Izvor: Vostok.rs, 09.Jun.2012, 15:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Spoznaja okeana
09.06.2012. -
Osmog juna svake godine obeležava se Svetski dan okeana. Ima ih pet – neobično lepih, ponekad groznih i još uvek zagonetnih: Atlantski, Tihi, Indijski, Severni Ledeni i Južni Ledeni. Oni pokrivaju skoro tri četvrtine površine Zemljine kugle.
Danas su resursi zemlje prilično potrošeni. Zato je upravo u Svetskom moru koncentrisan značajni deo budućnosti čovečanstva. On otkriva nepregledne prostore da se održi ljudska egzistencija na planeti, smatra >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << zamenik direktora ruskog Okeanološkog instituta Mihail Flint.
Po nekim ocenama, dve trećine svih rezervi nafte i gasa nalaze se pod slojem okeana. Čovečanstvo se uveličava na planeti, prešli smo cifru od 7 milijardi. I treba imati u vidu vrlo jednostavnu stvar, vrlo prostu za čovečanstvo u celini, da od tih sedam milijardi, milijarda i po nema dovoljno hrane. A oko milijarde otvoreno gladuje. I okean je ona rezerva iz koje će čovečanstvo verovatno u budućnosti crpeti hranu.
Intenzivno proučavanje okeana započelo je u drugoj polovini 20. veka. Osnovni metod istraživanja okeanskih dubina bio je metod eholokacije, uz pomoć kojeg su bile sastavljene detaljne karte dubina, otkrivene osnovne forme reljefa okeanskog dna. Ali i danas samo deesti deo prostora Svetskog mora proučen je, nastavlja Mihail Flint.
Poslednjih godina počeli su da se aktiviziraju radovi u arktičkom priobalnom pojasu, zato što je to izuzetno važno uopšte za razumevanje klimatske i ekonomske budućnosti Rusije.
Osim toga, ruski okeanolozi prilično aktivno rade u severnom delu Atlantika. U tom regionu dešava se najintenzivnije delovanje okeana i atmosfere, koje vrši jak uticaj na klimu Evrope. Intenzivno se proučavaju mora od Baltika do dalekoističnih, nastavlja Mihail Flint.
Takođe radimo u centralnom delu Atlanskog okeana. Ovi radovi su vezani za istraživanja jedinstvene pojave, čije otkriće mnogi smatraju najvažnijim u istraživanju okeana u prošlom veku. To su hidrotermalne podvodne pojave, vezane za isticanje geoloških vrućih rastvora. Oko tih mesta se obrazuju velike naslage sulfidnih ruda, formira se vrlo specifična fauna, čitavi lokalni ekosistemi. I u istraživnju ove pojave domaća nauka i dalje drži vrlo visok nivo.
Oko 70% svih formi života na Zemlji nalazi se u okeanima. Njegov značaj teško je preceniti. Okean je akumulator sunčeve toplote, izvor morskih plodova, mineralnih resursa, energije, prostor za transport. Ali danas se prema njemu više ne može odnositi kao prema neiscrpnoj oblasti planete koja može da izdrži bilo koji antropogeni utaicaj. To nije tako. Jasno je da čovečanstvo ne može bez njegovog intenzivnog korišćenja. Ali ono može da bude varvarsko, a može da bude kulturno. I kako bi se sačuvalo Svetsko more za buduće generacije, govori Mihail Flint, treba da dobro znati i razumeti.
Izvor: Golos Rossii, foto: SXC.hu
