Izvor: Politika, 21.Mar.2010, 23:24 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zemljinih posestrima koliko poželiš
Astronomi su prvi put u prilici da pažljivo prouče kolebanja temperature na jednoj planeti izvan Sunčeve porodice (ekstrasolarna). Kako su to izveli, ako je ona 1.500 svetlosnih godina daleko od nas?
I do sada su se dovijali na razne načine, a najnoviji koji je sve češće u opticaju naziva se, u najslobodnijem tumačenju, prolazak ispred matične zvezde. Novootkrivena (Koro-9b, prema istoimenoj letelici koja ju je usnimila) izaziva nešto nalik malenom pomračenju. To ni >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << izdaleka nije kao kada Mesec zakloni Sunce, a na Zemlji nakratko nastane tama, ali se, u suštini, ne razlikuje. Kružeći oko zvezde nalik našoj, izgleda kao veća crna tačka na sjajnom disku.
Posmatrajući je kako kruži, istraživači iz Instituta za astrofiziku na Kanarskim ostrvima zaključili su da je veličine i sastava poput Jupitera ili Saturna i da je okružuju visoki oblaci vodene pare. A obleće putanjom koja je bliže nego Merkur Suncu. Brže-bolje su izračunali da se površinska temperatura kreće u rasponu od 23 ispod nule do 157 Celzijusovih stepeni iznad nule!
Iako je među više od 400 opaženih ekstrasolarnih planeta priličan broj sa umerenim temperaturama, tek sada astronomi mogu pobliže da je osmotre i prouče jer Koro-9b prolazi ispred vlastite zvezde praveći krug za 95 dana.
Sasvim je jasno da tamo nema života, ali se ne isključuje da uslovi za opstanak postoje na nekom od njenih pratilaca (sateliti), pod uslovom da je to nebesko telo stenovito. Zato će osmatrači ubuduće tražiti i najmanje nagoveštaje „nadvlačenja konopca” između planete i pratioca, slične igre u kojoj se od svojeg postanka nadmudruju Zemlja i Mesec.
Početkom prošle godine ista svemirska osmatračnica (CoRoT) otkrila je i prvo nebesko telo van Sunčeve porodice s gustinom približnom Zemljinoj, koje je dobilo ime Koro-7b. To je krupnija posestrima naše planete, zbog čega je svrstavaju u Superzemlje. Uzevši u obzir masu i prečnik, sračunali su koliko je sabijena – 4,7 grama po kubnom santimetru, čime je zavredila da bude smatrana stenovitom. Većina do sada otkrivenih su veoma krupne, nalikuju gasovitom divu Jupiteru.
Mereno kosmičkim aršinom, najnovija obleće na veoma malom rastojanju od matične zvezde (nešto manje, hladnije i mlađe od naše – starosti milijardu i po godina), na oko 2,5 miliona kilometara, što je maltene 23 puta kraće od udaljenosti Merkura od Sunca! Izgleda kao da se priljubila uz svoju zvezdu.
Zbog tolike blizine uhvaćena je u svojevrsnu „plimsku zamku” besomučno jureći 700.000 kilometara na sat (sedam puta brže od Zemlje), s jednom stranom stalno okrenutom „zvezdanoj peći”. Temperatura na površini premašuje 1.000 Celzijusovih stepeni, pa se kamenje topi i ključa u vidu lave, što uveliko podseća na Danteove (Aligijeri) opise pakla. Na suprotnoj je hladno, stoga se veruje da su se tamo uobličile planine.U struku je 80 posto punija od naše.
Zemlja odavno nije usamljena, ima ko zna još koliko bližih i daljih rođaka u kosmičkom beskraju. Čuveni lovac na planete Majkl Mejer sa Univerziteta Arizona (SAD) ustanovio je početkom prošle godine da na oko, najmanje, petini zvezda nalik našoj u Mlečnom putu vladaju pogodni uslovi za oblikovanje stenovitih planina, moguće da je ih bude trostruko više (60 odsto).
Za posmatranje je korišćen svemirski teleskop „Spicer” koji je u stanju da svojim „infracrvenim očima” (detektori) uoči toplotu u kosmičkoj prašini. Vruća treba da nagovesti postojanje materijala koji kruži na razdaljini uporedivoj sa Zemljinom i Jupiterovom.
Prva Superzemlja uočena je pre četiri godine, u astronomskim razmerama, maltene iza našeg kosmičkog ćoška (15 svetlosnih godina daleko). U prečniku je dva puta šira i približno šest puta teža (5,9).
Pronalaženjem takvih „kosmičkih stena”, na kojima bi se život začeo i opstao, ljudi će se primaći vlastitim hemijskim i biološkim korenima u svekolikom beskraju. Skorašnji nalazi nagoveštavaju da u kosmosu obitava mnoštvo zemljolikih planeta. Naučnici veruju da su sada na korak bliže odgovoru na zavetno pitanje: Da li smo sami u kosmosu?
Stanko Stojiljković
[objavljeno: 22/03/2010]
