Izvor: Politika, 18.Feb.2011, 23:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zavirivanje u devičanstvo
Ruski naučnici su nadomak najvećeg netaknutog skladišta slatke vode na svetu, jezera Vostok na Antarktiku, zarobljenog maltene 4.000 metara ispod večitog leda. Ima li dole ikakvih živih organizama?
Svrdlo moćne bušilice stiglo je nadomak devičanske tajne, najvećeg podzemnog jezera na svetu – Istok (Vostok) na Antarktiku, dugačkog 250 i širokog 50 kilometara, vekovima skrivenog ispod 3.600–4.000 metara debelog večitog leda. I trećeg po zapremini na našoj planeti.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
Zašto su se ruski naučnici namerili da izbuše prvu rupu do netaknutog staništa živog sveta u koje niko nikada nije zavirio?
Iskreno govoreći, nisu ni znali šta se nalazi na tolikoj dubini kada su pre više od pet decenija, utrkujući se sa Amerikancima i ostalima, iznad neznanog ledenog jezera podigli svoje privremeno boravište. Hitajući da 1958. označe najjužniju tačku na Zemlji stigli su na Južni magnetni pol.
Ranih devedesetih počeli su da buše ogromne ledene naslage u potrazi za zarobljenim mehurićima vazduha, a na osnovu kojih bi – kao da zaviruju u nesvakidašnju „vremensku kapsulu” – odgonetnuli klimatske (ne)prilike pre četiri stotine hiljadugodišta. I čekalo ih je iznenađenje – umesto vazdušnih mehurića, našli su krupne kristale smrznute morske vode.
Najprostranija pustinja
Smesta su shvatili da su dospeli do tavanice ogromnog zaleđenog jezera, što je kasnije potkrepljeno satelitskim snimcima, i odlučili su da načine bušotinu do same vode.
Iskrslo je neizbežno pitanje da li dole obitavaju ikakvi živi organizmi. Ukoliko ih ima, to su nesumnjivo nekakvi mikrobi. Ali nije nimalo lako pretpostaviti koliko su stari. Izvesni istraživači zamišljaju da vazduh nije prostrujao, najmanje, 15 miliona godina, iako se voda menjala svakih desetak hiljada godina.
Ispostavlja se da je korito jezera drevno, a voda znatno mlađa!
Kako je to moguće?
Malobrojni znatiželjni tragači iz neke od osam zemalja tek su zagrebali, tu i tamo, zamrznuti pokrivač najnenaseljenijeg kontinenta, nedirnuto carstvo raznoraznih divljih životinja.
Na Antarktiku su padavine veoma retke, ograničene su na priobalje, zbog čega ga smatraju najvećom pustinjom na planeti – čak 98 odsto površine prekriveno je ledom, što predstavlja izvorište 70 posto slatke vode. Ukoliko bi se sav prekrivač otopio, svetska mora i okeani narasli bi za 60 metara!
Jezero Vostok, čija je voda prebogata kiseonikom (50 puta više nego u ijednom slatkovodnom), otkriveno je 1996. godine. I nije usamljeno: do sada ih je izbrojano 150 ispod debelog leda.
Iznad neobične vodene oaze izmerena je, inače, najniža temperatura do sada na Zemlji – 89 Celzijusovih stepeni ispod nule! Zašto se voda nije zamrzla, ako prosečna temperatura nikada ne prelazi – kako se procenjuje – treći podeljak ispod nule?
I pritisak i toplota
Odgonetka se, s jedne strane, krije u velikom pritisku ledenog pokrivača, a s druge u toploti koju planeta ispušta iz vlastite nutrine. Ostaje da sačekamo prve nalaze koji će razotkriti mnoge tajne, možda i čudesni splet podzemnih reka koje Vostok (najveća dubina iznosi 600 metara) povezuju sa ostalim subglacijalnim jezerima na Antarktiku.
Uzimanje uzoraka nije išlo sasvim glatko, ruski naučnici su utrošili više od decenije smišljajući kako provrteti toliko duboku rupu, a da ničim ne ugroze živi svet jezera. Početkom januara su nastavili. Otkuda tolika strepnja?
Prva je nametnuta samim bušenjem za koje su sagoreli više od 53.000 litara kerozina i gasa freona (vrsta ugljovodonika), čija je uloga da spreči zaleđivanje bušilice. Druga proističe iz pretpostavke da je voda u jezeru prepuna gasa i da će kao šampanjac iz boce kroz najdublju bušotinu na svetu pokuljati ka vrhu. Nastao bi neobični gejzir koji bi uveliko ispraznio ogromno vodeno skladište (5.400 kubnih kilometara).
Hoće li se jedno ili drugo dogoditi, uskoro ćemo saznati.
--------------------------------------------------------------------------------
Bušenje prekinuto
Na 29 metara od vode ruski istraživači su, zbog nevremena, obustavili bušenje. Bušotina bi trebalo, kako se procenjuje, da bude duboka 3.749 metara. Bušenje se izvodilo na 40 Celzijusovuih stepeni ispod nule, što je dvostruko i pride niže od najniže temperature ikad izmerene na našoj planeti, upravo u blizini jezera Vostok: 89,2 Celzijusova stepena ispod nule.
Stanko Stojiljković
objavljeno: 19.02.2011.
