Izvor: Politika, 16.Jun.2010, 23:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U laboratorijama ne rade bogovi
Javnost bezrezervno veruje istraživanjima zaboravljajući da je u nauci nešto tačno samo dok se ne pojavi nešto još tačnije
Zbog nove studije o leku, ishrani ili vaspitanju dece ljudi su spremni da bace stare pilule, prestanu da jedu meso ili zabrane deci da gledaju televiziju. Moderan čovek veruje u gotovo sve što kaže nauka, ali, kako u poslednje vreme tvrdi više američkih autora privlačeći veliku pažnju, i ovaj vid vere, kao uostalom i svaki drugi, utemeljen je >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na prilično nesigurnim osnovama.
Da li naučnici zaista pomažu ljudima i čine svet boljim kada znamo da se skoro svako njihovo istraživanje odbaci kao netačno posle nekoliko godina, pita se novinar Dejvid Fridman u novoj knjizi „Greška”.
Fridman, kome je nauka godinama bila sektor u redakciji, tvrdi da je samo pitanje dana kada će neko istraživanje, u koje se klela stručna javnost, biti odbačeno kao poslednja dogma.
On upozorava da se mnoge studije, koje se pompezno prenose u medijima, ne izvode na strog naučan način.
„Naučnici odbacuju podatke koji se ne uklapaju u njihovu tezu”, objašnjava Fridman.
Mala ispitivanja na nekoliko životinja predstavljaju se kao velika dostignuća koja otkrivaju lek za najteže bolesti.
Akademska sredina vrši pritisak da se stalno istražuje i dolazi do novog zbog čega se studije često rade na silu. Zbog ovih rezultata ljudi su spremni da menjaju život iako je vrlo verovatno da će im posle nekoliko godina reći da se to ne važi.
Fridman posebno ističe fabrikovanje medicinskih saznanja, a u pitanje dovodi čak i uticajne časopise. Razgovarali smo sa lekarima o tome kako se snalaze u šumi novih podataka i oni se uglavnom slažu da postoje časopisi u koje se ne sumnja.
– Postoji nekoliko američkih medicinskih časopisa kojima apsolutno verujem jer su njihovi članci prošli stroge recenzije. Ja verujem „Jami”. To nije časopis koji bi spektakularno najavljivao svaku novinu, već stoji iza svake studije – objašnjava dr Mima Fazlagić, ginekolog.
– Sve novine u medicinskoj tehnologiji imaju dve faze. Prvo su jako prihvaćene jer su lekari oduševljeni dostignućima, a kada ih primene u praksi vide da nije sve tako savršeno i onda ih masovno odbijaju. Istina je na sredini, kada vreme i praksa sa pacijentima pokažu koliko je nešto delotvorno.
Kako objašnjava naša sagovornica, važno je čitati referentne časopise jer se njihovim studijama može verovati, između ostalog i zato što ih ne finansiraju farmaceutske kompanije, već univerziteti. Međutim, američki lekar Džon Joanidis godinama istražuje stručne članke i tvrdi da većina njegovih kolega prepisuje terapije za koje nije dokazano da su delotvorne.
– Studije najčešće preteruju kada tvrde da će neki lek imati jako veliki efekat – tvrdi Joanidis.
Kao odgovor na Joanidisovo i Fridmanovo propitivanje nauke stručna javnost postavlja pitanje – ako je tačno da je nauka tako nesigurna, kako onda objašnjavamo da je život danas bolji nego pre sto godina? Nije li zasluga istraživača što je prosečan ljudski vek danas duplo duži nego pre sto godina?
Kao primer se navodi da se prosečan ljudski vek između 1978. i 2001. u SAD povećao za tri godine, ali nema saglasnosti o tome da li Amerikanci žive duže zato što su napredovali medikamenti i skeneri ili zato što je u tom periodu drastično smanjen broj pušača.
Ketrin Šulc u tek objavljenoj knjizi „Ne biti u pravu” zaključuje da je najbolje biti skeptik jer je svako znanje relativno, promenjivo i važi samo dok ne stigne novo i savršenije. Mozak nije svemoguć, poručuje Ketrin Šulc.
Na optužbe da se ni sami naučnici ne slažu u tome da li je globalno zagrevanje preterivanje ili istina, da li je zdravo biti vegetarijanac i koliko je Darvin bio u pravu, naučna javnost samo ističe da njene metode nemaju zamenu – religiju smo odbacili, u zdrav razum se ne možemo uvek uzdati, osećaj vara... Ali, kritika nauke nije ništa novo jer su čak i Ajnštajna pitali da li njegove kolege znaju šta rade, na šta je on odgovorio: „Kad bismo znali šta radimo, onda to ne bi bilo istraživanje, zar ne?”
-----------------------------------------------------------
Fridman je pišući za novine i radeći na knjizi „Greška” saznao i da:
Oko dve trećine otkrića koja su objavljena u vrhunskim naučnim časopisima odbačeno je posle nekoliko godina.
Skoro sve studije koje su tvrdile da neka hrana ili vitamin smanjuju rizik od izvesne bolesti pokazale su se kao netačne.
Većina značajnih lekova ne deluje na 40 do 75 odsto populacije.
Kada stalno slušamo eksperte, teže nam je da samostalno odlučujemo o važnim stvarima.
Lekovi prepisivani pacijentima posle infarkta ubili su više Amerikanaca nego Vijetnamski rat.
Samo jedan odsto netačnih naučnih rezultata je prijavljeno.
Dve trećine istraživanja koja su pokazala štetne indikacije lekova se ne prijavljuju.
Tri četvrtine lekova koji su se na životinjama pokazali kao sigurni štetni su ili nedelotvorni kod ljudi.
Oko 98 odsto medicinskih istraživača ne otkrivaju u potpunosti konflikte interesa u svojim studijama.
J.S.
objavljeno: 17.06.2010.
