Izvor: Vostok.rs, 22.Jun.2014, 22:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
``Živi kompjuter`` skoro da je stvarnost
22.06.2014. - Tjuringov test
Ruski kompjuteraš je napisao program, koji se predstavljao kao realan dečak i ubedio je preko 30% sagovornika da sa njima komunicira čovek, a ne kompjuter. Na taj način po prvi put u svetu ispunjeni su uslovi takozvanog „Tjuringovog testa“, što se smatra značajnim korakom prema stvaranju veštačke inteligencije.
Takmičenje superkompjutera je održano u Velikoj Britaniji. Učestvovalo je 5 kompjutera i realni ljudi. Svi su oni odgovarali >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << na upućena pitanja, a odgovore je ocenjivao mnogobrojni žiri. Svaki član žirija je komunicirao istovremeno sa nekoliko skrivenih sagovornika i postavljao im je, preko tastature, veoma neočekivana pitanja. Odgovori su prikazivani na monitoru i bilo je potrebno odrediti, da li u datom trenutku odgovor daje kompjuter ili čovek. Kompjuteri su, naravno, odgovarali na pitanja samostalno, bez ikakvog učešća autora programa.
Pobednik takmičenja Vladimir Veselov je nazvao svoju virtualnu tvorevinu „Ženja Gustman“. To je navodno bio 13-godišnji dečak iz luke Odesa, na Crnom moru. Za verodostojnost lika, trebalo je smisliti neke pojedinosti, tako je otac „dečaka“ bio lekar, „dečak“ je imao kućnog ljubimca - morsko prase. Rad programera nije bio uzaludan: 33% sastava ekipe sudija bili su sigurni da je „Ženja“ čovek. A da bi se prošao „Tjuringov test“ potrebno je 30 odsto.
Test nosi ime Alana Tjuringa, engleskog kompjuterskog pionira, koji je otkrio šifru legendarne „Enigme“, mašinu za šifrovanje koju je koristio Treći rajh. U svom članku iz 1950. godine, Tjuring je izneo pretpostavku, da će sa razvojem računarske tehnike „elektronki mozak“ biti toliko usavršen, da preko 30 odsto sagovornika neće moći da naprave razliku između kompjutera i čoveka. Ova cifra je prihvaćena kao uslov testa, koji je sastavljen nakon Tjuringa. Istraživač je tada izneo nadu da će ova granica biti pređena 2000. godine, međutim to se desilo tek sada.
Naravno, da programi koji imitiraju ljude imaju ograničene mogućnosti. „Ženja Gustman“ lukavo prebacuje razgovor na drugu temu, kada ne zna kako da odgovori. Ali tako, uostalom, rade i obični ljudi!
Slični programi imaju veliku budućnost, smatra komentator rubrike informacione tehnologije lista „Novaja gazeta“ Jurij Revič.
- Ukoliko na odgovarajući način pripremimo program, možemo da dobijemo, na primer, lekara dijagnostičara. Ili da se primaknemo kompjuterskom prevođenju, - zadatku, koji nije do kraja rešen.
Vladimir Veselov sa svojim „Ženjom“, pripada ruskoj teoretskoj školi veštačke inteligencije. Tamo je rođen svetski poznati program „FineReader“, koji raspoznaje skenirani tekst. Sada ruski naučnici rade na stvaranju vurtualnog vozača, koji će upravljati vozilom bez čoveka, i virtualnog berzanskog analitičara, koji daje berzanske prognoze. Potencijalnih primena za „pametne programe“ ima veoma mnogo. Međutim oni još uvek ne mogu imati pridev „razuman“, kaže Jurij Revič.
- Veštačka inteligencija ima dve osnovne karakteristike: u čisto praktičnom smislu, to je sposobnost orijentacije u nestandartnim situacijama, a u opštefilosofskom smislu – to je sposobnost za nova saznanja. Ali do dobijanja novih saznanja pred kompjuterom je još veoma dalek put,- u okvirima današnjih kompjuterskih platformi to je verovatno nerešiv zadatak.
Punovredna veštačka inteligencija pojaviće se nakon stvaranja nove generacije kompjutera. Tada će se ostvariti mašte autora naučne fantastike, u čijim romanima se glavni likovi dalekih međuzvezdanih putovanja stalno konsultuju sa kompjuterskim „mozgom“ svemirskog broda. Grandiozan put koji moraju da prođu naučnici, danas je postao nešto kraći zahvaljujući koraku, koji je učinio lukavi „Ženja Gustman“.
Boris Pavliščev,
Izvor: Glas Rusije
