Izvor: Politika, 27.Maj.2011, 23:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Smrt zvezde na ivici kosmosa
Vest je prispela na Zemlju posle 13 milijardi i 14 miliona godina, nezamislivo kasno da se pošalje hitna pomoć koja ionako ne bi nikada stigla na odredište
Za smrt najdalje zvezde saznali smo toliko kasno da to nije uporedivo ni sa čim što znamo. Vest je prispela na Zemlju posle 13 milijardi i 14 miliona godina, nezamislivo kasno da se pošalje hitna pomoć koja ionako ne bi nikada stigla na odredište.
A prvi razumni čovek je ponosno zakoračio našom planetom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pre 500.000 godina, ovladavši prilično izradom najprostijeg oružja i oruđa. I dokle je stigao?
Dotle da svojim najnovijim izumom, veštačkim očima izvan vlastite planete, zaviri u nekadašnje kosmičko umiranje koje se desilo 520 miliona godina posle postanka („Veliki prasak”). Na samu ivicu vidljivog kosmosa.
Začuđujuće i zadivljujuće.
Ispostavlja se da smo svedoci zbivanja uobičajenog u pradavnim eonima, u veoma ranom kosmosu, kao da smo se čudesnim vremeplovom vratili desetak i više milijardi godina u prošlost. Astronomi su u najranije rasprsnuće (eksplozija) zvezde gvirnuli kroz „nebesku osmatračnicu” nazvanu „Svift”, osposobljenu da za samo nekoliko minuta zabeleži udaljeni odsjaj gama zračenja koji potraje tek nekoliko dana. Izlivi gama-zraka su, inače, veoma neobuzdani, najčešće se povezuju sa urušavanjem neke džinovske „nebeske kresnice”.
Skidanje elektrona
Pomenuta je, prema rečima Antonina Kučiara sa Kalifornijskog univerziteta u Berkliju, verovatno 30 puta u masi nadmašivala Sunce. Iako nema dovoljno dokaza, pretpostavlja se da je iz trećeg zvezdanog pokolenja, prvog koje je zasijalo nakon izlaska kosmosa iz „mračnog doba”.
Ostali teleskopi su pripravni da smesta izmere razdaljinu.
Naknadni odblesak razaranja prastare „kosmičke žiške” usnimljen je pre dve godine, ali je valjalo podrobno proučiti događaj pre obelodanjivanja.
Slične žestoke izlive gama-zraka uhvatio je i svemirski teleskop „Habl” koji je, kao i „Svift”, otposlat da kruži po Zemljinom „kosmičkom dvorištu”i osmatra ga. I jedan i drugi tragaju za prvobitnim zvezdama, na osnovu kojih će, istraživači se nadaju, uspeti da dočaraju kako se on menjao i zašto danas ovako izgleda.
Pretpostavlja se da su prve zvezde bile vrele, ogromne i plave, a da su nastale iz hladnog neutralnog gasa. Sjajna i kratkotrajna čudovišta koja su svojim jakim ultraljubičastim svetlom doslovce zapalila okolni neutralni gas, skidajući elektrone iz atoma.
Samo kosmičko zbivanje se, inače, uklapa neposredno u razdoblje koje astronomi zovu „epoha rejonizacije”.
Ukoliko nije najdrevnija, svojim sjajem ukazaće astronomima da u tom delu kosmosa potraže najstarije galaksije koje će potkrepiti na šta je on ličio – ljudskim aršinom mereno – u prvim danima nakon što je prohodao.
Fejnman i Anaksagora
A pre tri godine su ljudi širom sveta golim okom (i teleskopima) posmatrali nešto što se desilo kada nisu ni postojali, čak ni planeta na kojoj obitavaju!
Na više od polovine puta do kraja kosmosa, na sedam milijardi svetlosnih godina od nas, zaiskrio je bledunjav sjaj posle rasprsnuća ogromne zvezde. Nepoznata „nebeska svetiljka” se, nakon što je istrošila gorivo, preobratila u znatno manju neutronsku zvezdu ili, čak, u kudikamo sićušniju „crnu rupu”. Jedno ili drugo, iako se pouzdano ne zna kakav je ishod, predstavlja uobičajenu posledicu okončanja trajanja veoma krupne zvezde.
Najsjajniji blesak posle „Velikog praska” uočen je u prilično velikom sazvežđu Butis (starogrčki: pastir ili čuvar stada) na severnoj nebeskoj polulopti, sedam i po milijardi svetlosnih godina godina udaljenom, za koje su još znali Sumerci, stari Egipćani, Grci, Kinezi i Arapi.
(Svetlosna godina je rastojanje koje svetlost, putujući brzinom od oko 300.000 kilometara u sekundi, prevali za godinu dana, a to je oko 9.600 milijardi kilometara).
Najudaljenije svetlo koje se opaža bez uvećanja jeste obližnja galaksija M33, na samo 2. 900.000 svetlosnih godina od Zemlje.
Proslavljeni nobelovac Ričard Fejnman je svojevremeno rekao: „Najosobitije otkriće vascele astronomije jeste da su zvezde sazdane od iste vrste atoma kao što su oni koji čine Zemlju.”
Starogrčki filozof Anaksagora je pre dva i po hiljadugodišta pretpostavio da je Sunce „gvozdena lopta u crvenom usijanju, ne mnogo veća od Grčke”.
Svemirska letelica „Svift” odaslata je 2004. godine, i predstavlja združeno pregnuće SAD, Velike Britanije i Italije, u kojem prva zemlja ima pretežni udeo.
Stanko Stojiljković
objavljeno: 28.05.2011.
