Izvor: Politika, 26.Jun.2010, 01:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srebro otkrilo poreklo vode
Dragocena tečnost postoji još od najranijih Zemljinih dana, a odgonetka se dugo skrivala u jednom od najdragocenijih metala. Kako su naučnici to dokučili?
Voda postoji od najranijih dana naše planete, i nije dospela – kako se pretpostavljalo – iz kosmosa s kometama koje su je pogađale. Kako su naučnici to dokučili?
Nećete poverovati: tajanstvenu priču ispričalo im je srebro kada su uočili mala odstupanja u sastavu dragocenog metala koji se pojavljuje još >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u izvornim sastojcima. U „gradivnim ciglicama” od kojih je sazdana.
Neznatne promene u izotopu srebra u meteoritima i stenama utrle su put utvrđivanju redosleda stvaranja Zemlje koje je, prema pouzdanim proračunima, započelo pre 4,568 milijardi godina. Podaci iz skorašnjeg proučavanja, obelodanjeni u časopisu „Sajens”, ukazuju da se voda i druge bitne nepostojane tvari pojavljuju u osnovnim sastojcima od kojih je sastavljena naša planeta. Drugim rečima, nije se izlila u udarima kometa koje su je u ranom razdoblju kudikamo češće zasipale.
Dotični nalazi imaju značajne posledice za razumevanje geoloških zbivanja koja su pratila srastanje i uobličenje prvobitne Zemlje, smatra Stiven Harlan iz Nacionalne naučne zadužbine (NSF) SAD. Voda je, po svemu sudeći, od najranijih dana u upletena u nastanak naše planete.
U poređenju sa ostalim nebeskim telima iz Sunčeve porodice, ona oskudeva u isparljivim elementima, kao što su vodonik, ugljenik i azot, koji se, verovatno, nikada nisu zgusnuli na toplijim planetama, bližim matičnoj zvezdi. Istovremeno joj nedostaje umereno nestabilno srebro.
Kada se to dogodilo?
U odgonetanju zagonetke nezaobilazna su bila dva postojana izotopa ovog metala: srebro-107 je stvoreno u prvim trenucima obrazovanja Sunčevog sistema naglim raspadom paladijuma-107 koji je prilično nepostojan (nestabilan) i rastočio se takoreći u prvih 30 miliona godina. Srebro i paladijum se razlikuju u hemijskim svojstvima: srebro je manje postojano od paladijuma koji je sklon spajanju s gvožđem.
Upravo ta razlika olakšala je Mariji Šenbaher, Eriku Hauriju, Meri Horan i Timu Moku sa Univerziteta Mančester (Velika Britanija) da, mereći srazmeru izotopa u pradavnim meteoritima i stenama iz Zemljinog omotača, izračunaju starost nestalnih elemenata povezanih sa uobličavanjem njenog gvozdenog jezgra. Dokazi prikupljeni izučavanjem hafnijuma i tunstena pokazivali su da se Zemljino srce uobličilo 30 do 100 miliona godina posle stvaranja Sunčevog sistema.
Srazmere izotopa srebra u planetinom omotaču i u prastarim meteoritima su se poklopile. Povrh toga nagovestili su da se Zemljina srž oblikovala ranije – samo deset miliona godina nakon postanka Sunčeve porodice. Ali potonji su obilovali nepostojanim elementima, za razliku od same Zemlje?
Pomenuti istraživači su zaključili da se ovo protivrečje može pomiriti: najpre se materijal oskudan u nestalnim sastojcima zgusnuo pre nego što se uobličilo 85 odsto konačne Zemljine mase, potom i onaj koji je njima obilovao. Potonje dodavanje moglo se odigrati u jedinstvenom događaju – sudaru prvobitne Zemlje i nebeskog tela velikog poput Marsa, pri čemu je izbačeno dovoljno građe od koje se obrazovao Mesec.
Istraživanje podržava pretpostavku, smišljenu pre 30 godina, da je naša planeta u ranom razdoblju menjala vlastiti sastav pridodavanjem novog materijala.
objavljeno: 26.06.2010.
