Izvor: Politika, 24.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Titanov svet mora i jezera
Sada imate dokaze da na najvećem Saturnovom satelitu (od 60 koliko ih, iako nije sasvim pouzdano, ima) Titanu postoje mora i jezera ugljovodonika oko Severnog pola. Sklopljena je velika slika nastala na osnovu snimaka svemirske letelice "Kasini" koja je daleko nebesko telo sedam puta obletela u minulih godinu i po dana. Radar je otkrio i jezera na Južnom polu.
"Kasini" je do sada mapirao oko 60 odsto severnog polarnog područja (severnije od 60 stepeni širine), a oko 14 posto površine >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pokriveno je jezerima tekućeg metana i etana.
"Ovo je naše izdanje izrade karata Aljaske, severnih krajeva Kanade, Grenlanda, Skandinavije i severa Rusije", kaže Rozali Lopes iz Laboratorije za mlaznu pogon pod okriljem NASA u Pasadeni (SAD), zadužena za praćenje dotičnog svemirskog radara. "Kao da prvi put vidite ista područja na Zemlji."
Jezera i mora su uobičajena za Titanove velike severne širine na kojima sada vlada zima. Naučnici kažu da tamo padaju metanske i etanske kiše koje ispunjavaju jezera i mora, a da ista tečnost, takođe, izdubljuje korita reka i kanale vidljive na površini Meseca.
Letelica se već preselila iznad nepoznatih predela: Titanovog južnog pola. Početkom oktobra obavila je prvi prelet s glavnim ciljem da otkrije jezera i na jugu.
"Želeli smo da proverimo ima li i tamo jezera, i zaista ih ima: tri mala široko su se osmehnula letelici", nastavlja Rozali Lopes. "Titan je, zaista, svet jezera i mora. Biće zanimljivo videti razliku između Severnog i Južnog pola."
Na južnom polu Saturnovog prirodnog pratioca u toku je leto. Godišnja doba traju gotovo 7,5 godina, četvrtinu Saturnove koja iznosi 29,5 godina. Praćenje promena u toku godišnjih doba pomoći će istraživačima da razumeju pojave koje se tamo događaju.
Rozali Lopes i saradnici veruju da su udubljenja s jezerima na Titanu mogla da se obrazuju delovanjem vulkana ili svojevrsnom kraškom erozijom. Kraška jezera su uobičajena na našoj planeti, a ima ih na hiljade.
"Izgleda da su jezera koja posmatramo na Titanu različito ispunjena, što ukazuje da su uključena u složena hidrološka zbivanja nalik zemaljskom kruženju vode. Zbog toga je ovaj mesec jedinstven u Sunčevom sistemu", objašnjava Aleks Hejz koji u Kalifornijskom institutu za tehnologiju proučava "Kasinijeve" radarske podatke.
"Jezera koja smo do sada osmotrili kreću se od najmanje uočljivih, oko kvadratni kilometar površine, do najvećih s više od 100.000 kvadratnih kilometara", dodaje Aleks Hejz. "Od oko 400 do sada snimljenih, 70 odsto površine predstavljaju, u stvari, mora veća od 26.000 kvadratnih kilometara."
Za astronome je to izvrsna prilika da zavire u kosmičku "vremensku mašinu", jer Titan danas uveliko podseća na prvobitnu Zemlju. U uslovima večite zime, kakvi vladaju zbog temperature ispod 180 Celzijusovih stepeni, duboko su zamrznuti hemijski sastojci od kojih je pre četiri milijarde godina začet život na našoj planeti. Kao što je poznato, biološkoj evoluciji prethodila je hemijska.
To je jedini mesec u osmočlanoj planetnoj (i još tri patuljaste) Sunčevoj porodici sa znatnom atmosferom i jedino telo, pored Zemlje, s gasnim omotačem u kojem preovlađuje azot. Koprena koja ga obavija, čak, deset puta je deblja od Zemljine, a stvara za 60 odsto veći pritisak na površini.
Letelica "Vojadžer", koja je zauvek napustila Sunčev sistem, 1980. je proletela pokraj Titana, istina ne toliko blizu da bi poslala bogzna kakve snimke. Već tada se naslutilo da je gasni omotač, uglavnom, od azota, začinjenog metanom i drugim složenim ugljovodonicima. Dakle, to su molekuli od kojih je, uz električno pražnjenje, započeo život.
Prvo iskrcavanje na Titan okončano je pre gotovo tri godine (početkom 2005). Dva sata boravka letelice u obliku zdele (2,7 metara široke i 320 kilograma teške), nazvane "Hajgens", najneobičnija su, verovatno, u dosadašnjoj povesti svemirskih istraživanja. Iako je napravljena da izdrži u surovim uslovima, već posle 120 minuta prestalo je napajanje iz baterija. Aki je poslala izvesne podatke koji su olakšali da se dočara taj daleki i ledeni svet.
[objavljeno: ]
