Izvor: Vostok.rs, 30.Mar.2013, 19:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zarobljeni od strane bioritma
30.03.2013. -
Ljudi koji kasno zaspe i kasno se bude imaju veće šanse da se obogate nego oni koji se rano bude. Do takvog su zaključka došli španski naučnici. Objašnjenje je jednostavno: oni koji vole da duže spavaju sposobniji su za rad.
Svet je prožet napravednošću. Ako se ne uzimaju u obzir sitnice poput kašnjenja vozova ili zaboravljenog novčanika, ispada da veći deo nedaća ima poznati naziv – «diskriminacija». Reč je o teškom životu prvih - u svetu, >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << prilagođenom za druge. Ljudi, koji se kasno bude, svaki dan su diskriminirani u mnogim ustanovama (bankama, ambulatama itd.), koje se zatvaraju u šest-sedam veče, odnosno, rade, uzimajući u obzir one, koji rano ustaju. Međutim, pravednost je pobedila! Španski naučnici su odlučili da provere uzrečicu: «Ko rano rani, dve sreće grabi» – te su se ubedili da to u savremenom svetu nije aktuelno. Istraživači iz madridskog univerziteta, testiravši hiljadu tinejdžera, došli su do zaključka da prva kategorija često prevazilazi drugu intelektualno, zato može da računa na prestižniji posao, dakle, veću platu. Pri tome je zanimljivo da predstavnici druge kategorije bolje uče i uspešnije polažu ispite.
Takav rezultat, prema mišljenju stručnjaka, zavisi od toga, što učenje ujutro ne odgovara onima, ko voli da ustaje kasno. Naučnici su takođe objasnili, zašto prva kategorija ima veći nivo intelekta. Prema njihovim pretpostavkama, u prastaro doba znatiželjne ljude je privlačilo sve, što se dešava noću, zato su njihovi potomci nasledili naviku da kasno idu na spavanje. Odnosno, ispada da postoji gen, koji pripada isključivo prvoj kategoriji. To je revolucionarno otkriće japanskih naučnika iz 2001. godine. Ono se zove «gen, koji izaziva sindrom nasledne duže faze sna». Zato je kategorično zabranjeno tražiti od ljudi te kategorije da ustaju rano – to bi moglo da provocira dužu depresiju. Treba im samo naći dostojnu primenu u društvu. Dakle, sve tvrdnje o tome «da je loše kasno ustajati» vredi prevesti na jezik genetskih mehanizama, smatra lekar-somnolog, šef odelenja medicine sna u medicinskoj akademiji «Sečenov» Mihail Poluektov.
- Postoji hronotip, koji određuju, sudeći po svemu, geni, odnosno, hronotip se određuje time, kakvo je za čoveka njegovo unutrašnje danonoćje. Postoje ljudi, kod kojih je unutrašnje danonoćje kraće od 24 sata, dakle, takav je čelovek uveče ili kasno noću već završio svoj okret časova. Njegovo unutrašnje danonoćje se završilo, zato mu se spava, on ide na spavanje ranije, pa i ustaje ranije, zatim počinje aktivno da radi – to je druga kategorija. Međutim, veći deo ljudi spada u prvu kategriju. Njihov period sna-budnosti je duži od 24 časa, odnosno, kada se završava astronomsko danonoćje od 24 sata, njihovo danonoćje još se nije završilo, zato oni nisu protiv toga da rade i dalje ili se zabavljaju.
Naučnici konstatuju: ljudi prve kategorije su češće ekstravertni i stvaralački orijentisani, to su pesnici, glumci i pronalazači, dok su predstavnici druge kategorije činovnici i knjigovođe. Kada je reč o hronotipima, uvek se postavlja pitanje: šta je bolje – da se spada u prvu ili drugu, a možda u treću kategoriju? Odnosno, biti čovek, čiji su aktivni časovi danju. Smatra se da su najstaloženiji, prilagođeni savremenim životnim uslovima upravo predstavnici treće kategorije. Oni mogu da se prilagode bez štete po zdravlje praktično svakom rasporedu, kaže lekar-somnolog Jelena Careva.
- Što se tiče mladih, oni su često aktivni do kasno u noć, odmaraju se noću. To postaje navika, zato se oni nađu u prvoj kategoriji, mada su neki rođeni u trećoj kategoriji. Zato je teško reći da li intelekt utiče na san ili san utiče na intelekt.
Danas hronotipi interesuju ne samo naučnike, u Evropi već davno prilikom zapošljavanja uzimaju u obzir pokazatelje bioritmova potencijalnog radnika. Naprimer, u noćnu smenu primaju pripadnike prve kategorije - procenat škarta i nesreća se znatno smanjuje. Rusi u tom smislu imaju manju sreću, ali ne vredi da se sekiramo. Naučna istraživanja ljudskih bioritmova se vode svuda, zato će eventualno u budućnosti svaki predstavnik svake kategorije imati svoj raspored.
Izvor: Glas Rusije, foto: © Flickr.com/RelaxingMusic/cc-by-sa 3.0
.jpg)
