Izvor: Politika, 06.Maj.2011, 23:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zaboravljanje u magnovenju
Nemački naučnici (Institut „Maks Plank” u Getingenu) prvi put su izračunali da za, otprilike, jedan sekund po pobuđenoj nervnoj ćeliji zauvek iščili bit informacije (poruke) iz ljudskog mozga! Pretpostavlja se da je sada prokrčen put temeljnom razumevanju „nervnog zapisivanja” u moždanoj kori
Kako su naši preci znali da brzo zaboravljamo (a sporo pamtimo)?
Naučnici iz Instituta za dinamiku i samoorganizaciju „Maks Plank” u sastavu Univerziteta >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u Getingenu (Nemačka), koji su to nedavno izmerili, bili su začuđeni brzinom brisanja čulnih nadražaja iz moždane kore. Strujanje elektrohemijskih poruka (signali) u mozgu je u ogromnoj meri zbrkano (haotično).
Uprkos tome, prvi put su sračunali za koje vreme iščezne podatak (informacija) uskladišten u svojevrsnim obrascima neuronskih mreža. Otprilike jedan bit po pobuđenom nervnoj ćeliji u sekundi, da se izrazimo tehnološkim rečnikom, što je iznenađujuće brzo. Svoje zapažanje su krajem minule godine obelodanili u uvaženom časopisu „Fizikal rivju leters”.
Dva milenijuma, naime, vladalo je mišljenje da kroz nerve protiče neopipljivi i nevidljivi animalni duh i prenosi informacije u vezi sa stanjem i delanjem svih delova našeg tela. Tek sredinom 19. veka fizičari i fiziolozi su uporedo utvrdili da se to obavlja u vidu električnih impulsa, a krajem istog stoleća da se oni pojavljuju kao promene potencijala (tzv. akcioni potencijal) u ćelijama nazvanim neuroni.
Koloplet nerava
Nervni sistem je u celini sačinjen od nervnih i specifičnih ćelija koje ih okružuju i štite, a svaka je funkcionalna jedinica koja sa ostalima u ljudskom mozgu čini ogromnu mrežu. U osnovi su slične drugim ćelijama – obavijene su polupropustljivom membranom (opnom), a u samom telu nalazi se jedro okruženo citoplazmom.
Nervi, međutim, imaju naročite produžetke: dendrite i aksone. Prvi primaju poruku, drugi je prenose susedima u vidu električnih signala. Veza između neurona ostvaruje se preko tzv. sinapsi, malih proširenja na krajevima dendrita i aksona, kod kojih se prenošenje impulsa ostvaruje kao elektrohemijski proces. Brzina je drugačija za različite neurone – od 0,6 do 120 metara u sekundi.
Mozak pamti (kodira) u vidu električnih promena (puls) koje je moguće na grafikonu prikazati linijom s naglim skokovima (šiljci). Svaki je, inače, obdaren sa oko sto milijardi povezanih nerava koji u isti mah i primaju i odašilju (prijemnik i odašiljač), a u osobitim uslovima prosleđuje samo svoj signal. Džinovski koloplet je, dakle, preplavljen mnoštvom pristižućih i odašiljućih poruka u svakom trenu.
Svaki obrađeni delić informacije stvara vlastiti uzorak veza, što ukazuje na to da li je neuron i kada uključen u slanje. Drugim rečima, obrazac predstavlja neku vrstu zapisnika zbivanja (protokol) koji beleži promene u protoku informacije među nervnim ćelijama.
Nervno zapisivanje
Koliko je takav otisak pouzdan? I najmanje odstupanje u „neuronskom ćaskanju” može da uzrokuje nastanak drugačijih obrazaca, nalik uplitanju ma kojeg pojedinca u nečiji razgovor. Konačna pouka je, prema tome, sasvim preinačena. U nauci se takvo stanje naziva neredom ili haosom, iz tog razloga nije moguće na duži rok predvideti kako će se pojava odvijati (dinamika), nasuprot nehaotičnim (tzv. stabilnim) događanjima u mozgu u kojima su pogreške znatno ređe.
Čak i više: kao plod malih grešaka upamćeno će se postepeno izgubiti.
Ponašanje pojedinačnih nerava veoma malo ili nimalo može da deluje na sveobuhvatnu sliku događanja. Najnoviji nalazi iz Getingena obelodanili su da su zbivanja u moždanoj kori, glavnom središtu spajanja i prespajanja, uveliko nasumična. Istraživači su u svojim izračunavanjima prvi put upotrebili verodostojne predstave (modele) neurona, što je bilo od suštinske važnosti. Pokazalo se da su se nervi uključivali kada je podražaj (potencijal) prekoračio kritičnu vrednost. I to je bio jedini način da se tačno uhvati kada je nervna ćelija postala aktivna.
Prethodna proučavanja nisu uzimala u razmatranje kada se i u kojim uslovima ispoljavao vrhunac nervnog pobuđivanja (iskakao šiljak). Getingenski naučnici su, najzad, uspostavili osnovu na kojoj su izračunali stopu brzine zaboravljanja, za koju kažu da je iznenađujuće velika. Približno jedan bit u sekundi informacije zauvek nestane u jednoj uključenoj nervnoj ćeliji. Ispostavlja se da nestane za isti toliki odsečak vremena iz mozga za koliki je pristigla preko čula! Koliko je brzo stigla, toliko brzo je isparila.
Pretpostavlja se da je sada prokrčen put temeljnom razumevanju „nervnog zapisivanja” u moždanoj kori koja je, po svemu sudeći, prevashodno prilagođena obradi kratkih opažanja iz spoljašnjeg sveta.
------------------------------------------------------------------
Brisanje za života
Bit najmanja je jedinica informacije u računarstvu, a predstavlja količinu potrebnu da se razlikuju dva međusobno isključiva stanja, često predstavljana kao „jedinica” (1) i „nula” (0), da ili ne, tačno ili netačno, ima ili nema napona itd.
On se, takođe, koristi kao ime cifre u binarnom brojnom sistemu(sistem sa osnovom 2). Sama reč je prvi put upotrebljena 1948. godine u radu Kloda Šenona (koji je rekao da reč potiče od Džona takija) i nastala je sklapanjem početka engleske reči „binarna” i kraja reči „cifra” ili „jedinica” na engleskom jeziku (binary digit ili binary unit).
Koliko se podataka izbriše u toku prosečnog ljudskog života (70 godina) u svakoj nervnoj ćeliji ponasob i u svima zajedno, a ima ih – kako se pretpostavlja – oko sto milijardi u mozgu, koliko i stabala u amazonskoj prašumi?
Stanko Stojiljković
objavljeno: 07.05.2011.
