Izvor: Politika, 12.Mar.2011, 00:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Virus udari, bakterija nokautira
Prof. dr Zoran Radovanović, naš ugledni epidemiolog: „Proizlazi da smo mi stolećima veštački održavana vrsta, zato moramo stalno da iznalazimo načine za pariranje virusima koji ne prestaju da se prilagođavaju.”
Stiže li nam u pohode novi supergrip? Spoj svinjskog i ptičjeg, prema opisu američkih naučnika koji su pokušali to da dočaraju.
Sezonski je, očigledno, na izdisaju, za koji dan sećaćemo ga se kao lanjskog snega.
Naš sagovornik Zoran >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Radovanović savetnik je Univerziteta Harvard, a redovni profesor epidemiologije bio je na medicinskim fakultetima u Beogradu i Kuvajtu. Predavao je na još nekoliko univerziteta u zemlji i inostranstvu, napisao oko 300 naučnostručnih radova (uključujući tridesetak monografija) i napisao sve domaće udžbenike iz svoje oblasti za poslediplomske i gotovo sve za dodiplomske studije.
Krajem prošle godine objavio je knjigu (izdavač „Arhipelag”) s jednostavnim naslovom – „Grip”, u kojoj je nadahnuto, poučno i zanimljivo dočarao zaraznu bolest koja je najčešća u zimskim mesecima.
Očekuje li nas uskoro „epidemiološki Armagedon” – spajanje virusa ptičjeg i svinjskog gripa u supervirus – kao što je to nedavno objavljeno?
Mnogo je tipova virusa ptičjeg gripa, ali se u današnje vreme obično misli na H5N1. Od 1997. godine, kada se pojavio među ljudima, do 1. marta ove godine, on je u svetu odneo 310 života, što ne ostavlja poseban utisak. Ali valja imati u vidu da taj broj treba podeliti sa zvanično prijavljenih 525 bolesnika. Mada je stvarno obolelih, bez sumnje, više nego što je zabeleženo, strah izaziva saznanje da, proizilazi iz srazmere, ne preživi ni svaki drugi zaraženi.
Srećna je okolnost što virus napada donje delove disajnih puteva, odakle se teže prenosi na bližnje. Međutim, stalno se nadvija opasnost da bi u prirodi moglo da se ponovi ono što je laboratorijski već pokazano, da dođe do pojave hibridnog soja koji bi sjedinio osobine svojih „roditelja” – fatalnost virusa ptičjeg gripa i lakoću prenošenja virusa sezonskog gripa. U pitanju je protein PB2 sadržan u virusu H3N2, koji je odgovoran za lakoću prenošenja. Kako vreme prolazi, rizik da spontano do toga dođe sve je manji, ali postoji.
S kojih se razloga grip svake godine menja? Odakle on, uopšte, potiče?
Tip „A” virusa gripa, epidemiološki najznačajniji, kruži u složenom i raznovrsnom ekosistemu koji obuhvata ne samo brojne ptice i sisare, već i neživu sredinu (blato, voda). Prirodni rezervoar su divlje ptice, u kojima se nalazi u nestabilnom, skoro difuznom genskom stanju, pa se tek u drugim domaćinima (živini, domaćim životinjama, ljudima) organizuje u osam izdvojenih gena koji su, istini za volju, i sami podložni daljim promenama.
Otuda se taj slabo organizovan genetski materijal u ptici može uporediti s glinom od koje kasnije nastaje testija, tepsija ili dekorativna tvorevina. Drugim rečima, ptičji sojevi su ishodište virusa drugih životinjskih vrsta koji se, u toku daljeg razvoja, sve više razlikuju po epidemijskom potencijalu i efektima na zdravlje.
Koliko je istinito da je virus najopasniji neprijatelj čoveku od njegovog postanka?
To je tvrdnja nobelovca Džošue Lederberga koji je bio zadužen da spreči unos mikroorganizama iz svemira prilikom povratka kosmonauta. U pitanju je, dakle, nesporan autoritet, pa pažnju zaslužuje procena da je virus najveća pretnja opstanku čoveka na Zemlji. Argument mu je da bi se, u odsustvu tehnoloških umeća koja im pomažu da ovladaju prirodom, broj ljudi na planeti sveo na 5–10 miliona, za oko hiljadu puta bio bi manji! Proizilazi da smo mi stolećima veštački održavana vrsta, zato moramo stalno da iznalazimo načine za pariranje virusima koji ne prestaju da se prilagođavaju („usavršavaju”). Bokserskim rečnikom kazano, spuštanje „garda”, makar i nakratko, moglo bi biti fatalno.
A u čijim je rukama odbrana?
Kao kod drugih opasnosti po zdravlje, odbranu diktira farmaceutska industrija. U opticaju su ogromne sume novca, jasno je da i od čistog profita zastaje dah. S pravom upućujemo zamerke tzv. farmakomafiji, ali ne bi bilo razumno zbog toga odustati od sprečavanja i suzbijanja zaraza, kao što ne bi imalo smisla odreći se, recimo, hleba da na nama ne zarađuje pekarska industrija. U svetu se neumereni prihodi proizvođača lekova sve više stavljaju pod kontrolu, nama ostaje da pažnju usmerimo na svoju sredinu jer su tu mogućnosti za mahinacije mnogo veće.
