Izvor: Vostok.rs, 10.Jun.2011, 19:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Žega za čitavo čovečanstvo
10.06.2011. - Klima i štetni gasovi prete poljoprivrednom krizom, glađu i žeđu
Neviđena žega može da postane za stanovnike Zemlje norma. Do takvog zaključka došli su sručnjaci Stenfordskog univerziteta, analizirajući dinamiku promene klime. Po njihovim podacima, žega kakve ranije nije bilo može da se ustali u Africi i Aziji već u narednih 20 godina. A stanovnici Evrope i Severne Amerike osetiće kardinalne promene vremena za 60 godina.
Naučnici su obradili >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << arhivske podatke meteoroloških stanica po čitavom svetu i istražili oko 50 klimatskih modela. Na kraju je pošlo za rukom da se utvrdi da se tropski delovi Zemlje zagravaju tako brzo, da već u narednih 25-30 godina većina letnjih sezona biće ekstremna po visokim temperaturama. Tako će čovečanstvo morati da se navikava da živi u uslovima kada je svako novo leto toplije od prethodog. A najhladnije leto u tom periodu će biti toplije od najtoplijeg u poslednjih 50 godina, rezimirao je šef istraživačke grupe Stenfordskgo univerziteta Noj Difenbau.
Žega je 2003. godine u Italiji i Francuskoj odnela preko 40 hiljada života. Ništa manje pogubna po razmerama nije bila žega 2010. u Rusiji, koja je izazvala smrt preko 10 hiljada ljudi. Njen uticaj na privredu oseća se i danas – izvoz ruskih žitarica će započeti tek 1. jula, posle skoro godišnjeg embarga, ističe partner kompanije 2K Audit – Poslovne konsultacije, Ivan Andrejevski.
Globalno zagrevanje, po mišljenju eksperata, odraziće se na Rusiju, posebno na njene južne poljoprivredne regione, krajnje negativno. Ipak za ostalu teritoriju povećanje temperature može da znači početak prave renesanse, smatra Ivan Andrievski.
Vrlo veliki deo teritorije kod nas zauzimaju hladni regioni, ako se tamo desi zagrevanje, oni će biti naseljeniji, što će stvoriti perspektivu za rusku ekonomiju. I mnogi naučnici govore da ova perspektiva može da izbaci Rusiju na prednje pozicije.
Zagrevanje može da promeni i privrednu strukturu, što će takođe nivelisati njegove negativne posledice, prestpostavlja direktor Centra za ekonomska istraživanja Moskovske finansijsko-industrijske akademije Sergej Moisejev.
Zbog dugotrajnog zimskog perioda kod nas u zemlji prilično su veliki troškovi na remont puteva, na čišćenje snega i slično. A ako temperatura bude kao u Južnoj Evropi, troškovi na remont puteva i bitno će se smanjiti. Isto je sa troškovima za komunalne usluge. Pošto bitni troškovi otpadaju na struju i vruću vodu.
Ipak u celini naučnici se slažu da će masovno zagravanje planete biti za nju i za njene stanovnike teško iskušenje. Žega će provocirati nedostatak vode u Aziji, gde živi veći deo čovečanstva. Pri tome će se desiti ozbiljne promene u strukturi tla, koje neće dobijati vlagu, što takođe preti poljoprivrednom krizom i glađu. U tom kontekstu ekonomisti već prorađuju sheme pomoći regionima koji se nalaze u grupi rizika. A ekolozi upozoravaju da ima šanse da se spreči katastrofa. Po njihovim podacima, ako se bar ograniči izbacivanje izduvnih gasova na polovinu, sredinom veka prognoza može da bude optimistična – talasi žege nikuda neće nestati, ali će biti tretki – jednom u 20 godina.
Izvor: Golos Rossii, foto: © SXC.hu
.jpg)
