Izvor: JelenaPantic.com, 11.Avg.2016, 18:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
“Život je jedan, otplešimo ga”
Ako vam naslov ovog teksta zvuči kao slogan za neku plesnu školu, to je zato što jeste slogan jedne plesne škole. A kakve to veze ima sa emocionalnom inteligencijom? Ima mnogo više veze nego što bi se na prvi pogled moglo pomisliti. Ples i emocionalna inteligencija, jel’ to ono – udri brigu na veselje? Nije. Mada, ponekad je udri brigu na veselje potpuno ok pristup. Samo ponekad. Kad se preteruje to može da postane nojeva strategija- zabijanje glave u pesak i negiranje problema. Dakle ples i emocionalna inteligencija. Sedim ja tako zimus, oko mene knjige razne pametne, o emocijama uglavnom. Jednu sam čak i ja napisala. Putovanje u središte srca. Da, da 🙂 Napisala knjigu o emocijama, o tome kako da živimo lepše i srećnije i sedi tako u stanu i oseća se bezveznjikavo. Kako sad to? Pa tako, lepo. Znanje ne vredi mnogo ako se ne primenjuje. Džaba ja znam sve kako treba, ako ne primenjujem bude mi kao i da ništa ne znam. I tako kažem, februar beše, ja sedim i osećam se bezveznjikavo i razmišljam šta da preduzmem po tom pitanju. Pitam se šta bi mi prijalo. Odem na Fejsbuk i iskoči mi post jedne drugarice Život je jedan, otplešimo ga. O kako mi je srce poskočilo od radosti kad sam to pročitala! Kliknem na link i vidim da je to slogan plesne škole Ritmos del Mundo. Obaveštavaju da sa radom kreće početna grupa salse. Odmah sam se prijavila i dan-dva kasnije otišla na prvi čas. To je bila ljubav na prvi korak. Odmalena volim ples. Dugo sam išla na folklor, kasnije u plesne škole. Uvek mi je prijao ples. Ako zanemarim jedan čas salse na kom sam bila pre par godina, ovo je bio moj prvi pravi susret sa salsom. I kao što rekoh, ljubav na prvi korak. Baš, baš mi prija. Osećanje bezveznjikavosti koje sam spomenula na početku teksta je naravno nestalo. Bilo je uzrokovano nekretanjem i nedostatkom kontakata sa ljudima (radim u stanu i to je bio problem. I to sam rešila ali o tome u nekom narednom tekstu 🙂 ) Dakle, ples i emocionalna inteligencija. Ples je skriveni jezik duše. Marta Graham Pokret i muzika imaju veoma jak uticaj na dušu. Jači od bilo koje reči i od bilo koje misli. Umetnost dopire tamo gde reči i misli ne mogu. Zato je ples tako moćno sredstvo za razvijanje i negovanje emocionalne inteligencije. Na jednom od prvih časova je neko pitao- koliko vremena je potrebno da počnemo zaista da plešemo? Prvi časovi ne izgledaju baš nešto posebno. Do besvesti smo naizmenično ponavljali nekoliko osnovnih koraka. I tako iz časa u čas. U veoma, veoma sporom ritmu. Iskusnim salserosima je Guantanamera dosadno spora. Nama je i to bilo prezahtevno u početku. Dakle, neko je pitao koliko vremena treba da stvarno “proplešemo” salsu. Sanja Vasiljević, glavnokomandujuća muher škole je odgovorila pitanjem- koliko vremena vam je trebalo da prohodate? Da, godinu dana otprilike je potrebno da se “propleše” salsa. Da to liči na nešto i […]
Nastavak na JelenaPantic.com...
