Izvor: Politika, 05.Okt.2011, 00:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vratari-čuvari našeg tela
Rasvetljavanje tajne delovanja dveju odbrambenih linija protiv opasnih i smrtonosnih uljeza donelo je Nobelovu nagradu za medicinu 2011. trojici imunologa
Imunolog Ralf Stajnman, poreklom iz Kanade, ostaje na spisku nobelovaca za medicinu ili fiziologiju u 2011, iako je tri dana pre proglašenja imena slavodobitnika preminuo. Predstavnici Nobelovog komiteta su to, nažalost, saznali tek u ponedeljak kada su ga pozvali. Uobičajeno je, naime, da se ni sa kim ko je predložen pre >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << toga ne stupa u vezu.
Druga dvojica slavodobitnika, Amerikanac Brus Batler i Luksemburžanin Žil Ofman, podeliće preostalu polovinu novčanog iznosa. Čime su to sva trojica doprineli medicinskoj nauci?
Neverovatni gen
Svaki od trojice dobitnika nagrade je iz svojeg istraživačkog ugla rasvetlio tajnu kako se naše telo brani od opasnih, često smrtonosnih uljeza koji ga napadaju – bakterija, virusa, gljivica i parazita. U svačijem organizmu postoje, uslovno rečeno, dve linije urođene odbrane (imunološki sistem). Ustrojstvo prve odgonetnuli su Batler i Ofman, a druge Stajnman.
Ofman je još 1996. u čuvenom časopisu „Sel” obelodanio otkriće da gen nazvan „neverovatni” ili „veliki” (na nemačkom: Toll), uključen u razviće zametka (embrion), igra ključnu ulogu u organizovanju imunološke odbrane protiv bakterija i gljivica u voćnim mušicama. Jedinke koje ga nisu imale (mutirane) nisu preživele zarazu.
Batler je dve godine kasnije u časopisu „Sajens” obelodanio promenu (mutacija) u drugom genu, prozvanom „prijemnik (receptor) sličan velikom (ili Toll-u)”, s važnim zadatkom u telesnoj odbrani miša. Prethodno je tragao za receptorom što vezuje bakterijsko jedinjenje lipopolisaharid, uzročnika tzv. trovačkog šoka, preteranog odgovora imunološkog sistema koji se može okončati uginućem.
Imunološko pamćenjeU proteklom veku usledila je poplava otkrića srodnih činilica imunološkog sistema, korak po korak.
Ralf Stajnman je prvi uočio i proučio ćelije nalik dendritima (kratki produžeci iz telašca neurona) koje učestvuju u podsticanju svojih posestrima, nazvanih T-ćelije, čiji je zadatak da usmeravaju druge da presreću i usmrćuju uljeze.
Naučnici su dugo tragali za vratarima-čuvarima imunološkog odgovora koji na svojevrstan način uzbunjuju i uključuju sveopštu telesnu odbranu. Zašto je takvo saznanje veoma korisno? Zato što otvara široke ulice za osmišljavanje novih postupaka predupređivanja i lečenja svakojakih zaraza, raka i zapaljenja u čovekovom organizmu. Kako god to imenovali, okruženi smo nepreglednom vojskom raznoraznih nevidljivih uzročnika najtežih oboljenja.
Prva linija naše odbrane jeste urođena otpornost: može da uništi nadiruće mikroorganizme i da izazove zapaljenje koje zaustavlja taj juriš. Ako je mikroorganizmi probiju, u pomoć se pozivaju antitela i tzv. ćelije-ubice da razore zaražene posestrime. Posle odbijenog nasrtaja zaraze, naš imunološki sistem sačuva svojevrsno pamćenje na temelju kojeg se brže i delotvornije suprotstavlja sledećem napadu.
Obe odbrambene linije ujedno predstavljaju pretnju za naš organizam. Kako?
Ukoliko je prag uzbunjivanja i uključivanja suviše nizak ili odbranu pokrenu unutrašnji (endogeni) uzročnici, pojavljaju se raznorazna zapaljenja.
Stanko Stojiljković
objavljeno: 05.10.2011
