Izvor: B92, 21.Sep.2011, 17:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srpski naučnici prave DNK za Ginisa
Beograd -- Mladi naučnici Srbije mogli bi da uđu u Ginisovu knjigu rekorda kao tvorci najdužeg modela lanca DNK na svetu.
U pomoć su im u sklapanju pritekli školarci i slučajni prolaznici, a ceo događaj na Trgu republike poslužio je kao pozivnica za Noć istraživača, koja se u Beogradu na nekoliko mesta održava u petak, 23. septembra.
Adenin, guanin, timin i citozin, i tako redom sve dok model lanca DNK ne bude dug više od 200 metara. Da se sklopi ceo lanac, mladim >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << istraživačima i njihovim pomoćnicima bilo je potrebno više od sata.
"Kako ugradi svoj, mi to zovemo gen, odnosno jedan fragment, svako može da upiše svoje ime ili šta god hoće. Da bi ugradio svoj DNK u ovaj DNK lanac koji mi pravimo za Ginisa, tako da nisu to samo naša imena, to su imena slučajnih prolaznika, sve dece koja su došla", kaže istraživačica Lidija Đokić.
A da model bude verna kopija stvarnog DNK lanca u organizmu pobrinuo se Aleks Bejtman, bioinformatičar iz Kembridža i tvorac prvog origami modela DNK.
"Strukturu DNK su otkrili još 1953. godine Votson i Krik i to saznanje nam je do sada omogućilo da razumemo bolesti ljudskog organizma. Nadamo se da će nam DNK takođe dati u budućnosti odgovor kako da lečimo neka mnogo teška oboljenja, kao što je rak", rekao je Aleks Bejtman, bioinformatičar i tvorac prvog origami modela DNK.
"Drago mi je što su mladi u Srbiji zainteresovani da uče o DNK i upravo zbog toga i radimo sve ovo - da zainteresujemo mlade za to. Jer, kako budu starili, sva sazanja o DNK i genetici biće im od koristi", naveo je on.
Pokušaj obaranja Ginisovog rekorda samo je uvod u noć istraživača, u okviru koje će posetioci uz pomoć mladih naučnika i sami biti istraživači.
"A to znači da ćete moći da radite eksperimente svojim rukama na ulici, da ćete moći kući da odnesete svoju kometu, zapis o zemljotresu koji ste sami napravili, svoju DNK koju ćete videti i odneti u epruveti kući, svoje vino koje ste sami napravili", rekla je Sonja Pavlović sa Instituta za molekularnu genetiku i genetičko istraživanje.
Noć istraživača istovremeno se odigrava u nekoliko desetina evropskih država, još od 2005. godine, sa ciljem da nauka postane popularnija.
"Ovaj model lanca molekula DNK sastoji se iz 600 ovakvih delova, u ljudskom organizmu taj broj dostiže i tri milijarde. A da li je u Beogradu i oboren Ginisov rekord znaćemo za oko mesec dana, imajući u vidu da je procedura utvrđivanja obaranja rekorda izuzetno složena.
