Izvor: Vostok.rs, 04.Mar.2013, 11:29   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Svet na pragu ledenog doba

04.03.2013. -

Ruski naučnici nagoveštavaju nastanak malog ledenog doba 2014. godine. Oni demantuju teze o globalnom zagrevanju i nazivaju ih marketinškom varkom.

Odvijanje procesa zagrevanja klime se zaista beleži. Otopljavanje na Zemlji je počelo u drugoj polovini XVIII veka, sa početkom industrijske revolucije. Upravo zbog toga se smatra da je ovaj proces povezan sa antropogenskim uticajem. Čovečanstvo povećava emisiju ugljendioksida, koji prouzrokuje efekat staklene >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << bašte.

Ruski naučnik Vladimir Baškin kategorično se ne slaže sa ovim mišljenjem. On tvrdi, da promena klime ima cikličan karakter i nije nikako vezana sa ljudskom delatnošću. Zajedno sa kolegom Raufom Galiulinim iz Instituta za fundamentalne probleme biologije Ruske akademije nauka, on dokazuje da je današnje otopljavanje – odjek izlaza planete iz „malog ledenog doba“ i uskoro nam, naravno prema geološkim razmerama,- predstoji ulazak u novo ledeno doba.

- Malo ledeno doba nastaje sa periodom od nekih 500 godina. Prethodni je bio sredinom proteklog milenijuma, kada se u Engleskog zaledila Temza, Holanđani su se klizali na klizaljkama, a u Rusiji su stranci bili obuzeti strahom, kada su videli da drveće puca od mraza. Periodi zahlađenja i otopljavanja imaju interval od nekih 30-40 godina. Na primer u Rusiji je bilo otopljavanje 30.-tih godina prošlog veka, kada je bila moguća navigacija Severnom morskom maršrutom, zatim je bilo zahlađenje u ratno doba, zatim 70.-tih otopljavanje itd. Današnji period otopljavanja završio se na granici milenijuma.

Početak novog ciklusa zahlađenja je vezan sa sunčevom aktivnošću. Snaga zračenja naše zvezde opada i to utiče na klimu.

Naučna istraživanja klime proteklih geoloških perioda stavljaju pod sumnju osnovanost zahteva Kjotskog protokola, tvrdi Vladimir Baškin. Protokol ograničava emisiju gasova koji izazivaju efekat staklene bašte i dopušta trgovinu kvotama na ove emisije. Emisija ugljendioksida je normalan prirodan proces, i nije isključivo rezultat ljudske delatnosti, kaže naučnik.

- Efekat staklene bašte izazvan antropogenskim faktorom čini 4-5% od prirodne emisije. Erupcija jednog vulkana ima daleko veći uticaj. Pravi doprinos u nastajanje efekta staklene bašte daje obična vodena para. Hvala bogu da niko nije došao na pomisao da i to treba regulisati.

Okeani naše planete sadrže 60 puta više ugljendioksida, nego vazduh. Prilikom porasta temperature na planeti dolazi do njegovog aktivnijeg izdvajanja. Na taj način, porast nivoa SO2 u atmosferi ne prethodi zagrevanju, nego obrnuto, nastaje nakon njega.

Globalno zagrevanje, o kome se toliko priča – više je marketinški potez, nego naučni problem. Ukoliko je nastalo zagrevanje – objašnjava pozadinu sličnih razmišljanja ruski naučnik – to znači da se potreba za tradiocionalnim vrstama energenata (ugalj, nafta i gas) smanjuje, i cena na ove energetske sirovine mora da padne. To više nije nauka, nego kristalna kao voda politika, tvrdi Vladimir Baškin.

Međutim nas očekuje globalno zahlađenje, a ne globalno zagrevanje, tvrdi ruski naučnik. Nema potrebe strahovati od zahlađenja: ono će se razvijati polako i postaće osetljivo tek sredinom XXI veka.

Jelena Kovačić,

Izvor: Glas Rusije, foto: EPA    

Nastavak na Vostok.rs...