Izvor: Politika, 21.Feb.2011, 01:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tiha kao četiri Jupitera
Da li na obodu Sunčevog sistema obitava planeta koja je četiri puta zdepastija od najvećeg gasnog diva u našem „kosmičkom dvorištu”?
Veće od Jupitera, a na samom obodu Sunčevog sistema. Šta li je to?
Pojedini astronomi pretpostavljaju da je to najzdepastija planeta u našoj (Zemljinoj) porodici, deveta po redu. Ako se to potvrdi. Pluton je, kao što znate, lišen takve počasti pre pet godina: sada je samo planetoid ili malena planeta.
Već su >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je dvojica predlagača, Džon Mateze i Danijel Vitmir sa Univerziteta Luizijana (SAD), nazvali u čast slavnog danskog osmatrača neba Tiha Brahea (1546–1601), koji je preminuo u delirijumu uzvikujući: „Ne dozvolite da moj život izgleda protraćen!” I nije.Povrh svega, 1572. opazio je novu zvezdu u sazvežđu Kasiopeja, toliko sjajnu da se videla i po danu. Kasnije je utvrđeno da je to bila supernova.
Preotimanje planete
Nebesko telo u dnu Sunčevog dvorišta, ukoliko se tamo nalazi, odlikuje se četvorostruko većom masom i krije se u dalekom Ortovom oblaku, obitavalištu bezbrojnih kometa. Na odstojanju 15.000 puta daljem nego što je to Zemlja od svoje matične zvezde!
Naučnici veruju da su, upravo, prikupili podatke koji dokazuju postojanje, zahvaljujući snimcima svemirskog teleskopa „Vajz” (akronim od Wide-field Infrared Survey Explorer), opremljenog „infracrvenim očima”.
Prvi nalazi očekuju se u aprilu, a dokazi tek za dve godine. Izračuna li se mogući položaj, brže-bolje ka tom deliću neba usmeriće se ostali naučni dalekozori da bi potkrepili (ili opovrgnuli) neočekivano otkriće. Preostaje da ga Međunarodno astronomsko udruženje uvrsti na upražnjeno deveto mesto Sunčevih pratilja.
Ali to neće ići nimalo lako. Zašto? Zato što je Tiha nastala, verovatno, u blizini druge zvezde, a naša ga je docnije prigrabila. Konačnu presudu izreći će, kao i do sada, astronomi sa svih meridijana na svojem velikom većanju, određujući kojoj klasi pripada i hoće li se ubuduće zvati po starogrčkoj boginji slučajnosti i sreće (Tiha).
Odranije se nagađa da je Sunce davno imalo nerazdvojnu tamnu (nevidljivu) drugaricu (binarna zvezda) Nemezu (boginja odmazde i kažnjavanja po zasluzi), okrivljenu za sveopšte pomore na Zemlji.
Galaktička plima
Gotovo je izvesno da je Tiha (ako se potvrdi da postoji) sastavljena, uglavnom, od dva gasa – vodonika i helijuma, s temperaturom oko 73 Celzijusova stepena ispod nule (na površini četiri do pet puta toplija od Plutona), što upućuje na zaključak da joj se atmosfera ne razlikuje od Jupiterove. Uostalom, takvi gasoviti divovi se sporije hlade nakon uobličenja. Očekuje se da je prati više vernih pratilaca (sateliti), kao i sve spoljašnje Sunčeve planete.
Većinu sastava Ortovog oblaka, prstena koji se proteže jednu svetlosnu godinu (svetlosna godina je rastojanje koje svetlost, putujući brzinom od oko 300.000 kilometara u sekundi, prevali za godinu dana, a to je otprilike 9,6 hiljada milijardi kilometara), čine veće ili manje grudve prljavog leda, zaleđene maltene do apsolutne nule (273 Celzijusova stepena ispod nule). S vremena na vreme, pojedine se zapute prema Suncu, privučene „galaktičkom plimom” milijardi zvezda u središtu Mlečnog puta.
Približavajući se našoj, počnu da se zagrevaju i dobijaju dugački rep (otuda za kometu u narodu naziv – repatica).
Ustanovi li se da je tamo gde se veruje da jeste, pokazaće se da Tiha ne remeti samo putanje kometa, već i da ruši vladajuće naučno tumačenje.
Većina astronoma smatra, međutim, da takve planete u Ortovom oblaku nema. Sličnu pretpostavku, kao ovih dana, još 1999. obelodanili su pomenuta dvojica.
Ko je u pravu, znaćemo uskoro.
Stanko Stojiljković
objavljeno: 21.02.2011
