Izvor: Medijski istraživački centar, 30.Apr.2012, 14:54   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Banke trguju ličnim podacima

Koliko se poštuje Zakon o zaštiti podataka o ličnosti i kakav je odnos srpskih banaka prema dužnicima pokušao je da utvdi Medijski istraživački centar iz Niša.
 
piše: Sanja Janačković
Devetogodišnja A.K. iz Niša više puta je trpela uznemiravanja telefonom jedne agencije za naplatu dugovanja. Pozivima, koji su je zaticali kod kuće, u parku i na školskom odmoru, bilo joj je poručivano da hitno prenese mami i tati poruku da odmah >> Pročitaj celu vest na sajtu Medijski istraživački centar << podmire ratu za kredit.
 Nakon što je roditeljima prepričala ove razgovore, utvrđeno je da broj telefona Vipovog mobilnog operatera koji koristi ova devojčica nikada nije ostavljen nekadašnjoj Nacionalnoj banci Grčke, odnosno Vojvođanskoj banci u kojoj je njena majka podigla kredit. Pošto je telefonska kartica deo „post pejd“ paketa, ona se vodi na ime i prezime majke, ali kompanija „VIP“ bi, prema zakonu, trebalo da bude jedina koja poseduje taj podatak.
 Ovim slučajem prekršeni su Zakon o javnom redu i miru, zbog uznemiravanja deteta, Zakon o obligacionim odnosima, koji propisuje da banka mora da obavesti dužnika o prenosu potraživanja na treće lice, odnosno agenciju i Zakon o zaštiti podataka o ličnosti.
Svaki telefonski poziv upućen dužniku predstavlja uznemiravanje i građani ga mogu prijaviti nadležnim organima, a dužnici nisu u obavezi da razgovaraju sa agentima.
 
Sajt kompanije Solvent Point

Na sajtu domaće kompanije „Solvent point“ specijalizovane za naplatu potraživanja, navedeni su podaci koje klijent treba da obezbedi o dužniku: ime, adresa, matični broj, telefon, iznos potraživanja, datum izdavanja i kopija računa. S druge strane, Zakon o bankama 47. članom propisuje obavezu čuvanja bankarske tajne, a pod njom se podrazumevaju „podaci koji su poznati banci a odnose se na lične podatke, finansijsko stanje i transakcije“.
Zamenik poverenika za informacije od javnog značaja Aleksandar Resanović, za Medijski istraživački centar objašnjava da rukovаlаc, odnosno onaj ko dobija, prikuplja i daje podatke, trećim licima sme dа prezentuje obrаđene podаtke o ličnosti sаmo u slučаju postojаnjа izričite zаkonske dozvole ili odgovаrаjućeg pisаnog pristаnkа klijentа čiji se podаci obrаđuju.
Ipak, u praksi to nije slučaj jer su česte pritužbe građana da agencije ili same banke, koje pozivaju na fiksni, mobilni ili poslovni telefon kako bi „uterale“ dug, podatke o njegovoj visini i uplatama saopštavaju svakome ko se javi na telefon - komšijama, rodbini, deci, kolegama, pa čak i šefovima, i to često uz pretnje sudom, prinudnom naplatom ili enormnom kamatom.
Nepromišljenost jednog agenta ozbiljno je ugrozila zdravlje ocu Saše Stevčića iz Niša, kreditnog dužnika KBC banke.
- Pošto nisam bio kod kuće kada je agent pozvao na fiksni telefon, javio se moj otac, inače dijabetičar – priča Stevčić. – Nakon što mu je rečeno da dugujem novac, što on nije znao, i da moram hitno da se javim, njemu je pozlilo. Zbog stresa drastično mu je skočio nivo šećera u krvi, a posle toga usledila je velika porodična svađa.
Nakon ovoga, agent je počeo da telefonom traži Sašinog oca i dogovorima sa njim pokuša da ubrza isplatu, čak i kada je Saša kod kuće.
- Pre mesec dana agent je telefonom potražio mog oca iako sam se ja javio – kaže Stevčić. – Prepoznao sam glas i pitao da li je to zbog dugovanja u KBC banci, rekli su da jeste. Kada sam pitao zašto traže njega kada sam ja dužnik, rečeno mi je da mu samo prenesem da im se javi.
Čest je slučaj da se agenti lažno predstavljaju kao službenici banke, što je zaključila Nišlijka J.S. koja redovno otplaćuje kredit Vojvođanskoj banci, ali uz jednu zakasnelu ratu.
 
