Izvor: Politika, 23.Apr.2010, 23:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vulkani ne umiru
Ćudi naše planete su nepredvidive, bezbroj puta smo se u to uverili. Šta će se dogoditi ako se razbudi kudikamo opasniji islandski vulkan Laki, koji se neočekivano primirio proteklih decenija, a tek onaj u Jeloustonu (SAD)?
Hoće li se bezopasno brundanje vulkana Ejafjadlajoekudl na Islandu preobratiti u zlokobno riganje koje će uticati na klimatske promene?
Ponovno buđenje iz dvovekovne dremeži jednog od „večitih čireva” na izbrazdanom licu naše planete >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nije, na svu sreću, nikoga usmrtilo. Naučnici nisu, nažalost, u stanju da predvide koliko će iznenadno meškoljenje rimskog boga vatre (Vulkan, jedno od troje dece Jupitera i Junone) na ostrvu „vatre i leda” u Atlantskom okeanu potrajati, iako su najavili smirivanje.
Ćudi naše planete su nepredvidive, bezbroj puta smo se u to uverili.
Vulkani izgledaju kao visoke planine, a zapravo su gomile ohlađene i stvrdnute lave koja je, pod velikim pritiskom, suknula iz Zemljine utrobe. Kroz pukotine ili otvore (krateri) zamašne količine istopljenih stena, prašine i gasova počnu iznenada da kuljaju. Samo dno vulkanskih kupa ispunjeno je magmom i otopljenim stenama koje, zbog snažnog pritiskaljnja izazvanog vrelinom u unutrašnjosti, izdižući se nagore kroz koru (litosfera) izbiju na površinu.
Frenklinov opis
Šta će se dogoditi ako se razbudi kudikamo opasniji islandski vulkan Laki, verovatno povezan tajnim podzemnim kanalima sa svojim susedom, koji se neočekivano primirio proteklih decenija?
Alan Robok s Ratgers univerziteta (SAD) procenjuje da se sadašnje kašljucanje neće odraziti na klimatske (ne)prilike, ali da bi buduće, svakako, moglo imati uticaja.Zašto?
Zato što u atmosferu dospevaju velike količine pepela kamenja, pepela i gasova, od kojih jedan – sumpor-dioksid – u dodiru s vazduhom obrazuje aerosoli, sićušne čestice, čije rasejavanje zaustavlja sunčeve zrake na putu do Zemljine površine. Sumpor-dioksid se, dakle, pretvara u aerosoli veoma otrovne sumporne kiseline koja se ispiranjem taloži u vodi i tlu.
Razorna provala Pinatuba 1991. na Filipinima, na primer, dogodine je oborila je prosečnu temperaturu, a riganje Tambore u Indoneziji 1815. (najjače zabeleženo u ljudskoj istoriji – sedmi od osam podeljaka – u kojem je nastradalo 100.000 ljudi) donelo nam je sledeću „godinu bez leta”! Pinatubo je izbacio 20 megatona svakojakog materijala, a Ejafjadlajoekudl tek jedan postotak od milion tona.
Islandski vulkani su, nema sumnje, dovoljno moćni da deluju i na klimatske promene. Laki je 1783. celu Evropu prekrio sumaglicom, koju je opisao američki ambasador u Francuskoj, jedan od nekolicine „očeva nacije” i čuveni proučavalac elektriciteta (u crtaću se zasluga za otkriće pripisuje mišu Amosu): zahlađenje je promenilo tok monsunskih kiša, urodivši sušom i glađu u Indiji i Egiptu.
Nikada ne zamiru
Možete li zamisliti koliko bi ljudskom rodu naškodilo neobuzdano divljanje nekog supervulkana?
Toba na indonežanskom ostrvu Sumatra (Indonezija ima najviše živih vulkana zabeležih u istoriji – 76) raznela je pre 69.000 do 77.000 godina planinu i načinila udubljenje prečnika sto kilometara. Stub prašine i pepela uzdigao se 50 kilometara u visinu oslobodivši, pored ostalog, više od tri milijarde tona (3.000 megatona) sumpor-dioksida, jednog od najpogubnijih gasova, čija je količina stotinu puta premašila poznate erupcije – Vezuva 79. ili Krakataua 1883.
Veliko stradanje desilo se pre, otprilike, 60 miliona godina na Dekanskoj visoravni u Indiji, jer je lava u nekoliko velikih izlivanja prekrila milion i po kvadratnih kilometara. Pustošenje se poklopilo s čuvenim pomorom dinosaurusa na razmeđi krede i tercijera, za koje se najviše okrivljuju udar asteroida, a ne isključuje se ni upliv vulkanskog pira.
Nešto skromnije zabeleženo je pre 640.000 godina u Nacionalnom parku Jelouston kada je u vazduh ispušteno 1.000 kubnih kilometara materijala. Vulkanolozi upozoravaju da bi slično pustošenje moglo ponovo da zadesi isto područje, na šta upućuje skorašnje podrhtavanje tla. Pepeo i prašina debljine jednog metra, kako se procenjuje, pokrili bi pola SAD. Jeloustonski pospani div razgoropadi se u razmacima od 600.000 godina. Niko ne zna s kojih razloga je toliko okasnio.
Ostrvo Tera u arhipelagu Santorini, u Egejskom moru, raznelo je u deliću sekunde podzemno divljanje između 1645. i 1500. godine pre Hrista, čija je razarajuća snaga nadmašila nekoliko stotina atomskih bombi.
Vezuv je 79. usmrtio hiljade žitelja rimskih gradova Pompeja i Herkulanum, a Krakatau (Indonezija) je 1883. podigao cunami visok 40 metara koji je stigao do Arabijskog poluostrva i usput usmrtio 34.000 ljudi. Novarupta na Aljasci je 1912. izbljuvala 12,5 kubnih kilometara magme i pepela koji su prekrili 7.800 kvadratnih kilometara (dubina nanosa dostigla je tridesetak santimetara).
U supervulkane ubrajaju još Svetu Jelenu koja se ozbiljno razbesnela 1980.
Zapamtite: vulkani nikada ne umiru, samo se na kraće ili duže vreme – pritaje.
------------------------------------------------
Munkovo nebo
Retki srećnici uživali su minulih dana u nesvakidašnjim zalascima sunca na Islandu koje se probijalo kroz guste oblake prašine i dima. Izvesni estetičari su pre nekoliko godina obelodanili da je krvavo nebo na čuvenoj Munkovoj (Edvard) slici „Krik” posledica erupcije vulkana Krakatau 1883. Poznato je da je posle toga dve godine video plavi mesec.
------------------------------------------------
Empedoklov skok
Prema predanju, grčki filozof Empedokle iz Agrigenta na Siciliji (prema Aristotelu, utemeljivač retorike), bacio se u grotlo Etne verujući da ljudi žive na tlu, a bogovi u tananinoj tvari – vatri.
Stanko Stojiljković
[objavljeno: 24/04/2010]
