Izvor: Politika, 05.Mar.2011, 00:24 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svemir veći nego što se vidi
Najnoviji proračuni ukazuju da, najmanje, 250 puta premašuje dosadašnje procene prostiranja! Drugim rečima, nevidljivi kudikamo prevazilazi vidljivi. Zna li se, naposletku, koliko se daleko proteže?
Kosmos je kudikamo veći no što to izgleda i što se vidi. Zna li se koliko?
Kada se posmatra, tkanje koje se opaža moralo bi da bude dovoljno blizu (u velikim razmerama) za svetlost koja je pristigla još iz doba nastanka („Veliki prasak” ili Big Bang). Stoga >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << se pretpostavlja da je star oko 14 milijardi godina i da, na prvi pogled, nije moguće videti dalje (ili ranije) od 14 milijardi svetlosnih godina.
(Svetlosna godina je rastojanje koje svetlost, putujući brzinom od oko 300.000 kilometara u sekundi, prevali za godinu dana, a to je oko 9.600 milijardi kilometara. Sada pomnožite s 14 milijardi ili 14.000.000.000).
Ali to, međutim, nije pouzdano. Zašto? Zato što se kosmos neprestano širi, najudaljenija vidljiva svetla su na znatno većem rastojanju. Svetlosne čestice (fotoni) iz kosmičkog mikrotalasnog zračenja, u suštini, putovale su dovde gotovo 45 milijardi svetlosnih godina. S kraja na kraj kosmos se, dakle, proteže 90 milijardi svetlosnih godina.
Merenje njive
Ni to nije sasvim izvesno: kosmos je, nema sumnje, još veći. Može li se tako nešto saznati? I dok su mnogi kosmolozi tragali za tačnim odgovorom, osvanulo je neočekivano rešenje. Mihran Vardanjan, na doktorskim studijama na Univerzitetu Oksford (Velika Britanija), izveo je s nekolicinom prijatelja zanimljivu statističku analizu. Šta je to ustanovio?
Neposredno premeravanje nepregledne kosmičke njive nije izvodljivo, to je, valjda, svakome jasno (čak i geometrima). Kosmolozi koriste raznovrsne postupke (modele) za izračunavanje veličine na osnovu kojih nagovešćuju koliko veliki bi mogao da bude. Jedne procene ukazuju da se u najranijem razdoblju širio gotovo svetlosnom brzinom, iz čega proističe da je, čak, 1023 (23 nanizane nule posle 10) puta prostraniji od vidljivog kosmosa!
Uh, da vam se zavrti u glavi!
Druge zavise od broja upletenih činilaca, naročito od zakrivljenosti: da li je kosmos zatvoren (u obliku lopte, ako biste bili u prilici da ga spolja pogledate), ravan ili otvoren. U potonja dva slučaja morao bi da bude beskonačan.
Ukoliko ste u stanju da izračunate koliko je zakrivljen, možete mu, svakako, odrediti granice do kojih seže.
Minulih godina astronomi su predložili nekoliko dovitljivih načina merenja zakrivljenja. Jedan je da se pronađe daleko telo (svetlo) poznate veličine i izmeri koliko je veliko. Ako je veće no što bi trebalo, kosmos je zatvoren; ukoliko je koliko prave veličine, kosmos je ravan i manji, a to znači da je otvoren.
Izvan opažanja
Računicu zadovoljava jedna vrsta prepotopske arheologije: talasi ranog kosmosa zamrznuti u pozadinskom mikrotalasnom zračenju. Poznato je, naime, da je rečena barionska (materija u obliku protona i neutrona, od koje smo i mi sazdani) zvučna kolebanja moguće izmeriti, i to na temelju osmatranja letelice (WMAP) koja je s tim zadatkom odaslata s naše planete pre jedne decenije.
Drugi kočić u beskraju su supernove (tip 1A), na osnovu čijeg sjaja se određuje udaljenost najdaljih galaksija.
Ni jedno, ni drugo nije dovoljno. Zbog čega? Kada se svi prikupljeni podaci provere i ubace u različite obrasce izračunavanja, na kraju se pokaže da nema ni približno istovetnih ishoda zakrivljenosti i veličine. Koji izabrati?
Mihran Vardanjan je, kako se najavljuje, načinio prodor u uprosečavanju svih datosti utemeljivši svoje računanje na poznatim Bajesovim krivuljama (matematičar Tomas Bajes). Nov pristup podseća na čuvenu Okamovu oštricu iz logike, sada u ulozi statističkog pomagala. Uvodeći različite uzore izgleda kosmosa, on je mogući izbor suzio u odnosu na ostala tumačenja. Do čega je došao?
Zakrivljenje je maltene jednako nuli, što znači da je kosmos ravan. I takav on može da bude konačan, u proračunima je to dosledno potkrepljeno. Naposletku se ispostavlja da je, najmanje, 250 puta veći od vidljivog, od tzv. Hablove zapremine koja odgovara veličini kosmosa dostupnog opažanju istoimenog svemirskog teleskopa.
Nijedno tumačenje do sada nije unelo tolika ograničenja, iako je na prvi pogled toliko privlačno. Hoće li to pomoći da se tanano podese i omeđe ostala područja kosmologije?
-----------------------------------------------------------
Milioni nula
I ranije su u igri bile pretpostavke da je vasceli kosmos ogromniji i prostraniji – metakosmos. Tako je cenjeni britanski Martin Ris, sa zvanjem viteza, svojevremeno rekao da bi broj svetlosnih godina do ruba nevidljivog kosmosa valjalo ispisati s milionima nula.
Ima više prostor-vremena nego što možete da zamislite. Za nas se proteže onoliko koliko je milijardi svetlost prevalila od samog nastanka kosmosa.
Stanko Stojiljković
objavljeno: 05.03.2011
