Izvor: JelenaPantic.com, 17.Avg.2016, 15:36   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Umetnost uživanja u malim stvarima

Kada ste zaljubljeni u svoj život, kada obraćate pažnju na sebe, na druge i svet oko vas, kada umesto inertnog čekanja preduzimate aktivnosti koje vas opuštaju, vesele, raduju… tada znate kako da “prizovete leptiriće”… i tada budite “leptiriće” u drugim ljudima. Iz knjige “Putovanje u središte srca” Ovo sam napisala odavno,  i dalje stojim iza svakog slova. Kako vreme prolazi sve sam sigurnija da kvalitet svakodnevnog života u značajnoj meri zavisi od toga koliko se potrudimo da ga učinimo posebnim i zanimljivim. Neko će reći- za to treba mnogo vremena i novca. Delimično se slažem. Što više vremena i novca imamo na raspolaganju, možemo sebi da priuštimo više. Ne mislim na stvari, mislim na iskustva. Na iskorake iz svakodnevice koji nas osvežavaju i obogaćuju. Portugal je zemlja koju mnogo volim i za koju me vežu mnoge lepe uspomene. Želim da ponovo odem tamo ali trenutno nemam uslove za to. Potrebno je dosta vremena i novca da bih ponovo priredila sebi jedno tako čarobno iskustvo. I šta sad? Da sedim u Novom Sadu i da tugujem što nisam u Portugalu? Ne, to nije moj stil. Svaki sekund mog života mi je suviše dragocen da bih ga traćila na vajkanje i samosažaljevanje. Umesto toga, uživam uvek tamo gde sam. Najčešće je to u Novom Sadu, gradu u kom sam rođena i u kom živim. Rekli biste da sam se za ovih (međunamastrogopoverljivo!) skoro 40 godina već navikla na Novi Sad, da sam sve već videla više hiljada puta i da mi je sigurno već dosadio. Ništa dalje od istine! Svaki, ali svaki put kada vidim Dunav, Dunavski park, Petrovaradinsku tvrđavu, Zmaj Jovinu ulicu, Katedralu, Sinagogu….svaki put iznova uživam u njihovoj lepoti i posebnosti. Svaki put ih primetim. I svaki put mi se zahvale lepim osećanjem koje probude u meni samo zato što sam ih primetila. Samo sat vremena ispijanja kafe u nekom od mojih omiljenih kafića od sasvim običnog dana za mene može da napravi praznik. Dakle, jasno je, volim Novi Sad i volim što živim u njemu. Pa ipak, ne bih bila u potpunosti iskrena kada bih rekla da mi baš nikad ne dosadi. Dosadi mi ponekad, zatreba mi promena. Poželim da odem negde i doživim nešto drugačije. Jednom ili dva puta godišnje idem na more, ali to mi nije dovoljno. Trebaju mi češće promene. Ne želim da čekam par meseci da odem na more, ili još par godina da ponovo posetim Portugal. Ko sjajno radi male stvari, i život mu je sjajan. Evgenija Prajs Kad god se zapitam gde bih mogla na kratko da odem i da mi bude lepo- kao logičan odgovor se nametne Beograd. Blizu je, imam dosta prijatelja i poznanika tamo, mogu da odem i da se vratim u toku jednog dana. Više puta sam pravila takve izlete i svaki put sam uživala. Vratim se kući osvežena i napunjena energijom kao da sam bila na ko zna koliko dalekom i egzotičnom putovanju. Nedavno sam bila u Beogradu na jednom takvom izletu. I kao i obično, beskrajno sam […]

Nastavak na JelenaPantic.com...