Filijala Vojvodjanske banke

- Najmanje me četiri puta nedeljno pozivaju na dva fiksna i mobilni telefon iz, kako kažu, „pravne službe Vojvođanske banke“, uznemiravaju ćerku, supruga i svekra pretnjama da ću biti tužena ako odmah ne izmirim zaostalu ratu od 50 eura – priča J.S. – U početku sam imala strpljenja, a kada sam shvatila da telefonskim razgovorima nećemo ništa rešiti, odlučila sam da prekinem to psihičko maltretiranje. Otišla sam u nišku ekspozituru Vojvođanske banke i zatražila susret sa pravnikom kako bismo se lično dogovorili o daljim uplatama. Na moje iznenađenje, od pravnice sam dobila odgovor da sigurno nikad nisam bila pozivana iz njihove službe jer ona ne kontaktira klijente i da je taj poziv verovatno došao iz agencije.
Resanović kaže da se u rаdu bаnаkа sа klijentimа primenjuju propisi koji su doneti pre donošenjа i početkа primene Ustаvа Republike Srbije i Zakona o zaštiti podataka o ličnosti i dа zato nisu usklаđeni sа njima.
 
Aleksandar Resanović

-  Zаkon o obligаcionim odnosimа sаdrži odredbe o ugovoru o bаnkаrskom tekućem rаčunu  i ugovoru o kreditu, gde se nаvodi koje elemente oni trebа dа sаdrže, аli se ne nаvodi koji se podаci o ličnosti klijentа obrаđuju – objašnjava Resanović. - Utoliko je nužno pristupiti izmenаmа pojedinih odredаbа Zаkonа o obligаcionim odnosimа i Zаkonа o bаnkаmа, kаko bi se usklаdili sа odredbom člаnа 42. Ustаvа, što je Poverenik već predložio Ministаrstvu prаvde kаo resornom ministаrstvu nаdležnom zа obligаcione odnose.
Nijedna od četiri agencije za naplatu dugovanja (Eos Matrix, Credit Express, Solvent Point i Johnson&Richards) kojima je MIC dostavio pitanja - koje podatke o dužnicima dobijaju od klijenata i kako njihovi agenti komuniciraju sa dužnicima, nije nam odgovorila.
Kako je rečeno MICu, Komericjalna banka, “Societe Generale banka”, kao ni banka Intesa, ne koriste usluge agencija za naplatu dugovanja, već se time bave njihove službe.
“U banci Intesa poslovi naplate potraživanja obavljaju se isključivo u okviru zasebne organizacione jedinice Banke iako Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga ne zabranjuje mogućnost saradnje banaka i licenciranih agencija da zaključuju ugovore o ustupanju poslova kontaktiranja klijenata sa problemom u redovnom izmirivanju svojih obaveza”, rekla je Selena Miletić, iz marketinške službe banke Intesa.
Koje je podаtke o ličnosti klijentа bаnkа ovlаšćenа dа prikupljа, morа biti propisаno ugovorom koji zаključuju bаnkа i klijent, tаko dа bi tаj ugovor mogаo dа se tretirа kаo pisаnа sаglаsnost klijentа zа prikupljаnje podаtаkа. Istim ugovorom morа biti propisаnа i mogućnost prenošenjа podаtаkа trećim licimа, jer u suprotnom ne postoji prаvni osnov dа bаnkа podаtke o ličnosti klijentа prezentuje bilo kom trećem licu.
Ako bi se zakonski utvdilo da neka agencija za naplatu dugovanja podatke o klijentima banaka vodi bez pravnog osnova, klijenti bi imali pravo da na osnovu 22. člana Zakona o zaštiti podataka o ličnosti traže njihovo brisanje.
Ovaj tekst je rezultat projekta „Produkcija istraživačkih priča“ , koji Medijski istraživački centar radi uz pomoć „FONDACIJE ZA OTVORENO DRUŠTVO“.

Nastavak na Medijski istraživački centar...