Izvor: Politika, 15.Jan.2011, 01:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sunce vrluda, život krivuda
Svakih 60 miliona godina, otprilike, naša zvezda sa svojom nebeskom pratnjom krećući se svojom „smrtonosnom putanjom” dospe u najvišu tačku iznad ravni Mlečnog puta (tzv. severni predeli), a obilje živog sveta opadne na najmanju meru. Kada se očekuje sledeće povećanje priliva kosmičkog zračenja na Zemlji?
Zašto je život na našoj planeti toliko raznolik?
Uzroci iznenadne smene bujanja i opadanja ne kriju se na Zemlji, zato odgovor potražimo najpre >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u Sunčevom sistemu čija je ona jedna od članica, a potom u matičnoj galaksiji – samom Mlečnom putu.
Svakih 60 miliona godina (ili otprilike u tom vremenskom razmaku) poklope se, više ili manje, dva za našu planetu bitna kosmička događaja: Sunčeva porodica se ispne u najvišu tačku u odnosu na galaktičku ravan (tzv. severna strana), a obilje živog sveta spadne na najmanju meru. Zbog čega?
Naučnici su pretpostavljali da su prethodna zbivanja izazvala potonja, i to posredstvom pojačanog izlaganja visokoenergetskim subatomskim česticama, prozvanim kosmički zraci, koje stiže iz međugalaktičkog prostora. Takvo zračenje, dakle, pospešuje istrebljivanje živih stvorenja naveliko.
Najnovije istraživanje podržalo je pomenutu zamisao, potkrepljujući je prvi put čvrstim podacima za izlaganje ozračivanju. Kada se Sunce s brojnom nebeskom pratnjom izdigne najviše, iznos zračenja se poveća, čak, za 24 puta (činilac porasta, kako se to stručno kaže, iznosi 24)! Pun (maratonski) krug, inače, optrči za 225 miliona godina da rastojanja koje iznosi 28.000 svetlosnih godina od samog središta.
(Svetlosna godina je rastojanje koje svetlost, putujući brzinom od oko 300.000 kilometara u sekundi, prevali za godinu dana, a to je oko 9.600 milijardi kilometara.)
Nadvlačenje s Devicom
I s nižom procenom, to predstavlja ogromno opterećenje za biosferu (celokupno prostranstvo naseljeno životom – atmosfera, litosfera i hidrosfera) na Zemlji, obznanili su nedavno naučnici sa Univerziteta Kanzas na skupu Američkog geofizičkog udruženja.
Kosmički zraci se sastoje, prevashodno, od protona visokih energija, izbačenih u udarnih talasima posle rasprsnuća (eksplozija) supernova i sličnih razornih pojava u svemiru. I oni neprestano preplavljuju našu planetu, svaki kvadratni santimetar gornje atmosfere nekoliko puta u sekundi. Ali svi ne stignu do same površine, sudarajući se usput s raznoraznim atomima u gasovitom omotaču – kao u svojevrsnim slapovima – nastaju negativno naelektrisane čestice niže energije kao što su muoni (200 puta veće mase od elektrona).
Odemo li korak dalje u maštanju, možete to zamisliti kao izobilan nevidljivi pljusak koji nijednog časa ne prestaje.
Svakog minuta hiljade nepostojanih muona, koji pre raspada potraju tek milioniti delić sekunde, projuri kroz svačije telo. Iako su u stanju da jonizuju molekule izbacujući slobodne elektrone, i tako oštete DNK (dezoksiribonukleinska kiselina), ljudi i ostala živa bića se uspešno nose s tim ozračivanjem u uobičajenim granicama.
I sam život na našoj planeti se, uostalom, razvijao i menjao (evoluirao) pod delovanjem takvog zračenja.
A šta će se desiti ako bude uhvaćen u omču nastalu neočekivanim i obilnim izlivima kosmičkih zraka?
Ni to nije neobično u svekolikom kosmičkom prostranstvu, pomenimo samo iznenadno rasprskavanje obližnje supernove (veoma sjajna zvezda na nebu). Može li to, s vremena na vreme, razoriti Zemljine zaštitne slojeve?
Dosledno ponavljanje
Na tzv. severnoj strani Mlečnog puta (to znači iznad galaktičke ravni), oko 60 miliona svetlosnih godina od nas prostire se pozamašno sazvežđe Devica koje svojom snažnom težom (gravitacija) privlači našu galaksiju brzinom od 720.000 kilometara na sat!
U tom mahnitom nadvlačenju stvaraju se udarni talasi s mnoštvom visokoenergetskih kosmičkih zraka koji se ustremljuju ka severnom delu Mlečnog puta. Poznato je da magnetno polje naše galaksije zaštićuje Sunčev sistem od većine ovakvih smrtonosnih izliva čestica. Ali svaka 62 miliona godina (ili otprilike u tom vremenskom razmaku) naša zvezda sa svojim planetama, satelitima i ostalim pratiocima, vrludajući Mlečnim putem gore-dole svojom „smrtonosnom putanjom”, dospe iznad pomenutih severnih predela galaktičkog kotura (disk), izlažući Zemlju znatno većem prilivu kosmičkih zraka.
I to dosledno ponavljanje (periodicitet) na svojevrstan način poklopilo se sa smenjivanjem raznovrsnosti života na Zemlji u protekla 542 miliona godina. Svaka 62 miliona godina ukupan broj vrsta rastao je i opadao. Da li je to slučajno ili nije?
Kolebanja kosmičkog zračenja, kako nagovešćuje ova pretpostavka, čas osiromaši bogatstvo vrsta, čas ga obnovi. Skorašnji podaci su, prvi put, s tim u saglasnosti.
Imajući na umu da je to veoma zahtevan i zapetljan poduhvat, američki istraživači su nedavno pokušali da u superkompjuteru dočaraju promenu količine zračenja oponašajući putovanje Sunčeve porodice kroz matičnu galaksiju. Naposletku su dobili tačne brojeve za Zemlju: kada najmanje odskoči u odnosu na ravan Mlečnog puta, ozrači se 88 odsto više (1,88 prosečne doze); a kada se podigne najviše, količina se poveća za 24,5 puta!
Šta će se desiti sa životom na Zemlji u bliskoj budućnosti?
Sunce se sa svojim planetama, satelitima i ostalim pratiocima zaputilo ka severnim visinama Mlečnog puta. Ali veći priliv zračenja na našoj planeti očekuju se tek za oko deset miliona godina. A to je četvorostruko više vremena nego što je prohujalo otkako su se pojavili prvi ljudi.
Stanko Stojiljković
objavljeno: 15.01.2011.