Zašto se kaže da virus zadaje prvi udarac, a bakterija nokautira?
Virusna bolest oslabi organizam, pa bakterijska infekcija koja se nadovezuje dobija znatno teži tok nego što bi ga, inače, imala. Tipičan primer su male boginje koje su u razvijenom svetu blaga bolest (ukoliko se, uopšte, pojave jer se deca štite vakcinom), ali u tropima mogu i danas da liše života svakog četvrtog ili petog obolelog mališana. U područjima gde su se uporedo javljale epidemije malih i velikih boginja dešavalo se da smrtnost bude podjednaka.
Po pravilu se umire od bakterijskog zapaljenja pluća koje usledi u toku ili odmah nakon malih boginja. I obrnuto je istina: bakterijska infekcija, kao što je veliki kašalj, toliko iscrpi bolesnika i sputa njegove odbrambene snage da se često na tu zarazu nadoveže druga, bakterijska ili virusna.
Otkuda to da čovek i svinja lako razmenjuju sojeve gripa? U čemu su slični? Šta nastane kada se svinja istovremeno zarazi i ljudskim i ptičjim sojem?
Slične su određene strukture gornjih disajnih puteva svinje i čoveka koje su važne za prodor tipa „A” virusa gripa. Međutim, presudne su okolnosti. Molekularna epidemiologija je nastala iz traženja odgovora na pitanje zašto pandemije gripa, po pravilu, potiču s Dalekog istoka. Ispostavilo se da tamo skučeno dvorište dele živina, svinje i ljudi, opstajući u bliskom kontaktu.
Ptičji i ljudski sojevi virusa gripa izuzetno retko se direktno razmenjuju između svojih domaćina, ali i jedni i drugi mogu istovremeno da se nađu u organizmu svinje, kao svojevrsnom „biološkom mikseru”. Različiti virusi mogu da razmene svoj nasledni materijal i pomognu stvaranju malog „Frankenštajna”. Tada sledi pandemija.
Kada se proglašava pandemija? Da li je to prošle godine opravdano učinjeno?
Bila je ispunjena školska definicija pandemije kao pojave bolesti na velikim prostranstvima, bar na dva kontinenta, u broju koji prevazilazi očekivanja. Argumenti Svetske zdravstvene organizacije bili su da je to virus gripa koji se razlikuje od prethodnih, da se lako prenosi s čoveka na čoveka i da može da dovede do smrti. Formalni uslovi su, dakle, bili zadovoljeni, mada poslednji, vezan za težinu bolesti, u postojećim propisima nije izričito naveden. Razmišlja se da se kriterijumi promene tako da uključe ne samo pojavu bolesti, već i ozbiljnost njenog toka i ishoda.
Gde se uzročnik gripa prikriva u letnjim mesecima?
Ranije je to bilo predmet nagađanja, danas se zna da se dinamika epidemijskog procesa održava seljenjem virusa s jedne na drugu Zemljinu poluloptu. Virusu odgovara zimsko, hladno i suvo vreme, posebno kada je nestabilno. Smer kretanja je, stoga, suprotan letu ptica selica.
Do sada je osmišljeno 50 različitih vakcina, od prve iz 1890. protiv difterije. Verujete li da je moguće smisliti vakcinu koja će sve oblike gripa podjednako osujećivati?
To je samo pitanje vremena, mada nije izgledno da će biti rešeno za nekoliko godina. Nije tu reč samo o istovremenoj zaštiti od svih oblika gripa, već i o bržoj pripremi i pouzdanijem delovanju. Dragoceno vreme se gubi čekanjem da se virusi namnože u pilećem embrionu, a efekat je mnogo skromniji u poređenju s vakcinama, poput tetanusne, koje pružaju gotovo stopostotnu zaštitu. Znatni pomaci postoje zahvaljujući novim tehnologijama koje se ne zasnivaju na korišćenju kokošjih jaja, a imaju bolji efekat; umesto celih virusa, izdvajaju se samo njihovi delotvorni sastojci.
Zna li se kakav je rasplet prošlogodišnje pometnje i u svetu i kod nas? Koliko je strahovanje preuveličano?
Tačka na sve nedoumice i sumnje biće stavljena u maju, kada svoj završni izveštaj objavi nezavisna ekspertska komisija koju predvodi Harvi Fajnberg, predsednik čuvenog Instituta za medicinu iz SAD. Komisija je ovlašćena da pregleda poverljiva dokumenta, bilo gde da se nalaze, da bi proverila da li je postojao uticaj privatnog biznisa na odluke Svetske zdravstvene organizacije. Nema sumnje da će posao biti savesno obavljen.
Stanko Stojiljković
objavljeno: 12.03.2011.
