Izvor: Vostok.rs, 18.Jun.2014, 16:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zemlja dijamanata - kimberlitska cev „Mir“
18.06.2014. -
12. juna 1955. godine sovjetski geolozi otkrili su kimberlitsku dijamantsku cev „Mir“, koja je dobila svoj naziv prema sadržaju telegrama, koji su naučnici uputili 13. juna.
On je bio šifrovan, i tekst je bio sledeći: „Zapalili lulu mira, duvan odličan!“ Nakon milijardi godina, vulkanske erupcije izbacuju dijamante iz zemaljskih dubina na površinu. U ovom procesu formiraju se nalazišta dijamanata – kimberlitske cevi. Ove cevi, ili dijatreme („otvor“, >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << „rupa“) imaju oblik vertikalnih kanala koji vode u dubinu zemlje. Prvo primarno nalazište dijamanata, koje je otkrio čovek, je kimberlitska cev na jugu Afrike, u provinciji Kimberli. Kimberli je i dao naziv ovim geološkim cevima, a ruda, koja sadrži dijamante dobila je naziv - kimberlit. Cev Kimberli je otkrivena 1871. godine, a razrađena je tek 1914. godine. Tokom ovog vremena ovo nalazište je dalo preko 14,5 miliona karata dijamanata. Sada su u svetu poznati hiljade kimberlitskih cevi različitih kapaciteta. Tri najpoznatija primarna nalazišta su Mvadui ( Mwadui ) u Tanzaniji, „Udačnij“ kimberlitska cev u Jakutiji, i „Mir“, takođe u Jakutiji. Jakutija je jedan od najpoznatijih rudonosnih prostora. Upravo ovde, u blizini grada Mirni, nalazi se najveće po ukupnim zalihama nalazište dijamanata. Po zalihama dijamanata Rusija zauzima prvo mesto u svetu, i oni čine gotovo 60% svetskih zaliha. Veći deo ruskih zaliha, oko 80% - koncentrisan je u Republici Saha (Jakutija), manji – u Arhangeljskoj oblasti i veoma neznatan deo u Permskom kraju. 17. marta 1949. godine počela je Amakinska istraživačka ekspedicija, na čelu koje je bio naučnik, geolog G. Fajnštejn.
Zadatak ove ekspedicije je bio u istraživanju teritorije Jakutije, u toku reke Vilka. Takođe su zadaci ekspedicije obuhvatali i otkrivanje nalazišta dijamanata. 7. avgusta 1949. godine geolozi su otkrili prvi dijamant, i upravo nakon ovog događaja počele su velike po prostoru i intenzitetu aktivnosti na iznalaženju ležišta dijamanata. Već nakon godinu dana, ekspedicija dobija status državnog značaja, i istraživačke aktivnosti su prešle na teritoriju Irkutska. Istraživačke aktivnosti su vođene i u zapadnoj Jakutiji. Već 1955. godine Amakinska ekspedicija je otkrila najveća nalazišta dijamanata – „Mir“, „Sitikanski“, „Udačnij“.
Upravo nakon otkrivanja nalazišta „Mir“, 13. juna 1955. godine geolozi su poslali sada svima poznati šifrovani radiogram, koji je glasio: „Zapalili lulu mira, duvan odličan!“. Razrada nalazišta „Mir“ odvijala se u neverovatno teškim uslovima. Za uklanjanje slojeva „večitog leda“, odnosno permafrosta, koji je prekrivao kimberlitsku cev, bio je korišćen dinamit. Tokom prvih godina, ovo nalazište je davalo oko 2 kilograma dijamanata godišnje. To je bilo 1960-tih godina. Istina samo 20% moglo je naći primenu u proizvodnji brilijanata za nakit. Ovi dijamanti su išli na brušenje i dospevali u obliku nakita u juvelirske salone. Ostali dijamanti su imali industrijsku namenu. 23. decembra 1980. godine otkriven je najveći dijamant na nalazištu „Mir“, težine preko 68 grama, odnosno 342 karata.
Aktivan rad na ovom nalazištu odvijao se od 1957. do 2001. godine, i za to vreme je na ovoj kimberlitskoj cevi dobijeno dijamanata u vrednosti 17 milijardi dolara. Tokom godina, otvoreni rudarski kop se znatno proširio, tako da su kamioni, koji su dopremali rudu kretali putem u obliku spirale. Kompanija „ALROSA“, vlasnik nalazišta, 2001. godine donela je odluku o prekidu rada otvorenog kopa, jer je on prestao da bude efikasan. Takođe, već je bilo poznato, da se dijamanti ovde nalaze na dubini oko 1 kilometara, i za proizvodnju je otvoren podzemni jamski kop, koji je počeo sa radom 2012. godine. Za sve vreme rada kimberlitske cevi, izneto je preko 350 miliona kubnih metara rude. Sada je dubina kopa – 525 metara, prečnik 1200 metara. Južnoafrička kompanija De Beers bila je veoma zabrinuta pojavom na svetskom tržištu novog dijamantskog giganta. Rukovodioci kompanije su se 1975. godine dogovorili sa rukovodstvom SSSR o poseti južnoafričke delegacije radi upoznavanja sa radom na kimberlitskoj cevi „Mir“. Ambasadori dijamantske kompanije planirali su posetu naselja Mirni.
Međutim vlada SSSR nije želela da delegaciji otkrije svoje tajne, tako da je delegacija tri dana boravila u Moskvi na obilasku grada, ekskurzijama drugim sličnim aktivnostima. A kada se delegacija uputila na nalazište Mirni, imala je na raspolaganju nekih pola sata za nadletanje, jer je povratni let bio istog dana. Uprkos tome afrički stručnjaci su bili zapanjeni dimenzijama onoga što su uspeli da vide. Posebno su bili zapanjeni time, jer se za obradu rude nije koristila voda, što se aktivno praktikovalo u njihovoj kompaniji. Oni nisu uzeli u obzir, da se ovo nalazište nalazi na Severu, gde je preko pola godine temperatura u minusu, i tehnološki je nemoguće koristiti vodu. Ambasadori De Beers su smatrali da je to nou-hau SSSR i nekoliko godina su pokušavali da organizuju ovu tehnologiju na svojim nalazištima. Nedavno se pojavila ideja daljeg korišćenja kimberlitske cevi „Mir“ – fantastičan projekat stvaranja u krateru ekološkog grada. Sa gornje strane je predviđena izgradnja specijalne providne kupole. Krov će biti opremljen solarnim akumulatorima, jer bez obzira na surove klimatske uslove, u Jakutiji vlada pretežno sunčano vreme.
Energija, koju bi davali akumulatori, prema proračunima, bilo bi dovoljno za normalne uslove života ljudi ispod kupole. Ceo prostor u krateru, prema arhitektonskim planovima, biće podeljen na tri nivoa, od kojih će gornji biti predviđen za boravak ljudi. Srednji će biti predviđen za zelene šumske površine, gde će se odvijati prečišćavanje vazduha i proizvodnja kiseonika. I najzad donji nivo je predviđen za proizvodnju hrane. Ukupna površina ovog „naselja“ iznosiće oko 3 miliona kvadratnih metara. Projekat je predviđen za stanovanje do 10 hiljada ljudi. Ali za sada je to još uvek samo projekat.
Marija Ivanova,
Izvor: Glas Rusije
