niške antologije pripovetke, poezije, esejistike i drame u izdanju prvog ili Enciklopedije Niša (četiri toma) i Istorije Niša (dva toma), u izdanju drugog izdavača. Još je mnogo vrednih knjiga tih izdavača kojih više nema u knjižarama, već se mogu samo iznajmiti na po nekoliko sati u biblioteci.
– Posrnuće niškog izdavaštva ne samo da mora da uveri, već i da zabrine novu gradsku vlast. Možda bi trebalo pokušati sa obnovom „Gradine” koja bi mogla da spoji tri veka, i to treba učiniti najkasnije do 2010. godine, kada se obeležava 110 godina istoimenog časopisa – kaže Hadži Tančić.
Vlasnik privatne izdavačke kuće „Zograf” Despot Despotović, uz objavljivanje najpoznatijih srpskih pisaca, započinje saradnju i sa hrvatskim autorima (Kristina Despot), vraća se tržištu gde se nekad znalo samo, kako navodi, za televizore Elektronske industrije, „Niš-ekspres” i časopis „Gradinu.”
– Trenutno smo na sajmu u Sarajevu, nastojim da budemo prisutni u Zagrebu, Podgorici, Skoplju. Grad ništa ne čini da pomogne svojim izdavačima – kaže Despotović za „Politiku”.
Teško se knjiga probijala u ove krajeve. Pre oslobođenja, Turci su je zaptili na granici; po oslobođenju, dospevala je zahvaljujući prenumerantima. Danas se ispisuje još jedna knjiga – knjiga nečuvenog jada, dok Niš, kako je pisao Ivo Andrić govoreći o umetnosti, ostaje i dalje bez ono „malo soli među prstima”.
D. Janković
[objavljeno: 11/05/2008]
